„Narod u Srbiji je umoran od lošeg stanja slobode medija“

Nikolova kao primer ističe glavne nacionalne emitere – televizije Hepi i Pink, koje, kaže, promovišu vladinu propagandu i dezinformacije o Rusiji i ratu u Ukrajini.

– Evropski parlament je Srbiju nazvao „početnom tačkom za ruske operacije dezinformisanja na Zapadnom Balkanu“. Poslednjih godina, većina zemalja u regionu – kako članice EU, tako i zemlje kandidati – videle su porast dezinformacija na internet sajtovima sa vestima i društvenim medijima. Ali Srbija je jedinstven slučaj. Većina evropskih država blokirala je propagandne kanale Kremlja kao što su Sputnjik i Raša tudej, na primer, ali ti mediji ostaju dostupni u Srbiji. U stvari, RT je otišao korak dalje osnivanjem kancelarija u Beogradu i regionalnog multimedijalnog sajta i TV kanala na srpskom jeziku 2023. godine, navodi ona.

Upitana kako se pozicija medija koji najčešće objavljuju ovakve vesti odražava na celokupno društvo, Nikolova kaže da je prisustvo dezinformacija u najuglednijim medijima u zemlji odraz vladine politike i zabrinjavajućeg pada medijskih sloboda koje je Srbija doživela za vreme predsednika Vučića. Dodaje da Vlada, direktno i indirektno, kontroliše značajan deo medija u Srbiji, što dovodi, napominje, do skoro potpune dominacije provladinog izveštavanja, što otežava procvat zdrave demokratije.

– Ipak, srpski narod pokazuje da je umoran od lošeg stanja slobode medija i nekvalitetnog novinarstva u zemlji. Protesti koje su izazvale dve tragične pucnjave u Srbiji u maju pozvali su na okončanje negativnog sadržaja, nasilja, uvredljivog jezika i propagande u srpskim medijima, uz posebne peticije u kojima se ističe uloga medija kao što su TV Pink i TV Hepi, navodi naša sagovornica.

Upitana kako se boriti protiv lažnih vesti, navodi da nezavisni mediji i “fackt-checkeri” pokušavaju da se bore protiv lažnih vesti, ali nemaju dovoljno resursa za ovo ogromno pitanje. Potrebna im je veća podrška od finansijera i platformi kao što je Meta koje se koriste za širenje lažnih vesti, smatra ona.

Privatni sektor, posebno reklamiranje globalnih brendova u Srbiji, takođe mora da igra ulogu u tome. Nedavna diskusija u Evropskom parlamentu koju je organizovao BFMI istakla je kako su se globalni brendovi u prošlosti povukli iz oglašavanja u medijskim kućama koje su širile dezinformacije, govor mržnje i propagandu. Jasno je da brendovi koji se oglašavaju u Srbiji, od kojih su mnogi čvrsto opredeljeni da podržavaju demokratiju i ljudska prava, treba da prestanu da daju milionske prihode TV stanicama i novinama koje aktivno šire lažne vesti, kaže Nikolova.

Poručuje da bi trebalo bi da postoji zajednički napor da se mejnstrim mediji pozovu na odgovornost, te da je ključni aspekt tu osiguranje nezavisnosti medija od kontrole vlade.

– Uloga snažnog, nezavisnog i profesionalnog regulatornog tela za medije je od suštinskog značaja za postizanje ovog cilja. Aktuelni medijski regulator u Srbiji, REM, ne uspeva u ovom aspektu, i, kako su demonstranti ispravno identifikovali, oni su deo problema, primećuje Nikolova.

Nevidljiva ruka medijske cenzure

Balkanska inicijativa za slobodne medije u svom istraživanju iz oktobra 2021. godine, pod naslovom “Nevidljiva ruka medijske cenzure: tri primera sa Balkana“, u kome je prikazana situacija u Srbiji, Hrvatskoj i Bugarskoj, kada je reč o našoj zemlji navodi da su, između ostalog, usvojena nova strategija za reformu medija, tržišta i unapređenje medijskih sloboda, ali da još nema bilo kakvih jasnih znakova implementacije.

Napominju da Vlada više puta ne uspeva da implementira postojeće medijske zakone, ali i da su javni emiteri i glavno regulatorno telo podložni kontroli države zbog finansijske zavisnosti i pravila o postavljanju osoblja. Navode i da je srpsko medijsko tržište prezasićeno i kontrolisano od šačice moćnih vlasnika, kao i da nedostatak transparentnosti i regulative znači da su vlasnici mnogih medija blisko povezani i pod uticajem vladajuće SNS. Uticaj države na medije se i dalje održava distribucijom prihoda od reklama.

– Dokazi sugerišu da vlada sve više koristi državnim subjektima, kao što je Telekom Srbija, da manipuliše komercijalnim tržištem kroz ulazak u unosna partnerstva i prodajna mesta. U mejnstrim medijima u potpunosti dominiraju provladini glasovi, dok su nezavisni mediji dolaze pod povećan pritisak, zaključak je ovog istraživanja.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Borba protiv lažnih vesti“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.