Narodnjaci ipak prihvatili predlog socijalista

 Kao rešenje socijalistički kancelar Verner Fejman predložio je uvođenje poreza bankama, zahvaljujući kojem bi se u državnu kasu slilo između 500 i 800 miliona evra godišnje. Vicekancelar i ministar finansija Jozef Prel, zvaničnik Hrišćanske narodne stranke, najpre je reagovao negativno, izjavom da umesto uvođenja restrikcija, kao što bi bili novi porezi, treba pokrenuti reforme i sprovesti mere koje bi pružile olakšice. Cilj je da austrijske banke, koje imaju značajnu ulogu u zemljama istočne, srednje i jugoistočne Evrope, prevaziđu krizu i opstanu na evropskom tržištu.

Naime, od ukupno 1.191 milijarde evra, koliko su banke iz država članica EU odobrile zemljama istočne, srednje i jugoistočne Evrope, austrijske banke su se sa 19,5 odsto našle na samom vrhu. Nesumnjivo, to se odrazilo i na prihode, tako da su austrijske banke, od ukupne dobiti koja je od 1998. do 2007. iznosila 37 milijardi evra, 20 milijardi evra ostvarile u navedenim zemljama. S obzirom na činjenicu da je većina ovih država u međuvremenu postala prezadužena i suočila se s krizom, da bi se prevazišli gubici koje su na taj način doživele i austrijske banke, Austrija je izdvojila 15 milijardi evra za pokriće rizika u poslovanju banaka i osiguranja i dala spasilački paket finansijskim institucijama.

Zamisao kancelara o uvođenju poreza bankama u cilju obezbeđivanja dodatnih sredstava izazvala je reakcije u finansijskim krugovima, koji tvrde da takva mera neće biti delotvorna, jer će banke povećati cenu svojih „proizvoda“, što znači da će „potrošači“, odnosno štediše platiti ceh. Ipak, na nedavnom samitu koji su Fejman i Prel održali sa predstavnicima osam banaka odlučeno je da treba oporezovati banke, kao i da će odluka stupiti na snagu već početkom 2011, ukoliko bude moguće. Iako je naglašeno da štediše i korisnici kredita neće biti pogođeni novim porezom, ostaje nepoznanica na koji način će to biti izbegnuto.