Naša Amerika otvara nadu za nove alternative

NJegovu knjigu „Filozofija u Latinskoj Americi – dvesta godina misli naše Amerike“ prevela je Sanja Savkić, predgovor je napisao Dejan Mihailović, a objavio ju je Službeni glasnik. Tokom boravka u Beogradu profesor Čeruti dao je intervju za Danas.

*Da li ostatak savremenog sveta razume Latinsku Ameriku i sve njene kompleksnosti?

– Mislim da je savremeni svet na ovaj kontinent gledao kao na nešto veoma čudno. U stvarnosti nije reč o jednoj Latinskoj Americi već o jednom zajedništvu razlika. Odavno insistiram na tome da ne govorimo o Latinskoj Americi već o našoj Americi zato što ono što je ‘latino’ isključuje Afroamerikance i autohtono stanovništvo koji takođe čine deo Latinske Amerike. Spoljašnji svet našu Ameriku vidi kao izvor bogatstva ili egzotično mesto koje bio moglo da se poseti. Ali postoji i onaj drugi deo spoljnog sveta koji u našoj Americi vidi nadu za traženje određenih alternativa.

*Latinska Amerika je spoznala šta je eksploatacija i globalizacija mnogo pre Evrope i ostatka sveta. Kako je uspela da preživi?

– Primenjene su dve strategije: jedna strategija je bila pružanje otpora, a druga prihvatanje realnosti i pokušaj da se pronađe korist iz te situacije.

* Da li je jedan od odgovora na to bila i „Teologija oslobođenja“ kao izvorno latinoamerička filozofska misao? Da li je ona i danas primenljiva?

– Stalno sam insistirao na tome da se govori o ‘teologijama oslobođenja’, u množini jer ne postoji jedna teologija oslobođenja. Može se postaviti i pitanje da li je teologija oslobođenja nastala u ovom regionu. Prethodnici te teorije su zapravo protestanti. Dolaskom katoličanstva, ove teologije dobijaju na značaju. Postoji i teologija naroda kao drugo polazište. Gutijeres, recimo, prihvata marksističku dimenziju, teologije oslobođenja, dok predstavnici ‘teologije naroda’ odbijaju marksizam u svojim teoretskim postavkama. Sam papa Franja se recimo priklanja teologiji naroda.

*Razmere društvene nejednakosti na vašem kontinentu su ogromne? Kako tamošnje intelektualne i političke elite nastoje da reše taj problem?

– Mislim da veći deo intelektualne i političke elite taj problem i ne zanima. Zanima ih samo da žive što bolje i da iskoriste sve svoje privilegije. Postoji, međutim određeni deo srednje klase koja se brine za problem i hoće da ga rešava. Tu se ističemo mi koji radimo u akademskim krugovima, koji smo veza sa osnovom društva. Poenta je da mi sami naučimo nešto, a ne da drugo podučavamo otporu.

U Meksiku iz koga dolazite, čini se da su narko karteli zavladali državom, novinare ubijaju svaki dan, sloboda govora je ugrožena. Jesu li ove ocene tačne?

– Postoji termin ‘pala država’. On se upotrebljava već nekoliko godina. Mislim, međutim, da nije reč o ‘paloj državi’ već da je to jedna država koja savršeno funkcioniše u kategorijama represije i korupcije. Država učestvuje u tome dok od narko biznisa ima koristi i dotle sve funkcioniše. Tako se otvaraju mnogi poslovi i obnavlja se neoliberalizam. Pre nekoliko godina sam pričao s jednim Kostarikancem koji je ogovorio o postojanju neo-anarho-liberal-konzervativizma.

*Postoji li rešenje?

– Svakako da postoji. Možemo jedino napredovati ako se organizujemo i ako dozvolimo društvenim subjektima da artikulišu svoje zahteve i da se stvore alternativna društva. Dobar primer za to je svojevremeno postojanje „narodne policije“ koja je bila jedna od alternativa. Takođe, postoje organizacije autohtonog stanovništva, organizacije žena, LGBT organizacije i druge koje traže način da izgrade drugačije društvo. Problem je što su ove organizacije dosta izolovane.

*Čini se da političke i ekonomske elite širom kontinenta sve više nipodaštavaju obrazovanje?

– Što se elita tiče one hoće da unište obrazovanje i hoće da stvore submisivno obrazovanje koje navodno treba da bude takmičarski nastrojeno i da vodi uspehu. Poenta je suprotna, poenta je da studenti ne postavljaju pitanja, da treba da progutaju sve informacije koje im se serviraju. Cilj je da oni sami sebi ne postavljaju nikakva pitanja, da ne postoji nikakav vid angažmana najmanje društvenog i političkog. U najboljem slučaju dopušteno je da se glasa.

*Situacija u Venecueli je iz sata u sat sve dramatičnija, krše se sva ljudska i demokratska prava građana. Kako gledate na sve to?

– Mislim da je neophodno da se pažljivo istraži situacija unutar same zemlje. Tako je bitno da se ispitaju i spoljašnja mešanja. Mnogo se mešaju inostrani faktori zavijajući sve u veo demokratije. Situacija je veoma ozbiljna. Većina medija u Meksiku i CNN emituju vesti o Madurovoj diktaturi, ali situaciju treba iznutra sagledati. Vlada Nikolasa Madura nije savršena, ali mislim da je u središtu svega nafta. Ovde je reč o nacionalnom suverenitetu. Postavlja se i pitanje koje informacije do nas stižu. Živimo u eri dezinformacija i da se više ništa ne razume.

Filozof i njegovo delo

Orasio Čeruti-Guldberg pripada srednjoj generaciji progresivno orijentisanih latinoameričkih autora, čiji je cilj intelektualno-filozofski i društveno-politički angažman koji prevazilazi okvire konvencionalnih filozofskih obrazaca. Za Čerutija, kako pišu priređivači srpskog izdanja njegove knjige o filozofiji u Latinskoj Americi, filozofija sve više poprima oblik subverzivnog, stvaralačkog delovanja usmerenog ka radikalnom preinačavanju stvarnosti u funkciji postavljanja temelja istinskog novog sveta kao potpuno novog horizonta mogućnosti realizacije čoveka i njegovog bića van okvira nejednakosti, eksploatacije, diskriminacije i svih ostalih oblika otuđenja, nametnutih od aktuelnih sistema dominacije. Ova knjiga predstavlja pokušaj da se srpskoj čitalačkoj publici približi latinoamerička misao, da se ukaže na njen značaj i uticaj na savremene svetske tokove, prevashodno u sferi filozofije, politike, ekonomije, kulture i ostalih srodnih disciplina.