Nasilje prema ženama u kampanji bilo itekako prisutno, izborni dan pun tenzija i pretnji naprednjaka

Ova organizacija, koja je rezultate istraživanja predstavila danas u Medija centru, realizovala je inicijativu “Za izbore bez nasilja” u okviru koje su pratile, beležile i po potrebi regovale na slučajeve nasilja prema ženama uključenim u ovogodišnji izborni proces.

AŽL je od 3. marta pratila predizbornu kampanju, nekoliko timova aktivistkinja je pratilo kampanju u medijima, na društvenim mrežama i preko prijava nasilja.

Aktivista Miloš Đajić, istakao je da je kampanja bila nasilna, da su žene trpele veći pritisak, kao i određene vrste nasilja.

Aktivistkinja Marija Srdić, istakla je da je tokom monitoringa bilo 12 zvaničnih prijava nasilja tokom kampanje i na dan izbora.

– Najčešći prijave su bile u vezi sa psihičkim i fizičkim nasiljem. Fizičko nasilje je prijavljeno policiji. I tokom kampanje, na javnim mestima bilo je fizičkog nasilja, poput slučaja kandidatkinje pokreta Zavetnici u Aranđelovcu – navela je Srdić, ukazujući da je izborni dan bio pun tenzija, napetosti i da je bio naslan.

Kako je dodala, lista Moramo podnela je 16 prigovora na regularnost izbora u Beogradu i to u vezi sa nasiljem.

– Primećena je pasivnost policije i tužilaštva, uočeno je i da javnost ne poznaje različite mehanizme zaštite od nasilja. Od karakterističnih slučajeva nasilja bilo je uspostavljanje kontrole nad zaposlenima, poput prisile da se učestvuje na predizbornim događajima Srpske napredne stranke. To je bila uvertira za dan glasanja da zaposleni daju glas ovoj stranci – istakla je Srdić.

Navela je da je u jednoj predškolskoj ustanvi direktorka trebalo da obezbedi 48 učesnica na mitingu SNS u Opovu.

– Pritiskala je radnice za koje se sumnjalo da su ovo prijavile medijima. To je strateški mobing i diskriminacija na osnovu političke pripadnosti – navela je Srdić.

Marija Obradović, kontrolorka na izborima u Zemunu, ukazala je da je bila izložena verbalnom nasilju od predsednice komisije Ane Korice.

– Ukazala sam na povrede izborne procedure da bi pripadnici SNS pokušali da speče da primedbe budu unešene u zapisnik. Korica je sa sobom dovela ljude koji nisu imali rešenja za kontrolore kako bi vršili pritisak na legalne kontrolore. Vodila sam spisak za parlamentarne izbore, i kada sam se vratila iz toaleta jedan čovek je bio potpisan iako nije glasao. Kada sam ukazala na to, Korica me je nazvala “kokoško”, rekal mi da sam nepisemna i sl. Bez moje saglasnosti oterala me je od spiska. U toku brojanja glasova, svima se slagalo da je 614 glasova, ali kada je brojana kutija za predsednika bilo je 616 glasova, dakle neko je ubacio listiće – ispričala je Obradović.

Istakla je da ju je Korica napala, te da je morala da pozove policiju.

– Policija je bila korektna, ali od tada nas nije kontaktirala – navela je Obradović

Marija Babović, sociološkinja i voditeljka istraživačkog tima, istakla je da nema demokratije bez rodne ravnopravnosti i obrnuto.

– Liderske pozicije su i dalje muške, zato smo juče imali Đilasa koji razgovara sa Vučićem, a ne Marinika Tepić, i zato imamo premijerku koja sluša predsednika – ukazala je Babović.

Smiljana Milinkov, profesorka novinarstva, predstavila je preliminarne rezultate izveštavanja medija (Politika, Danas, večernje Novosti, Informer i Alo) tokom kampanje i na dan izbora.

Ona je ukazala da mediji ne prepoznaju rodnu ravnopravnost kao važnu temu.

Kako je naglasila, u infomrativnim emisijama na Pinku i RTS-u od 1.130 priloga, žene su pomenute u svega 219 (19 odsto), a u štampanim medijima 11 odsto.