Narodno slavlje do zore

Časopis Carigradski glasnik štampan je ćirilicom u tada glavnom gradu Otomanske Imperije Carigradu-Istanbulu, od 1895. do 1909. godine. Njegov urednik bio je Kosta Grupčević. Časopis se, sem u Turskoj, mogao čitati u Srbiji, Crnoj Gori, Dalmaciji, Slavoniji , Hrvatskoj, Bugarskoj, Grčkoj i Engleskoj. Uredništvo časopisa je pored informacija o politici i zanimljivostima iz celog sveta, raznih oglasa, želelo da čitaocima omogući uvid u stanje srpske kulture, nauke i tehnike, pratili su rad Nikole Tesle i pisali o njegovim patentima. Ovako su oni u prvom broju koji je izašao 14. januara 1895. predstavili svoju programsku orijentaciju: „U nekoliko rečeno, program našeg lista čisto je korisne prirode, što god budemo ocenili da ide u prilog tome, da naši čitaoci koračaju stopama napretka u privrednom, prosvetnom i trgovinskom pogledu, mi ćemo im pružati na čitanje i na tačno razumevanje putem našeg lista.“ Sasvim jasno i značajno različito od uređivačke politike mnogih današnjih medija.

Carigradski glasnik 24. februara 1900. u tekstu o proslavi Savindana u Priboju piše da su gosti posluženi koljivom (slavsko žito), duvanom i pićem. „Posle je nastalo pravo đačko veselje jer u dvorištu svirka pozva sve u kolo; veselje je trajalo celog dana. Naročitu pažnju svojim ukrasima obraćahu slike Nj.I. Veličanstva Sultana kao i slike Sv. Save i Nj. Bir. Mitropolita G. Dionisija“, navodi Carigradski glasnik. Ovaj list izveštava da su zabavu uveličali „predstavnici carske vlasti: Mudir-bej pribojski, Etem sf. juzbaša i komandant vojni asan ef. vojni mulazim , Asan ef. mulazim zantijski i Muhamed-Alija sf. sin ovdaš. Mundir- bega, mnoštvo odlične publike iz mesta i okoline bez razlike vere i narodnosti“. Đački hor je pevao himne Sv. Savi i sultanu, slušale su se gusle, narodne pesme, ali i odigran deo predstave „Dva cvancika“, „koje su lepo izveli u seoskom narodnom odelu g. Dimitrije Monastirlaja, Vlada Strijelić, kapetana je prikazao g. Diko Kremanović a ćatu Vlajko Karačić, srdačno im od nas hvala. Posle su nastale narodne igre, koje su trajale do bijele zore, kada su se prisutni počeli razilaziti“. Proslavom su svi bili zadovoljni, domaćini i gosti, zaključuje izveštač.

Uz sliku sultana

U broju od 24.februara 1900. izveštač sa proslave Savindana u Priboju javlja da su školu ukrašavale, pored ikone Sv.Save, slike mitropolita, Vuka Karadžića, ali i sultana. „Sve ove slike iskićene su bile zelenilom“, javlja izveštač, koji obaveštava da je govor, „koji je sa pažnjom saslušan“, o životu Sv.Save održao đakon i učitelj Vasilije J.Marić.