Objekat gubitaša prodat pre dve godine, a javno preduzeće i dalje troši milione iz gradskog budžeta

O tome su u više navrata govorili predstavnici opozicije u gradu, postavljajući pitanje zašto preduzeće koje više nema šta da radi i dalje postoji i pri tome isplaćuje plate direktoru i zaposlenima.

Odgovor na ovo pitanje pre svega bi trebalo da pruži Grad Beograd, koji je i osnivač JP Sava centar, međutim do zaključenja ovog izdanja iz pres službe Grada nisu se oglašavali.

Pre nekoliko dana na sednici Skupštine na mesto v. d. direktora JP Sava centar ponovo je izabran Đorđe Mazinjanin. U poslednje dve godine u dokumentima koja se odnose na program poslovanja ustanove na čijem je čelu Mazinjanin navodi se da „nisu planirane poslovne aktivnosti“.

Upitan šta preduzeće Sava centar radi direktor Đorđe Mazinjanin kaže da se od trenutka prodaje bavi „rešavanjem radno pravnog statusa 103 zaposlena koliko ih je bilo u trenutku prodaje objekta“, kao i „tehničkim poslovima vezanim za imovinu preduzeća, dobavljače i ostala pravna lica sa kojima je JP Sava Centar bio u ugovornom odnosu, naplatom potraživanja kao i vođenjem sudskih postupaka“.

Predstavnici opozicije međutim ne veruju ovakvim objašnjenjima.

Šef odborničke grupe DS Filip Tatalović kaže da grad ne želi da ugasi JP Sava centar kako bi obezbedio još jednom mesto za uhlebljenje stranačkih kadrova i njihovih porodica.

– Treba nahraniti puno gladnih usta zaposlenih i njihovih familija u celoj gradskoj vlasti. Tako dolazite u situaciju da imate preduzeće koje postoji iako nema imovinu, nema aktivnosti ali i dalje ima budžetirane plate za celu godinu i posebne troškove za reprezentaciju. Ti troškovi za reprezentaciju u proseku su prošle godine bili 30,000 mesečno – navodi Tatalović.

Upitan da li je moguće da JP Sava centar mora da nastavi da postoji da bi se završavali zaostali poslovi iz prethodnog perioda on kaže da to može da bude objašnjenje, ali ne u ovom slučaju. Da je tako, kako ističe, bio bi smanjen broj zaposlenih.

– Ako ste ugasili aktivnosti preduzeća, nema nikakvog racionalnog razloga da broj zaposlenih bude i dalje dvocifren, kao što je to bilo 2021, i da oni primaju platu iznad republičkog proseka. Uz to ne smanjuju ni troškove reprezentacije pa se na kafanu troši 30,000 mesečno – kaže Tatalović, dodajući da se na jednoj strani “kuka kako je Vesić ostavio praznu kasu”, a na drugoj novac iz budžeta grada se izvlači na ovakav način.

U dokumentu o poslovnim aktivnostima Sava centra navodi se i da su u 2022. planirani rashodi od 102 miliona dinara. Od toga najveći deo 84 miliona treba da ode na kamatu na osnovu neplaćenog poreza.

Ostatak je planiran za plate – 8,2 miliona za zaposlene, i još skoro dva miliona za radnike angažovane preko omladinske zadruge i po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Uz ovo najveći planirani trošak odnosi se na rashode nastale za „premije osiguranja, održavanja kompjuterskih programa, sudske takse, troškove reprezentacije“. Za ovu namenu planirano je preko četiri miliona dinara.

Što se tiče prihoda, JP Sava centar računa na oko četiri miliona dinara (milion od grada i još tri miliona od izdavanja stuba kod objekta Sava centra za bazne stanice). Tako će gubitak ove godine biti oko 98 miliona dinara.

Na velike gubitke ovog preduzeća pre nekoliko dana ukazala je Mila Popović, šefica odborničke grupe Ujedinjeni u Skupštini grada, koja je postavila i pitanje zašto i dalje postoji „fantomsko preduzeće“ koje nema ni adresu ni aktivnosti.

– Pri svemu tome Sava centar ima enorman gubitak od preko milijardu dinara, od koga je najviše po osnovu poreza na imovinu koje se nije plaćalo od 2014. godine. To ne sprečava da preduzeće isplaćuje bruto zarade od 300.588 mesečno u proseku za v.d. direktora, a za preostala dva zaposlena još ukupno bruto 388.776 dinara prosečno po poslovnom planu koji je usvojen za ovu godinu – navela je Popović.

Kongresni objakat na Novom Beogradu Sava centar prodat je u novembru 2020. godine kompaniji Delta za 17,5 miliona evra.

Advokat Branko Pavlović navodi da bi se nakon ove prodaje očekivalo da se ugasi javno preduzeće Sava centar.

– Preduzeće može da prestane sa radom ili likvidacijom ili bankrotstvom. U ovom slučaju očekivalo bi se da osnivač pokrene postupak likvidacije. Ako ne žele da ga likvidiraju, u tom slučaju mogu preduzeću da daju drugu namenu, na primer upravljanje nekim drugim poslovnim prostorom i tako zadrže zaposlene. Ne postoji zakonski rok u kome postupak likvidacije treba da se sprovede, ali ako oni u svom planu rada navode da ne planiraju poslovne aktivnosti u 2022. godini, to znači da bi postupak likvidacije bio očekivan, jer u protivnom nastavljaju da se isplaćuju plate zaposlenima koji nemaju šta da rade – navodi Pavlović.

Upitan da li postoje situacije u kojima likvidacija nije moguća sagovornik Danasa objašnjava da “likvidaciju nije moguće sprovesti ako dugovi prevazilaze ono što preduzeće ima”.

– Ako su dugovi veći od imovine onda se pokreće stečaj. Ne znam kome je otišao novac od prodaje, a sasvim sigurno je cena bila mnogo veća od dugovanja – zaključuje Pavlović.

Prodaja trajala godinama

Kongresni kompleks Sava centar prodat je iz trećeg pokušaja na javnom nadmetanju 2020. godine. Ideja da se ovaj objekat proda postojala je još od 2016. godine. Tada je rečeno da je vrednost objekta 108 miliona evra. Četiri godine kasnije navedeno je da će grad tražiti 27,5 miliona evra a da će kupac morati da uloži još 50 miliona u renoviranje. Cena je na kraju pala na 17,5 miliona. Kompanija Delta navela je da u renoviranje planira da uloži preko 60 miliona evra. Oni su kazali da se predviđa zamena staklene fasade, izrada novih elektroinstalacija, kao i pogona za hlađenje i grejanje i uvodjenje kompletno novih multimedijalnih instalacija. Iz Delte su naveli da su spremni da rekonstrukcijom zadrže izgled i namenu, a da unutra stvore novi Sava centar, koji će uključiti savremene digitalne komunikacije, restorane i kafiće, rent-a-car agencije i usluge turističkih vodiča.