Nasilje na internetu doživelo dve trećine srednjoškolaca i svaki drugi osnovac

On je dodao da je skoro svaki slučaj zabeleženog digitalnog nasilja u stvari vršnjačko nasilje.

Dačić je kazao da je digitalni svet za mlade svet u kojem oni žive, u kojem su se i školovali u poslednje dve godine zbog pandemije, u njemu se zabavljaju, ali nažalost, dolaze i u rizične situacije za koje nisu pripremljeni.

– U proteklom periodu naše društvo i posebno naše državne institucije veoma ozbiljno su se pozabavile ovim problemima i moram da kažem da imamo dobre pomake. Zaštita dece i njihova bezbednost jedan je od prioriteta Vlade koja ima svoj Savet za prava deteta, time se bavimo i u Narodnoj skupštini, kako kroz Odbor za prava deteta čiji sam predsednik.Tu je i čitav niz drugih vladinih i parlamentarnih radnih tela, koji svi zajedno sinhronizovano rade na programima i na merama za zaštitu naše dece od digitalnog nasilja. Tu su i nove kampanje, servisi za podršku žrtvama nasilja, mnoge akcije kojima skrećemo pažnju na ovaj problem i nudimo podršku – naveo je Dačić.

Tatjana Đurašković, glavna inspektorka u Odeljenju za suzbijanje visokotehnološkog kriminala u MUP-u Srbije, je rekla da se akcija „Armagedon“ sprovodi od 2010. godine u okviru tog odeljanja i da je do danas podneto skoro 500 krivičnih prijava protiv 400 lica zbog izvršenja 663 krivična dela protiv polne slobode na štetu maloletnih lica.

Kako je kazala, najčešće je u pitanju krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju.

Đurašković je rekla da, kad se jednom prijavi pornografski materijal, on služi dalje za prinudu.

Prema njenim rečima, primetan je trend porasta broja krivičnih dela i izvršilaca, što je i rezultat povećanog broja prijava građana, odnosno roditelja, a prijave se uglavnom odnose na neku vrstu seksualnog uznemiranja ili seksualne eksploatacuje putem interneta.

Đurašković je precizirala da je prošle godine podneto 135 krivičnih prijava, a od početka ove godine 50.

Milja Krivokuća, članica grupe Ministarstva prosvete za prevenciju nasilja, je kazala da škole izveštavaju to ministarstvo o trećem nivou nasilja i da je digitalno nasilje u porastu, ali da se ono ne može izdvojiti kao dominantno u odnosu na druge oblike nasilja.

Na konferenciji je iznet podatak da samo tri do pet odsto dece prijavljuje roditeljima ako su žrtve digitalnog nasilja, jer imaju strah od kazne i nerazumevanja.

Roditelji su tek treća ili četvrta osoba kojoj se deca poveravaju, a na prvom mestu su vršnjaci, pa potom neka osoba koja je detetu bliska, ali nije roditelj.

Psihološkinja Ana Mirković je rekla da postoji hiljade znakova koji ukazuju da detetu nije dobro i da svaki roditelj može to da prepozna.

Ona je poručila roditeljima da slušaju svoju decu, da postavljaju pitanja i otvaraju razgovor sa decom jer će u toj dvosmernoj komunikaciji doći do nekih podataka.

– Roditelji su skloni da za sve okrivljuju digitalne tehnologije, a naša primarna uloga je bavljenje decom i ništa nam nije važnije. Ne može biti kriv telefon. Ako dete ima problem mi moramo prvi da ga prepoznamo i da, inicirajući komunikaciju, pomognemo da se on rešava. Važno je da slušamo i razumemo našu decu, a to se ne dešava. Već sa sedam, osam meseci dete dobije telefon kao digitalnu cuclu i mi kažemo „ćuti i daj mi par minuta moje slobode u parku, restoranu“, a onda taj telefon postaje digitalna dadilja – rekla je Mirković.

Konferencija „Vršnjačko digitalno nasilje: kako mu stati na put“ se održala pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, a u organizaciji European Communication Center, prema rečima ministra prosvete Branka Ružića, posvećuje veliku pažnju prevenciji nasilja i razvoju digitalnih kompetencija.

Uloga roditelja ključna
– Ima slučajeva da roditelji ne razumeju svoju decu i u teškim situacijama stavljaju teret odgovornosti na dete. Imali smo slučaj da smo dete bukvalno izvukli iz suicida, htelo je da se ubije jer je bilo izloženo najbrutalnijem digitalnom nasilju gde je moralo da izvodi pornografske predstave pred digitalnom kamerom, a taj materijal se posle delio. Kada smo objasnili roditeljima šta se tu desilo i kada je počelo da se radi s detetom, otac, umesto da je stao u zaštitu deteta, rekao da je to svakome moglo da se dogodi i da je pružio podršku, optužio je devojčicu da je išao da radi na crno u Švajcarsku da bi mogao da joj kupi laptop. Uloga roditelja je ključna – rekao je Saša Živanović, nekadašnji načelnik službe za visokotehnološki kriminal MUP-a u penziji.