„Deca samo usvajaju modele iz društva“: Šta kažu stručnjaci o slučaju usmrćivanja 12 jaganjaca u selu kod Vrbasa?

Zašto su deca sve češće nasilnici nad životinjama psiholozi odgovor vide u tome što se kao roditelji malo bavimo decom, te ne razvijamo kod njih osećaj empatije za druga živa bića. Drugi razlog je što su više nego ikada deca prepuštena virtuelnom svetu odakle im se šalju poruke da za loše postuipke nema posledica.

Psihološkinja Branka Tišma u razgovoru za Danas kaže da su deca nasilna nad životinjama jer im se one „ne suprostavljaju“.

– Ljudsko biće se suprotstavlja i negde je sigurnije da će vam kazna uslediti kada udarite nekoga. Ovde je izbegavanje i kazne i odgovornosti. To nemanje posledica, nemanje empatije za drugo živo biće, nerazvijanja potrebe da se brine o nekome ili nečemu sve je to komplikovano. Nemam odgovor, posebno ne za 12 (životinja) – i jedna je mnogo – kaže naša sagovornica.

Ističe da je „odrasli potreban detetu“, ali i da deci treba postaviti granice.

– Kad god radite nešto zajedno dete će vam ispričati nešto iz svog života i onda imate priliku da pričate, da ono čuje i vaše razmišljanje na tu temu. Deca su nam najviše zatvorena sa internetom. Štitimo ih od svega, od posla, obaveza, školskih obaveza, ne učimo ih odgovornosti, samostalnosti. Ne kažem da su svi roditelji isti, ali generalno smo osetljiviji na dečje potrebe, a ne postavljamo granice. Danas roditelji više slušaju dece nego što deca slušaju roditelje. A deci su potrebne granice, da neko kaže dosta je, to ne može. Roditeljstvo nije lako i nije jednostavno i nije samo uživanje. Odrasli je potreban detetu i onda kada se buni, kada vas mrzi u nekim situacijama. I to je potrebno da bi shvatili, da bi doživeli granicu i da bi je poštovali – navodi sagovornica Danasa, ističući da je danas roditeljstvo jako ugroženo.

– Dok sam radila u školi uvek sam se pitala šta i kako reći detetu, koje granice navesti, šta je u njegovom interesu, odnosno šta je razvojno za njega. Zadovoljavanje nekih trenutnih potreba, podilaženje, gubljenje granica sve to nije u svrhu razvoja deteta – ističe psihološkinja.

Psihijatrica Ljiljana Simić smatra da je dete koje je počinilo neko zlodelo prema životinjama pokazalo alarmantno mentalno stanje i da ono već ima problem u psihi, te da je neophodno mnogo rada i angažmana i deteta, najbliže porodice ali i ljudi iz škole kako bi se stanje rehabilitovalo.

– I ljudi i deca u svojim osnovnim emocijama imaju saosećanje. U svojim nagonima imamo, u suštini, strah da se odbranimo ako nas neko napadne. Deca nemaju taj osećaj da je nešto opasno, rizično i ona čak spontano trče ka životinjama da ih grle i maze sa puno ljubavi. Mogu slučajno da ih povrede od tolike ljubavi kada ih stegnu, ali zlonamerno maltretiranje životinja je pokazatelj ozbiljnog problema koje neko dete ili odrasla osoba ima i zahteva izuzetnu posvećenost, lečenje i rad sa tom osobom – ističe dr Simić za Danas.

Prema njenom mišljenju, nasilje koje deca usmeravaju prema životinjama je posledica toga što je, kako kaže, društvo uopšte puno agresije i nasilja, a da deca samo usvajaju te modele.

– Mi nažalost ne pružamo primere lepote i afirmacije ispravnijih vrednosti, ljudstva i čovečanstva, uglavnom se instalira nasilništvo, ružne reči, ružno ophođenje i loša komunikacija kroz filmove, igrice koje deci oblikuju živote jer se mnogo bave društvenim mrežama i zabavama elektronskog tipa. Deca takođe imaju identifikaciju sa junacima koji afirmišu i pokazuju nasilničko ponašanje. U ovoj opštoj situaciji u kojoj živimo i koja je sama po sebi teška i nosi neizvesnost života, roditelji se možda ne posvećuju dovoljno deci, često su nervozni, napeti i verovatno se i takvi modeli prepoznaju u kući. Deca mogu u sebi da imaju i predispozicije za to što se u nekoj medicini zove poremećaj ličnosti, što se ispoljava kroz lošu adaptaciju na okruženje, ispoljavanje besa i nasilničkog ponašanja – objašnjava naša sagovornica.

Mišljenja je da su se poremetile vrednosti, da se kategorija stida i morala potpuno izgubila, da više nema izazova u uspesima i napretku, i da deca danas rastu u poziciji apsolutnog nerazumevanja šta je dobro, šta loše, šta ispravno a šta neispravno.

Predsednik organizacije za zaštitu životinja Animal Rescue Serbia (ARS) Aleksandar Gavrić ocenio je da su deca koja maltretiraju životinje i sama zlostavljana, pa se zbog doživljene nepravde svete na slabijima od sebe. On je poručio da je važno prijaviti svako nasilje nad životinjama.

Gavrić je u serijalu Vidokrug agencije FoNet ocenio da se još u najranijim danima mogu prepoznati nasilne crte ličnosti kod dece koja maltretiraju mačiće i štence.

Ukoliko se to na vreme ne zaustavi, upozorio je Gavrić, lanac nasilja se nastavlja, pa će ta deca kasnije biti nasilna i prema ljudima.

On je podsetio na masovno ubistvo u Duboni i Malom Orašju u maju 2023. godine, rekavši da se za momka koji je to učinio znalo da odavno maltretira životinje, ali da niko nije reagovao na taj signal.

Upravo zbog toga, kako je naglasio, Animal Rescue Serbia organizuje radionice “Mjau-vau ekspert” na kojima se deca u školama uče kako da se ponašaju ako primete nasilje nad životinjama i kako da pomognu svojim drugarima koji maltretiraju životinje, a nisu svesni bola koju proživljavaju ta stvorenja.

Gavrić: Nije tačno da policija nije nadležna

Sve je više odraslih koji maltretiraju životinje i to treba odmah prijaviti, smatra Gavrić. On je podsetio da je, po Krivičnom zakoniku zanemarivanje, zlostavljanje i ubijanje životinja krivično delo za koje su predviđene i zatvorske kazne.

– Ako vam policija, kada prijavite nasilje, kaže da nije nadležna – to nije tačno, naglasio je Gavrić .

Ukoliko policija odbije da reaguje, potrebno je pozvati se na unutrašnju kontrolu policije i obavestiti i medije o tome, jer je to najefikasniji način da obezbedite da policija radi svoj posao, uveren je Gavrić. Kako je objasnio, posle toga, slučaj se prosleđuje tužilaštvu, ali građani i sami mogu da prijave slučaj direktno tužilaštvu, mada je bolje ići prvo posredstvom policije, jer će tako biti sačinjen zapisnik. Gavrić smatra da je važno prikupiti i dostaviti što više dokaza o nasilju nad životinjama, kao što su fotografije i snimci.