Narodna banka u strahu od javnosti

Na taj način, Narodna banka se pridružila javnim preduzećima, za koje je već u prethodnom nacrtu bilo predloženo da se izuzmu iz njegovim odredbi.

Ovakvu odluku, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je u nacrtu pravdalo potrebom za samostalnošću institucije Narodne banke Srbije. Pored toga, opravdanje za ovakvo rešenje je i to što se, kako se navodi, većina zahteva za dostavljanje informacija od javnog značaja koja se dostavlja NBS-u poverljive prirode.

Nacrt je već ranije predvideo izuzeće za privredna društva u kojima država, pokrajina ili lokalna samouprava ima većinski udeo u osnivačkom kapitalu ili je većinski akcionar.

Ministarstvo državne uprave koje je kao razlog za tu promenu istaklo želju da se ovi privredni subjekti izjednače sa konkurentima na tržištu. Obavezom da dostavljaju informacije od javnog značaja ovim preduzećima se, tvrdili su u ministarstvu, narušavalo ustavno načelo jednakosti u poslovanju „te ta društva nisu pod pod jednakim uslovima mogla da učestvuju u tržišnoj utakmici sa svojim konkurentima, odnosno time je smanjivana njihova sposobnost poslovanja na otvorenom tržištu“.

Kritike civilnog sektora dobila je i odredba nacrta koji je organe javnih vlasti definisao kao „pravno ili fizičko lice koje obavlja delatnosti od opšteg interesa“. Ovakva formulacije, smatraju kritičari, omogućila bi da svako može da traži bilo koju informaciju od udruženja, medija i pojedinaca čija aktivnost se na bilo koji način odnosi na javni ili opšti interes. Ovim rešenjem, navodi se u pismu koje je potpisao veliki broj pojedinaca i nevladinih organizacija, prvenstveno bi se onemogućio rad istraživačkih novinara, nevladinih organizacija i svih drugih koji doprinose ostvarenju javnog interesa.