Narod sluđen pandemijom i infodemijom

Istraživanje pod nazivom „Javno mnjenje Srbije o kovidu 19“, koje je obuhvatilo 1.200 ispitanika, između ostalog ispitivalo je raširenost zabluda o novom virusu, postavljajući tako pitanje da li je tačno da svako ko ima mačku u kući ne treba da se plaši korona virusa.

Da to nije tačno odgovorila je većina – njih 57 odsto.

Međutim, kako primećuje sociolog Srećko Mihailović, glavni istraživač Demostata, ako se zanemarljivom broju onih koji su uvereni da mačka u kući štiti od virusa korone dodaju osobe koje se dvoume ili ne znaju odgovor „onda dolazimo do brojke 42 odsto ispitanika što svakako nije zanemarljivo i ukazuje na katastrofalno stanje mnjenja naroda o prirodi pandemije koja je u toku i merama koje treba protiv nje preduzeti“.

U razgovoru za Danas, Mihailović kaže da ovo „katastrofalno stanje“ ima svoja dva izvora – konfuziju kao nusproizvod pandemije virusa kovid 19 o kome nauka ne zna dovoljno, ali i činjenicu da se u zemljama sa netransparentnom vlašću, sa partokratskim uređenjem društva, javlja neverovatno širenje praznoverica i sličnih budalaština.

– A od njih niko nije bio imun, od vrhunskih lekara, do najmoćnijih političara; pa što bi onda narod bio izuzetak. Dakle, nezanemarljiva je uloga rakije, belog luka, mačaka i koječega drugog u objašnjenju kovida 19 i preventive protiv zaraze. Pa ko poveruje… Za svaki slučaj, Milica (supruga) i ja imamo devet mačaka, kaže Mihailović.

U Demostatovom istraživanju postavljana su i pitanja o maskama odnosno da li maske sprečavaju normalno disanje i da li nošenje maski dovodi do nedostatka kiseonika u krvi.

Pritom, među ispitanicima dve petine misli da maska sprečava normalno disanje, četvrtina misli da maska ne sprečava normalno disanje, a približno trećina ispitanika nije moglo da se opredeli između ova dva suprotna stava; najčešći njihov odgovor bio je „ne znam“.

– Kako je moguće da neko ne zna da li maska sprečava normalno disanje ili ne! Ili nikad nisu stavili masku na usta i nos, ili… – ističe Mihailović, dodajući da je još „čudniji“ podatak da četvrtina ispitanika smatra da nošenje maske dovodi do nedostatka kiseonika u krvi (dve petine nije odgovorilo na ovu tvrdnju, reklo je da „ne zna“), dok je trećina odbacila ovu tvrdnju.

– Pitam se, pa kako to da niko od stotine i stotine hiljada medicinskog osoblja koje je tokom radnog veka po prirodi posla prinuđeno da nosi hiruršku masku na svom licu, kako da niko od njih nije do sada izmislio neko sredstva zaštite koje „ne sprečava normalno disanje“ i ne zasićuje svoju krv ugljen-dioksidom. Sve zamišljam hirurga koji za vreme dvosatne operacije otežano diše i bori se za kiseonik… – komentariše Mihailović.

U pogledu uticaja maski, o čemu postoji nekoliko zabluda – uključujući i da smanjuju nivo kiseonika i da povećavaju nivo ugljen-dioksida, stručnjaci navode da nošenje maski ne utiče na pluća.

Tako je jedno od poslednjih istraživanje o uticaju maske na razmenu gasova, koje je sprovedeno među zdravim osobama i pacijentima sa ozbiljnim oboljenjima pluća, pokazalo da nošenje maski ne utiče na protok kiseonika čak ni kod osoba koje imaju ozbiljna oštećena pluća, ali i da je moguće da se osoba koja nosi masku oseća nelagodno.

– Maske mogu izazvati neprijatan osećaj jer iritiraju osetljive nerve na licu, greju vazduh koji se udiše i izazivaju osećaj klaustrofobije, stoji u istraživanju Effect of Face Masks on Gas Exchange in Healthy Persons and Patients with COPD, koje je preneo Rojters.

S pozitivne strane, to što su naučnici nešto utvrdili može donekle da utiče na stavove građana, ako je suditi po istraživanju Demostata u kome je ispitivano i koliko poverenja u različite aktere imaju ispitanici.

Prema ovom istraživanju građani imaju najviše poverenja u lekare i naučnike, ali čak i u ovom slučaju manje od polovine ispitanika (njih 44 odsto) veruje struci, dok njih 42 odsto ne veruje.

Kada su u pitanju ostali – predsednik republike, Krizni štab, Vlada Srbije, Svetska zdravstvena organizacija, mediji – više ispitanika im ne veruje, nego što im veruje.

– Očito da je narod ove zemlje još jednom sluđen, ovoga puta pandemijom i infodemijom. Ko li je za to „zaslužan“, ne mora se istraživati, odgovor se može dati i „odokativno“… U toj konfuziji i toj sluđenosti sasvim je „normalno“ što ispitanici nemaju natpolovično poverenje ni u jedna od šest aktera pandemija-situacije, a da je samo u jednom slučaju poverenje obimnije od nepoverenja – u slučaju lekara i naučnika – navodi Mihailović.

Životinje i širenje virusa

Ono što jeste naučno dokazano je da životinje mogu biti zaražene novim korona virusom, i da izgleda da je moguć prenos virusa sa čoveka na kućne ljubimce, ali i da ne postoje dokazi da životinje igraju značajnu ulogu u širenju virusa. „Na osnovu ograničenih informacija koje su dostupne, rizik da životinje prenesu virus na ljude se smatra malim“, navodi američki Centar za kontrolu bolesti (CDC).

Građani skloni praznoverju

Na pitanje Danasa o istraživanjima iz drugih zemalja o raširenosti zabluda među građanima o korona virusu, te koliko se građani Srbije u tom pogledu razlikuju, Mihailović kaže da prilikom svakih poređenja treba biti oprezan. „Kada je u pitanju odnos naroda prema kovidu 19, ne razlikujemo se mnogo od većine zemalja, ali to nije argument za bilo šta. Ono po čemu se razlikujemo, jeste nešto veća sklonost ka praznovericama i intenzivnija i šira politizacija i politička zloupotreba pandemije“, navodi Mihailović. Poređenje radi, u istraživanju „Lažne informacije, nauka i mediji“, koje je sprovedeno u šest zemalja i koje je obuhvatilo preko 8.500 ispitanika, građani mnogo više veruje lekarima i stručnjacima nego što je to slučaj u Srbiji, pa tako u Argentini poverenje u struku ima 90 odsto ispitanika (što je najveći procenat među obuhvaćenim zemljama), u Britaniji njih 87, u Španiji 84.