Mračni ekonomski pokazatelji i opomena šefa američkih Federalnih rezervi Bena Bernankea da teška vremena tek dolaze zbrisala su optimizam koji je nekoliko dana provejavao svetom oko rešenja kreditne krize, dok su akcije na berzama ponovo u slobodnom padu.
Panična rasprodaja, koja je preksinoćzapočeta na Volstritu, proširila se na ostatak sveta, a investitori su izgubili veru da će spasilački paketi Evrope i SAD zaustaviti ekonomski sunovrat.
Azijske berze su juče beležile gubitke, vođene padom od 11,4 odsto japanskog Nikej indeksa, dok je cena nafte bila najniža u proteklih godinu dana, mada je to potisnuto strahom da će usporavanje svetske ekonomije biti gore nego što se mislilo. Indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, van Japana, pao je za 7,8 odsto. Ove godine, indeks je do juče izgubio polovinu svoje vrednosti. Hang Seng indeks Hong Konga niži je za 7,5 odsto, sa najvećim gubicima među proizvodnim kompanijama, kao što je Šenhua, vodeći kineski proizvođačuglja. Južnokorejske akcije zabeležile su svoj treći najveći pad do sada od oko 9 odsto.
Japanski premijer Taro Aso je za novi pad vrednosti akcija na berzama okrivio bojazni investitora da spasilački paket od 700 milijardi dolara nije dovoljan. Analitičari su upozorili da bi vrednosti akcija mogle da beleže dalji pad. Oni kažu da je pad japanske berze bio neizbežan posle masovne prodaje akcija na berzi u Njujorku, a većina njih smatra da je recesija u SAD neizbežna pod pritiskom kreditne krize, uprkos usvajanju paketa od 700 milijardi dolara za spas bankarskog sistema.
U najgorem procentalnom poniranju posle sloma tržišta 1987, njujorški indeks industrijskih akcija Dau Džons završio je prekjučerašnju trgovinu padom od 733 poena, ili 7,87 odsto, dok je indeks S&P 500 izgubio 9 odsto. Ben Bernanke izašao je sa novom objavom da potres na kreditnom tržištu predstavlja „značajanu opasnost“ za većslabu ekonomiju. Bernanke je, takođe, obećao da će Federalne rezerve nastaviti borbu protiv kreditne krize, ali je upozorio da će biti potrebno vreme za oporavak ekonomskog zdravlja zemlje.
Ministar finansija SAD Henri Polson nagovestio je da ne očekuje da ostane na funkciji u sklopu nove američke predsedničke administracije nakon izbora u novembru. On je rekao da planira da obezbedi „prvu fazu tranzicije ko god bio novi ministar finansija“. Pojedinci sa Volstrita izrazili su zabrinutost zbog mogućnosti da Polson ode s funkcije usred kreditne krize.
Jučerašnje pogoršanje situacije na tržištima uticalo je na povećanje kamatnih stopa, što ukazuje na to da se banke još uvek boje da pozajmljuju novac jedna drugoj, što predstavlja suštinski problem finansijske krize.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.