Narodna stranka predala non-pejper članovima Komiteta Saveta Evrope za kulturu i medije

„Odražavajući duboko podeljen politički pejzaž, polarizovana medijska scena u Srbiji je podeljena na provladine i nezavisne medije. Zbog pokušaja da vladajući establišment zemlje konsoliduje političku moć i potpuno kontroliše javni diskurs, prelivaju se finansijska sredstva u medije koji propagiraju njihovu političku agendu, na štetu nezavisnog novinarstva“, navodi se u non-pejperu koji je medijima prosledila Narodna stranka.

Dodaje se da se „nasuprot tome, nezavisni mediji suočavaju sa sve većim preprekama u svom radu i finansijskoj održivosti“, a da su „oni koji su uspeli da prežive u ovoj sredini pod sve žešćim napadima“.

Narodna stranka u non-pejperu upozorava da je to „u potpunoj suprotnosti sa međunarodnim obavezama i domaćim zakonodavstvom“, kao i da su medijske slobode „opale pod sadašnjim političkim vođstvom, ozbiljnije nego u bilo kom trenutku u poslednjih 30 godina“.

„Atmosfera liči na onu za vreme vladavine Slobodana Miloševića, kada je sadašnji predsednik Aleksandar Vučić obavljao funkciju ministra informisanja. Taj period je ostao upamćen po brutalnosti u eliminisanju ‘neposlušnih’ medija, nametanju drakonskih kazni da bi se ućutkali disonantne tonove i pominjanje atentata na novinare“, navodi se u non-pejperu.

Podseća se da je „od dolaska Vučića na vlast 2012. godine, prvo kao premijera, a potom i kao predsednika, Srbija pala sa 54. mesto na 79. mesto, od 180 zemalja na Svetskom indeksu slobode štampe RSF“.

„Flagrantne zloupotrebe danas uključuju fizičke napade i pretnje novinarima koji prolaze nekažnjeno. Kao što su više puta primetili Hjuman rajts voča i druge nezavisne nadzorne organizacije, novinari kritični prema vlasti i dalje se suočavaju sa uznemiravanjem, pretnjama, nasiljem i zastrašivanjem, što sve češće dolazi iz vladajuće elite i provladinih medija“, navodi se u non-pejperu.

Narodna stranka je navela i da prema statistici NUNS-a, broj napada na novinare eksponencijalno raste od 2012. godine, sa više od 110 napada registrovanih u ovoj godini, kao i da „fenomen nekažnjivosti koji je prožimao srpsko društvo dodatno podstiče klimu straha za medijske profesionalce, ometajući slobodan protok informacija“.

„Vlasti i institucije, uključujući i veoma neefikasno i politizovano Regulatorno telo za elektronske medije (REM), nisu bili voljni da obezbede odgovornost. Često političari i javni funkcioneri, uključujući i samog predsednika Aleksandra Vučića, podstiču ciljane kampanje protiv novinara, stigmatizujući ih kao ‘državne neprijatelje’ i ‘izdajnike’, što podstiče mržnju i dalje napade“, navodi se u non-pejperu Narodne stranke.

Podseća se da su eksponenti vlasti, ohrabreni ovom agresivnom retorikom, u jednom od poslednjih incidenata oni koji su uputili preteći mejl listu „Danas“ ponovili su iste reči, uz pretnju zaposlenima u stilu napada na „Šarli Ebdo“.

„Pored direktnih napada koji ugrožavaju život i fizičku bezbednost novinara, smetnje slobodi izražavanja vrše se kroz druge instrumente i neprikladni politički i ekonomski pritisak, kao što su strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP). Ovi postupci su pokrenuti od strane političara i visokih javnih zvaničnika protiv novinara koji istražuju zloupotrebe, moć i veze između političkih elita i kriminalnih grupa“, navodi se u non-pejperu.

Narodna stranka navodi i da REM, na koji se široko gleda kao na još jedno sredstvo koje koristi vladajuća partija koja kontroliše medijski pejzaž, „ne samo da nije uspelo da zaštiti objektivnost i raznolikost medija, nego je aktivno doprinelo njihovom opadanju, dodeljivanjem nacionalnih televizijskih frekvencija istim provladinim televizijskim kanalima u julu 2022. godine“.

„Nekoliko preostalih medija koji nude alternativne poglede na narativ vlade, uključujući televizijske kanale N1 i Nova S, koji posluju u okviru ‘Junajted medija grup’ pretrpeli su ponovljene napade tokom godina, sa ciljem da ograniče njihov doseg i smanje njihovu finansijsku održivost. Medijski operator Telekom Srbija kontinuirano je korišćen kao političko oružje u pokušajima da se proširi medijski monopol i uguše nezavisni mediji“, navodi se u non-pejperu.

Dodaje se da je Evropska komisija kritikovala Telekom zbog „nelojalne konkurencije“, kao i da je ta kompanija koja je u državnom vlasništvu, uključena „u brojne netransparentne akvizicije, uključujući kupovinu kablovskog operatora Kopernikus od biznismena bliskog vladajućoj stranci, koji je odmah potom kupio dva televizijska kanala sa nacionalnom frekvencijom, samo da bi ih pretvorili u provladine medije“.

„Još jedan u nizu kontroverznih poteza Telekoma Srbije, koji direktno podriva medijski pluralizam, jeste tekući spor sa SBB-om, jedinim provajderom kablovskih usluga koji emituje medijske kanale koji nisu pod uticajem vlade i koji su u vlasništvu Junajted grupe“, navodi se u non-pejperu.

Dodaje se da je „u januaru 2021. godine otkriveno da je Telekom Srbija sklopio ugovor sa svojim konkurentom Telenorom (sada posluje pod imenom Yettel), u vlasništvu PPF investicionog fonda, sa namerom podele tržišta i suzbijanja SBB-a što bi naknadno ugrozilo finansiranje TV kanala N1 i Nova S“.

„Slično prethodnim ugovorima i akvizicijama u koje je uključen Telekom Srbija, ovaj posao je politički motivisan, a procurela dokumenta iz Telekoma Srbije pokazuju da je cilj sporazuma bio ‘uništenje SBB-a’. Kampanja koju je orkestrirao Telekom Srbije takođe uključuje telefonske pozive i deljenje letaka građanima kako bi ih ubedili da raskinu svoje ugovore sa SBB-om i pređu u Telekom“, navodi se u non-pejperu.

Narodna stranka je upozorila da je „cilj očigledno uticati na Junajted grupu da proda SBB, kako bi ograničili publiku slobodnih medija i na kraju ih zatvorili“.

„Ako se to desi, Srbija će skliznuti u potpuni medijski mrak, gde će autokratija nastaviti da nesmetano napreduje“, zaključuje se u non-pejperu.