Nasilje koje je preokrenulo tok rešavanja kosovskog pitanja

Tokom dvodnevnog nasilja kosovskih Albanaca nad Srbima, Romima i Aškalijama od 17. do 19. marta 2004, prema podacima Fonda za humanitarno pravo, ubijeno je 23 ljudi, povređeno 954 osoba, uništeno 900 kuća, raseljeno četiri hiljade ljudi, stradalo 36 pravoslavnih crkava, čemu treba dodati i zvanične državne podatke o desetinama uništenih pravoslavnih grobalja.

Na političkom planu martovsko nasilje 2004. dovelo je do preokreta u konceptu rešavanja kosovskog pitanja. Model „standardi pre statusa“ zamenjen je pristupom „status, pa standardi“, koji je 2008. za rezultat imao jednostrano proglašenje kosovske nezavisnosti, a potom i briselske pregovore i sporazume, čije bi finale trebalo da bude najavljeni sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine.

– Svi znamo da se pred pogrom Ramuš Haradinaj povukao u orahovački region i odatle dirigovao akcijama. Način na koji su kosovski Albanci divljali i obesno napadali srpske kuće i crkve ukazuje da su imali podršku pojedinih delova Kfora, pre svega nemačkog, što se videlo iz paljenja Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. U ime istine treba reći da su američki, britanski, norveški i švedski vojnici iz sastava Kfora učinili sve da zaštite Srbe u centralnom delu KiM i spreče njihovo iseljavanje, na kome je Haradinaj, koordinisano radio sa pojedinim krugovima u Beogradu, zašta postoje opravdane sumnje. Rusi su jedan deo srpskog stanovništva iz centralnog KiM, koje je britanski Kfor zaštitio, prebacili na sever Kosova. Martovski pogrom bio je velika strateška igra, priča Rada Trajković.

Nebojša Čović, tadašnji šef Koordinacionog centra za KiM, kaže za Danas da su „tadašnja vlast u Srbiji, Koordinacioni centar i sve službe, iako nisu imali nikakva saznanja o mogućem nasilju, 17. marta 2004. učinili sve što je realno bilo moguće – konsolidovali srpsku nacionalnu zajednicu i zaustavile iseljavanje Srba sa KiM“, a da su sve drugačije priče pogrešne.

– Kosovski problem nije pitanje ljudskih prava nego teritorije. To je formula na kojoj insistiraju moćne zapadne sile od agresije na SRJ 1999. i Holbrukove strategije koju je sprovodio Bernar Kušner na čelu Unmika. Oni smatraju da će se kosovska priča zaokružiti i problema više neće biti tek kad Srba više ne bude bilo na KiM. Zato je Kfor od dolaska na KiM pomirljivo gledao na navodno ‘albansko pravo na osvetu nad Srbima’. Martovski pogrom bio je organizovani zločinački poduhvat da bi se završilo etničko čišćenje Srba započeto 1999. i izbrisao svaki istorijski trag njihovog prisustva na KiM. Albanci su 17. marta 2004. divljali u prisustvu nekoliko desetina hiljada do zuba naoružanih pripadnika Kfora i uz direktnu podršku stranih službi u tom delu naše okupirane teritorije, objašnjava Nebojša Čović.

On smatra da je greška bila to što su pojedine političke struje u Beogradu posle pogroma „naivno prihvatile pregovore po promenjenom modelu rešavanja kosovskog problema, jer je formula ‘standardi pre statusa’ prihvaćena u SB UN“ i bila je deo kosovske strategije ubijenog premijera Zorana Đinđića. Iako su pregovori Beograda i Prištine, koje su potom vodili Marti Ahtisari i posrednička“trojka“ takođe pod „kapom“ SB UN, Čović smatra da je u Beču izgubljeno vreme i da je „međunarodni faktor uvideo da svoje ciljeve može da ostvari igrajući na razjedinjenu vlast u Beogradu“.

Sanda Rašković Ivić, Čovićev naslednik na mestu šefa Koordinacionog centra kao nekadašnji visoki funkcioner DSS, a sada potpredsednik Narodne stranke, kaže za Danas da je „Zapad taj ko zbog nasilja u martovskom pogromu lako odustao od ostvarivanja standarda pre rešavanja statusa, ali da ih treba vratiti u pregovaračku agendu, iako to neće biti lako jer je aktuelna Briselskim sporazumima „evakuisala Srbiju i njene državne institucije sa KiM“. Ona smatra da Beograd, osim rešavanja položaja Srba na KiM, mora da reši albansko pitanje u Srbiji ako u njoj želi da zadrži Kosovo“.

– Po svemu što se događalo, kao i tome što se ni danas nije daleko odmaklo u otkrivanju krivaca za zločine u martovskom pogromu 2004. vidi se da je KiM klizavo i trusno područje na kome bi 17. mart mogao lako da se ponovi – upozorava Sanda Rašković Ivić.

Statistike i upozorenja

Prema izveštajima Unmika, za učešće u martovskom pogromu bili su optuženi pojedini pripadnici KPS i drugih kosovskih institucija, kao i Ramuš Haradinaj, bivši komandant OVK, nekadašnji kosovski premijer u više mandata i lider Alijanse za budućnost Kosova. U pogromu je učestvovalo više od 50.000 Albanaca, a FHP je juče, pozivajući se na podatke Unmika, objavio da su „podignute optužnice protiv 242 lica – 206 pred lokalnim i 36 pred međunarodnim tužiocima“, a još 157 lica optuženo je pred sudovima za prekršaje. Isti izvor navodi da je „od ukupno 399 optuženih, do aprila 2008. njih 301 osuđeno“. FHP prenosi i podatke OEBS-a da je 86 osoba osuđeno na zatvorske kazne, od kojih je najduža bila 16 godina zatvora.

Povod i epilog

Dvodnevnom martovskom nasilju nad kosovskim Srbima od 17. do 19. marta 2004. prethodilo je više odvojenih incidenata, koji su kulminirali izveštajima kosovskih medija na albanskom jeziku i nekih svetskih agencija o nestanku trojice albanskih dečaka iz sela Čabra kod Zubinog Potoka, u kojima su za njihovo davljenje u reci Ibar okrivljeni Srbi. Sprovedena istraga i izveštaj Unmika negirali su ove tvrdnje. U protestima koji su zbog nasilja na KiM počeli u centralnoj Srbiji u noći između 17. i 18. marta u Beogradu je zapaljena Bajrakli, a u Nišu Islam-agina džamija. U sukobima policije i demonstranata povređeno je više desetina osoba.

Program u Gračanici i Kosovskoj Mitrovici

Povodom 17. godišnjice martovskog pogroma, centralna manifestacija održaće se u Gračanici u organizaciji Kancelarije za Kim Vlade Srbije, Eparhije raško-prizrenske, Doma kulture Gračanica i porodica žrtava. Za 11 sati najavljen je parastos žrtvama pogroma koji će se služiti u manastiru Gračanica, potom polaganje belih ruža ispred umetničke instalacije Missing posvećene nestalim licima ispred Doma kulture u kome su planirani i otvaranje izložbe Likovne kolonije „Jesen u Prizrenu“, i akademija povodom martovskog pogroma. U severnom delu Kosovske Mitrovice danas bi trebalo da se, kako je najavljeno iz Kancelarije za KiM, polaži venac na spomenik Beli anđeo i održi akademija u Mitrovačkom dvoru posvećena 17. godišnjici pogroma.