Narodni poslanik najisplativije zanimanje

Iza tog izobilja kriju se uznemiravajuće činjenice. Samo nekolicina bogataša plaćaju porez na prihode. Razlog tome jeste što su političari koji kroje pravila u zemlji ujedno i najbogatiji građani i vrlo lako pronalaze načine da oslobode sebe poreskih tereta. To bi, smatraju stručnjaci predstavljalo problem u svakoj zemlji. Ali u Pakistanu, nedostatak delotvornih poreskih sistema doprinosi sve većoj nejednakosti u društvu, gde se bogatstvo moćnih pojedinaca nikada ne raspodeljuje niti koristi za javno dobro. Sve to stvara uslove koji pomažu širenju pobunjeništva koji tišti zemlju i komplikuje američku politiku u regionu, smatraju stručnjaci. To je takođe, navode oni, negativan podatak za zemlju koja spada među najveće primaoce američke pomoći liderima da se obračunaju sa pobunjenicima.

„To je sistem elite, pomoću elite i za elitu“, smatra Rijaz Husain Nakvi, penzionisani vladin zvaničnik koji je radio u poreskoj službi 38 godina. „Ovo je izvitoperen sistem u kojem siromašni subvencionišu bogate“.

Problem počinje od vrha. Prosečno bogatstvo članova pakistanskog parlamenta je oko 900.000 dolara, a njegov najbogatiji član je finansijski težak 37 miliona dolara, navodi se u poslednjoj studiji pakistanskog instituta za zakonodavni razvoj i transparentnost u Islamabadu.

Dok su prihodi države od poreza za prošlu godinu bili na najnižem nivou u istoriji zemlje, navodi Zafar ul Madžid, visoki zvaničnik Federalnog poreskog biroa, imovina članova parlamenta gotovo je udvostručena u odnosu na članove prethodnog saziva skupštine, navodi se u studiji Instituta.

Najviši opozicioni lider zemlje Navaz Šarif na primer nije platio porez na lični dohodak već tri godine, navodi se u javnim dokumentima. Šarifov portparol, inače industrijalac koji u zemlji važi za milionera, kaže da je njegov nadređeni dok je bio u egzilu svoje pozicije preneo na rođake.

Mesečni zahtevi za sličnim podacima o pakistanskom predsedniku i premijeru često ostaju neodgovoreni. „Porezi su Ahilova peta za pakistanske političare“, kaže Džahandir Taren, biznismen i član parlamenta koji je pokušao da pitanje poreza stavi na dnevni red. On je platio 225.534 dolara poreza na prihod za 2009. „Ako nemate primanja u redu ali onda nemojte da se vozikate Lend kruzer automobilima“. Pravila kažu da svi koji zarađuje više od 3.488 dolara godišnje moraju platiti porez na prihod. Akbar Zaidi, politički ekonomista iz Karačija, procenjuje da bi više od 10 miliona Pakistanaca trebalo da plaćaju poreze na prihode, što je daleko više od 2.5 miliona registrovanih.

Od više od 170 miliona Pakistanaca, manje od dva odsto plaćaju porez na prihod, čineći pakistanske prihode od poreza najnižim na svetu, čak nižim od Sijera Leonea. Zaidi za to okrivljuje SAD i njene pakete pomoći. „Amerikanci bi trebalo da kažu: Dosta. Najpre uspostavite red u svojoj kući“.

Zakon iz 1990-ih postao je jedan od glavnih oruđa za legalizaciju nedokumentovanog ili ilegalno stečenog novca u Pakistanu, tako da vlastima ovde nije dozvoljeno da dovode u pitanje novac prebačen iz inostranstva. Biznismeni i političari kanališu milijarde rupija preko Dubaija u Pakistan, a da ih niko ništa ne pita.

Većina ekonomskih aktivnosti odvija se u senci. Od milion prodavnica u Pakistanu samo je 160.000 registrovano kao platiše poreza na promet, kažu upućeni. Naročito opterećenje za pakistansku srednju klasu jeste nedostatak federalnih poreza na poljoprivredu i industriju koja zapošljava gotovo polovinu pakistanske populacije i čiji profiti većim delom odlaze u ruke bogatih koji se nalaze u redovima pakistanskog parlamenta.