Narod Mjanmara pod prismotrom

Po njihovim rečima, prate ih ljudi na motociklima, povremeno dobijaju telefonske pozive, a u kafićima uvek vide dobro poznata lica.

Agenti bezbednosti se, na primer, i dalje raspituju za bivšeg studentskog aktivistu Mju Ajea i žele da znaju kada će se on vratiti kući. „Nije tako loše kako je umelo da bude, ali je stvarao dosadno“, kaže Mja Aje, koji se zalaže za građanska prava. „Ponašaju se kao da smo kriminalci, maltretiraju i nas i naše porodice. To su akti nepoštovanja i ponižavanja. Ovako više ne bi trebalo da bude“.

Mja Aje je 1988. godine kao student bio među vođama propalog ustanka protiv vojne hunte koja je Mjanmarom vladala skoro pet decenija, oslanjajući se na široku mrežu doušnika i policajaca u civilu. Jedno vreme je bio u zatvoru, kao mnogi disidenti.

Otkako je 2011. godine šef države postao Tejn Sejn, bivši vojni general, represivnost vlasti se smanjila, mnogi politički zatvorenici su oslobođeni, mediji više nisu pod cenzurom, a sloboda govora je uglavnom postala stvarnost. Ali, vlast nije prestala da špijunira svoj narod.

„Stare navike teško umiru“, rekao je Asošiejted presu (AP) opozicioni poslanik Vin Htejn koji je gotovo 20 godina proveo u zatvoru. Tokom telefonskog razgovora sa AP, on je izrazio bojazan da policija sluša sve što on kaže u slušalicu. Svakog dana se šest do osam oficira bezbednosti može videti u čajdžinici prekoputa sedišta opozicione Nacionalne lige za demokratiju, čiji je član Vin Htejn. Bezbednjaci prate ko ulazi i izlazi i povremeno ih fotografišu.

Komično praćenje

Jedan dobro obavešteni bezbednjak srednjeg ranga, koji je tražio da mu se ime ne saopšti, izjavio je da poslednje vreme sa vrha ne stižu naređenja da se prati neka ličnost Prema njegovim rečima, mladim i obično neiskusnim agentima se kaže da drže na oku nova lica i neuobičajeno kretanje, i da o svemu obaveštavaju svoje šefove. Oni to i rade, ali često na komičan, nimalo sofisticiran načina, ne pokazujući gotovo nikakvu težnju da budu diskretni.