NASA metaforički najavila uništitelja, a došao stvarni

Izračunato je da će asteroid koji se vodio pod imenom 2012 DA14, prečnika pedeset metara, proći veoma blizu Zemlje tog petka. To se i dogodilo. Najbliže je taj asteroid bio našoj planeti u 20 časova i 25 minuta, u prstenu oko Zemlje, blizu meteoroloških i komunikacijskih satelita, na udaljenosti od 27.700 kilometara (što je udaljenost od Beograda do Oklanda na Novom Zelandu i nazad). Vasionski objekat otprilike ove veličine udario je u Zemlju 30. juna 1908. godine u Tunguskoj oblasti Sibira, na istoku Rusije i izazvao pustoš. Najavljena su, posle prolaska 2012 DA14, tokom ove godine još dva bliska susreta sa telima u našem Sunčevom sistemu, i to 10. marta kada će biti vidljiva kometa koja će proći na veoma maloj udaljenosti od zemlje, a onda i za rođendan bivše nam države, 29. novembra, kometa INOS. Iz Američke svemirske agencije NASA upozoravali su da će pored Zemlje 13. aprila 2029. proleteti objekat koji je na listi opasnih, jer se ne zna za koliko će i da li će uopšte „promašiti“ Zemlju. Zato je taj asteroid dobio ime Apofis, po antičkoj legendi, a znači – uništitelj.

No, umesto metaforičkog Apofisa za 16 godina, u taj čudni petak došao je stvarni.

Iznad ruske oblasti Čeljabinsk eksplodirao je meteor koji je bio najveći zabeleženi objekat koji je udario u Zemlju u periodu od poslednjih 105 godina, od udara pomenutog nebeskog tela u Tunguskoj oblasti 30. juna 1908. na istoku Sibira, takođe u Rusiji. Za one koji su u Čeljabinsku, gradu od nešto više od milion i sto hiljada ljudi, doživeli meteorsku kanonadu praćenu svetlosnim efektima sve bi izgledalo kao neverovatan naučno-fantastični film ili neka paganska igra nepoznatih sila da nije bilo eksplozija tokom kojih su prskala stakla, od kojih je povređeno hiljadu dvesta ljudi, a bolnice su bile prepune ljudi koji su tražili pomoć. Pri tome, astronomi tvrde, to nema nikakve veze sa asteroidom 2012 DA14, koga naučnici odavno prate i koji je mirno prohujao iz mraka u mrak, negde pored pomenutih satelita koje su Zemljani poslali u svemir.

Infrazvučne analize pokazale su da je Čeljabinski udar oslobodio na stotine kilotona energije, po čemu je bio moćniji od nuklearnog oružja koje je pre nekoliko dana testirala Severna Koreja, ali ne i od udara meteora u Tunguskoj oblasti.

„Bio je veoma moćan“, komentarisala je Margaret Kempbel Braun, astronom Univerziteta u Zapadnom Ontariju, koja je proučavala podatke prikupljene u blizini mesta udara. Prema njenim proračunima, meteor je bio 15 metara u prečniku kada je ušao u atmosferu i bio je mase od 40 tona. „To znači da je to bio najveći zabeleženi objekat koji je udario u Zemlju, još od Tunguskog udara“, kaže ona. Meteor se pojavio u 9.25 sati po lokalnom vremena u Čeljabinsku u blizini Urala, ali je uprkos velikim dimenzijama bio neprimećen sve dok nije ušao u atmosferu. „Ne znam da je iko bio svestan njegovog dolaska“, kaže Hajner Klinkrad iz Evropske svemirske agencije u Operacionom centru u Darmštatu. Postoji mreža teleskopa koji prate asteroide koji bi mogli da udare u Zemlju, ali oni su fokusirani samo na velike objekte – između sto metara i jednog kilometra u prečniku. „Tela poput ovog potpuno je nemoguće videti sve do dan-dva pre udara“, smatraju iskusni astronomi.

Sam meteor najverovatnije je stena, ali je moguće da ima i nikla i gvožđa u svom sastavu i da je došao iz pojasa asteroida, regije u svemiru koja sadrži na stotine hiljada kamenih nebeskih tela između Marsa i Jupitera. Evropska svemirska agencija (ESA) ne veruje da je meteor povezan sa mnogo većim asteroidom poznatim kao DA14, koji je stigao nekih jedanaest sati kasnije.

Iako nije bilo vremena za preciznije analize, Igor Smolića, iz Instituta za fiziku, na osnovu snimaka konstatovao je da veliki sjaj ukazuje na to da se meteorit kroz zemljinu atmosferu kretao velikom brzinom od 30 maha i više, da je do ulaska u atmosferu bio dimenzija oko nekoliko metara, ali da se prilikom kretanja raspadao, praveći malu kompoziciju svetlih tela. Po smeru kretanja, smatra da meteor nije u vezi sa asteroidom 2012 DA14. Tek slede dodatne analize, posle pronalaska fragmenata meteora, koje će utvrditi kako se ovaj objekat tačno kretao pre susreta sa Zemljom. Prema zvučnim talasima koji su bili toliko intenzivni da su izazvali pucanje stakala, smatra se da se čitav svetlosni efekat odvijao na udaljenosti od 35-40 kilometara, jer je zvuku trebalo oko dva minuta da prevali ovaj put.

Smatra da se ne radi o meteorskoj kiši jer je to pojava pri kojoj veliki broj sitnih čestica prašine uleće u atmosferu.

Posle konstatovanja šta se dogodilo iznad Urala, počela je u Havani analiza onoga što se dogodilo nad kubanskom provincijom Sjenfuegos, gde je još u sredu, dakle dva dana pre „čuda u Čeljabinsku“, viđena vatrena lopta veličine autobusa koja je eksplodirala. Očevici iz grada Rodas, u provinciji Sjenfuegos, govore da se na nebu iznad centralnog dela Kube u sredu uveče pojavilo telo slično meteoru, koje se pretvorilo u „vatrenu loptu veću od Sunca“, a zatim i eksplodiralo, objavili su kubanski mediji priču svedoka Markosa Rodrigeza. Bilo je očevidaca koji su govorili o eksploziji od koje im se kuća lagano zatresla. Nadeležne kubanske vlasti su poslale stručnjake u potragu za eventualnim ostacima meteora. Još uvek nije poznato da li je događaj na Kubi u vezi sa eksplozijom meteora iznad Urala, kada je u Čeljabinsku i drugim mestima povređeno 1.200 ljudi. Prema podacima američke svemirske agencije NASA, prečnik meteora iznad Urala bio je nekih 15 metara, a u atmosferu je ušao brzinom od 64.000 kilometara na sat.

Sa posebnom pažnjom počela se analizirati i „Tunguska eksplozija“, kada se naša planeta sudarila sa malim telom pristiglim iz Sunčevog sistema. Bilo je to u leto, 30. juna 1908. godine, nekoliko minuta posle sedam sati ujutru, kada je kosmičko telo nepoznatog porekla eksplodiralo u slivu reke Podkamenaja. Kasnije analize su dovele do zaključka da je u tom trenutku bila oslobođena energija koja može da se uporedi sa eksplozijom hidrogenske bombe od desetak megatona. Jačina sudara bila je tolika da je uzdrman ceo Sibir, Rusija, a time i dobar deo Evrope i Azije. To je vreme u Rusiji ostalo zapamćeno po tako svetlim noćima da se i tokom noći moglo čitati. Više od jednog veka naučnici nisu dokučili tajnu šta se stvarno dogodilo, tako da je kao Filadefijskom eksperimenta, ili Bermudskog trougla postalo nekom vrstom stalne inspiracije naučno-fantastičnim autorima, pa je tako nastala i nitendo video-igru „Wii.Tunguska“, koja je zasnovana na događajima iz Sibira, i to 2008, na stogodišnjicu od događaja. Devedesetih godina prošlog veka misteriju Tunguske eksplozije rešavali su kao krajnje čudnu pojavu i u „Dosijeu Iks“.

Za ruske zvaničnike zajednički svemirski sistem odbrane nešto je što više nije iz sfere „Dosijea iks“, već je zamenik premijera Rusije Dmitrij Rogozin predložio da se uspostavi zajednički sistem odbrane od pretnji iz svemira i to svega dan pošto je u eksploziji meteora iznad Urala u Rusiji povređeno oko 1.200 ljudi. „Čovečanstvo mora da napravi sistem za identifikaciju i neutralisanje objekata koji predstavljaju opasnost po Zemlju“, objavio je Rogozin na svom Tviter nalogu.

Rogozin će predstaviti danas premijeru Rusije Dmitriju Medvedevu predloge o načinima na koji se ubuduće treba suočavati sa ovakvim incidentima. Vitalij Davidov, zamenik šefa ruske svemirske agencije Roskosmos, izjavio je da bi strateška planetarna odbrana trebalo da bude prioritet za Rusiju i da treba napraviti poseban federalni program za neutralisanje pretnji iz svemira. „Energia“ je ruska svemirska korporacija koja je u oktobru prošle godine najavila da će napraviti svemirsku raketu koja može da uništi asteroide koji prete Zemlji. Oko 1.200 povređenih ljudi, pri čemu samo čudom niko nije smrtno stradao, dovoljna je opomena čovečanstvu da sa svađa i razmirica fokus interesa usmeri na kvalitet života na ovoj našoj, za sada, jedinoj plavoj planeti.

Vatrena lopta i iznad Kalifornije

– Svega nekoliko sati pošto je meteor eksplodirao nad Rusijom i pošto je asteroid prošao pored Zemlje, i stanovnici Kalifornije su prijavili da su videli bljesak svetlosti iznad San Franciska. Pojavu opisuju kao blještavi svetleći trag nad severnom Kalifornijom. „Bio je to sporadičan meteor ili vatrena lopta, kojih ima svake noći širom sveta“, izjavio je Majk Hanki (Mike Hankey), iz Američkog društva za meteore u Njujorku, koje je dobilo 35 izveštaja o tom događaju. Jedan meteor je u oktobru 2012. pao u zaliva San Franciska i proizveo zvučni udar koji nastaje kada se neko telo kreće kroz vazduh brže od zvuka. Meteor je eksplodirao i 22. aprila prošle godine, a viđen je iz velikog dela severne Kalifornije i Nevade. Lokalni mediji su izvestili da je vatrena lopta viđena u prostranoj oblasti – od oko 130 kilometara južno od San Franciska, do Sakramenta, oko 145 kilometara na severoistoku.

Astronom Džerald Mek Kigan (Gerald McKeegan) smatra da je „ono što se desilo u Rusiji usmerilo pažnju ljudi prema događajima na nebu“ i podseća da godišnje u Zemljinu atmosferu uđe oko 15.000 tona materijala – krhotina od asteroida. „Obično se taj materijal raspadne na male komade i teško ga je primetiti, a još teže naći“.