Nasilje obeležilo 2023. u Srbiji: Šta je pokazao izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava?

Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković navela je da po izveštaju Freedom house-a Srbija ide ka autoritarizmu.

– Ovu godinu obeležilo je nasilje koje je rezultiralo protestima. Nasilje se vršilo u skupštini, u javnom diskursu, svi neistomišljenici državnih funkcionera, bilo političari, bilo novinari, izloženi su nasiljem, rekla je Tošković.

Dušan Pokuševski, član ove nevladine organizacije, kaže da svaki vid nezadovoljstva nije za vlast bio poziv na dijalog, već da su na ljude koji se pobune gledali kao na političke protivnike.

– Tokom protesta nakon Ribnikara, građani su izneli zahteve kako bi se smanjila tenzija i promovisanje nasilja. Osim toga što je ministar prosvete dao ostavku nijedan od ovih zahteva do danas nije ispunjen, navodi Pokuševski.

Govoreći o decembarskim izborima, Pokuševski ističe da su nepravilnosti primećene u svim aspektima, i tokom predaizborne kampanje u medijima i na samom danu izbora, te da su ovo dokazli i ODHIR i druge međunarodne organizacije.

Smatra da su sudovi propustili priliku da ispitaju izborne uslove, čime su dokazali da je sudska vlast za izbore potpuno zaostala. Takođe je spomenuo i rad Ustavnog suda, koji izbore nije poništio i pored svih ustavnih žalbi.

Jedan od autora izveštaja Ivan Protić kazao je da je stanje na srpskoj medijskoj sceni još gore nego prethodne godine, te da je posebno loše što svake godine svoje izlaganje započne ovom rečenicom.

U Srbiji smo imali 186 napada na novinare u proteklih godinu dana, što znači da je svakog drugog dana na neki način ugrožen neki novinar, beleži se porast nasilja za 20 odsto u odnosu na prethodni izveštaj iz 2022. godine, stoji u izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava.

– Prvi put su dva novinara premestila lokacije zbog svoje bezbednosti, ubice Ćuruvije su oslobođeni, a nijedno ubistvo novinara nije rešeno. Očigledno je da iza zastrašivanja novinara stoje vlasti, koje potkrepljuju tabloidni mediji. Porastao je i broj slap tužbi koje političari podižu protiv novinara, kaže Protić.

Prema podacima Beogradskog centra za ljudska prava, samo 30 posto građana Srbije veruje medijima, a 50 odsto ne veruje da se televizije sa nacionalnom frekvencijom ophode isto prema opoziciji i vlasti.

– REM ne radi gotovo ništa, nacionalne frekvencije deli na časnu reč. Predsednica se posvađala i sa svetom i sa zemljom, i sada je REM dobio mogućnost da određuje šta je loše za razvoj maloletnika, što je ranije bilo određeno zakonom, navodi Protić.

Nevena Vučković Šaković, jedna od osvnivača ove nevladine organizacije, ističe da 2023. godina nije donela značajne boljitke pogotovo ako uzmemo u obzir događaje koji su se desili.

– U Srbiji glavni problem je što nemamo infrastrukturu za prava deteta. Ustav prepoznaje prava deteta i navodi da će ona biti uređena zakonom, ali ona se uređuju sa stotinjak zakona. Neophodno je da imamo jedan krovni zakon za prava deteta, postoje oblasti koje uopšte nisu pokrivene zakonom, i zato mi danas imamo problem sa maloletnicima koji izvrše krivično delo, objašnjava Vučković Šaković.

Dodaje da deca ne znaju ko je zaštitnik njihovih prava, da ne misle da je Pašalić njihov zaštitnik, te da deca nemaju pristup pravdi.

– Mi mislimo da 70 odsto dece ne prijavi seksualno nasilje jer im niko ne garantuje tajnost, zbog čega se oni plaše i ne prijavljuju. Istraživanjima je dokazano da se devojčice u Srbiji plaše nasilja više nego dečaci. Ono što je zanimljivo je da imamo odbor za prava deteta u skupštini, koji ima 30 članova. Održane su dve sednice koje je predsedavao Vladimir Orlić, na ovim sednicama nije se govorilo o događajima koji su se desili, kaže Vučković Šaković.

Jedna od novina je da se posle masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“ razvio strah od dece, te da se time javila diskriminacija prema deci na osnovu njihovih godina.

Nazadovanje i u rodnoj ravnopravnosti

Nazaduje se i po pitanju rodne ravnopravnostri i prema izveštaju fondacije Svetski ekonomski forum (WEF) iz 2023., u poređenju sa 2022. pala je sa 23. na 38. mesto po indeksu rodne ravnopravnosti.

Tošković objašnjava da dok normativni okvir u Srbiji jeste dobro uređen, postoji trend i opasnost da desno orijentisani i uticajni delovi društva žele da se ukine Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Takođe ističe da je skandalozno što naš zaštitnik građana aktivno i javno u tome učestvuje.

– Istraživanja i statistike govore da su 92 odsto žrtava porodičnog nasilja žene. Prepoznato je da postoji diskurs da se femicid ne karakteriše kao zaseban zločin. Sve su ovo podaci koji govore da je Srbija duboko patrijarhalna i tradicionalna i da uopšte ne prepoznaje rodnu ravnopravnost. Jako je bitno da se o ovome govori jer ćemo možda u ovom sazivu skupštine doživeti da se ukine jedan izuzetno važan zakon, Zakon o rodnoj ravnopravnosti, dodaje Tošković.