Nasilje ređe prijavljuju kad je u kući oružje: Koja je veza između posedovanja oružja i ubistava žena?

Od početka godine u Srbiji je ubijeno 15 žena, a tokom 2023. godine 28. Počinioci su u najvećem procentu bili partneri ili bliske osobe. Kada se pogleda period od 2011. do 2023. godine u Srbiji je počinjeno 406 femicida, saopštili su u maju ove godine iz Autonomnog ženskog centra (AŽC).

Femicidi u Srbiji, po podacima AŽC, najčešće su počinjeni oruđem (37%) i oružjem (32%), ili su žrtve bile prebijene na smrt (22%) i zadavljene (7%). U 125 slučajeva ubistva su počinjena vatrenim oružjem, pištoljem ili puškom, u 4 slučaja (1%) bombom, i u 124 slučaja (30%) nožem ili skalpelom, dok je 117 učinilaca (30%) odmah nakon ubistva izvršilo samoubistvo, a 44 (11%) su pokušalo da sebi oduzme život.

Sanja Beker, programska direktorka FemPlatza, kaže za Danas da nema podataka o rasprostranjenosti oružja u Srbiji, te da se ne zna koliko ga je legalno u vlasništvu građana. Ipak, ukazuje na postojanje kulta oružja na celom Balkanu.

„Ono je i dalje veoma rasprostranjeno, i dalje se gaji taj jedan kult oružja na celom Balkanu. Taj kult nekako je povezan s muškarcima i sa maskulinitetom. Kod nas se, možda za nijansu manje nego ranije, puca na slavljima“, navodi ona.
S tim je saglasna i novinarka Jovana Gligorijević, koja kaže da Srbija, kada je reč o kultu oružja, ne odstupa od regiona jer je, kako navodi, za ceo Balkan karatkteristično pucanje na veseljima što govori u prilog postojanju ovog kulta.

Kako vatreno oružje utiče na prijavljivanje nasilja?

Naše sagovornice saglasne su da prisustvo vatrenog oružja u domovima utiče na prijavljivanje nasilja, kao i da je jedan od faktora za počinjene femicida. Gligorijević navodi da je posedovanje vatrenog oružja je u prva tri faktora rizika od femicida, druga dva su posesivnost (kontrola, ljubomora) i odluka žene da napusti takvog partnera“, navodi Gligorijević.

„Žene sa kojima smo mi oko nekih istraživanja koje smo radile razgovarale shvatile smo da žene u kućama u kojima se nalazi oružje retko prijavljuju, odnosno gotovo nikada ne prijavljuju nasilje jer se boje mogućnosti zloupotrebe tog vatrenog oružja“, kaže Beker.

Tamo gde postoji oružje – višestruko povećan rizik od femicida

Programska direktorka FemPlatza dodaje da kada se pogleda prosek u Srbiji – prethodnih godina je oko trećina femicida je počinjena vatrenim oružjem.

„Kada vidite ta neka malobrojna istraživanja svugde su podaci takvi da tamo gde postoji oružje je višestruko povećan rizik od femicida u takvim situacijama“, kaže ona.

Beker ukazuje i na specifičnost femicida počinjenih vatrenim oružjem.

„Šta je specifično kada je u pitanju upotreba vatrenog oružja? Veoma često učinioci femicida oduzmu sebi život. Onda nemamo nikakve postupke iza toga – to se sazna u medijima i to je to. Dalje se o tome ne piše, ne priča jer se ne vodi dalji postupak“, navodi ona.

Kult oružja u Srbiji i pre ratova devedesetih

Kada se piše o tome gde je Srbija u svetu po broju vatrenog oružja u posedstvu građana citiraju se mahom podaci iz istraživačkog projekta „Istraživanje o malokalibarskom oružju“ Instituta za međunarodne i razvojne studije u Ženevi urađeno 2017. godine. Ovo istraživanje pokazuje da je Srbija peta u svetu po broju vatrenog oružja koje stanovništvo poseduje, što je stavlja i na prvo mesto kada je reč o tabeli vezanoj za Evropu.

Druga u Evropi, četvrta u svetu je susedna Crna Gora. Na ove brojeve uticao je, smatra se, kult oružja, prisutan, kako u Srbiji, tako i u ostalim republikama koje su bile deo bivše Jugoslavije.

Filozof Ivan Milenković u svom autorskom tekstu za Vreme piše da uzroke za „fantazmu o posedovanju oružja“ pre nego u kultu, treba tražiti, između ostalog u političkim motivima kao što su patrijarhalna kultura, neodgovorna vlast, falsifikovanje istorije, neodgovarajući obrazovni sistem, kolektivna frustracija izgubljenim ratovima, te odsustvo suočavanja s tom neprijatnom okolnošću, instrumentalizacija traume.

Upitana koliko su ratovi devedesetih godina uticali na ono što se naziva kult oružja Sanja Beker odgovara da jesu, ali da se Srbija tu ne razlikuje od drugih zemalja u okruženju u kojima je bilo oružanih sukoba. Dodaje da je za ceo Balkan je karakteristično pucanje na veseljima, što govori u prilog, smatra, postojanju tog kulta.

Valja pak napomenuti daje ispaljivanje u vazduh zabranjeno je Krivičnim zakonikom i Zakonom o oružju i municiji.

„Ratovi devedesetih su svakako otežali situaciju s oružjem, ali glorifikacija oružja ovde na Balkanu datira mnogo duže od toga. Ti ratovi su samo još jedan događaj u lancu istorijskih događaja koji su doprineli tome da se od muškaraca očekuje da nose oružje i da ratuju. To jeste otežavajući faktor na Balkanu, ali je problem što se to ne smanjuje i dodatno se podgreva idejama poput vraćanja vojnog roka“, ukazuje Beker.

Akcija vraćanja oružja – vrh ledenog brega

Nakon majskih tragedija prošle godine, tačnije dva masovna ubistva, jednom počinjenom u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu, a drugom u selima Malo Orašje i Dubona, država je sprovela akciju vraćanja oružja koje se nalazilo u nelegalnom vlasništvu. Vlasti su dale rok od dva meseca za predaju nelegalno posedovanog oružja, a građani su predali više od osamdeset dve hiljade komada oružja, sudeći prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) objavljenim na kraju ove kampanje.

Ministarstvo je takođe saopštilo da je predato i više od dvadeset šest hiljada minsko-eksplozivnih sredstava i više od četiri miliona i dvesta hiljada komada različite municije.

Gligorijević, upitana za uticaj ove akcije na smanjenje broja femicida koji su počinjeni vatrenim oružjem, odgovara da ne zna šta o toj akciji misli – „ako znamo da je samo u Nišu nestalo skoro 400 komada vraćenog oružja“.

Beker akciju vraćanja nelegalnog oružja vidi kao vrh ledenog brega. Kako napominje, u Srbiji i dalje ima puno takvog oružja, dok o onom koje se nalazi u legalnog vlasništvu građana nema podataka.

Napominje da je broj femicida u Srbiji u proseku oko 30, te da je u proseku trećina počinjena vatrenim oružjem, dodajući da je ova akcija, koju pozdravlja, samo otrkila delić razmera problema.

„Do kraja godine videćemo s kojim brojem femicida ćemo ovu godinu završiti. Žalosno je ovo što govorim jer se ne preduzimaju adekvatne mere da se uopšte radi na prevenciji i boljoj zaštiti žena, uključujući i ovaj deo koji se odnosi na posedovanje vatrenog oružja. Kao društvo bi trebalo da radimo na tome da se izgradi svest o povezanosti vatrenog oružja i nasilja, u konačnici i femicida i da radimo na razbijanju te kulture oružja na Balkanu“, poručuje Beker.