„Hitno uvesti jedinstveni registar nasilnika“: Da li je pooštravanje kazni dovoljno za smanjenje stope femicida?

U prethodnoj praksi smo više puta imali promene krivičnog zakonika koji se odnosi na pooštravanje kazni za krivično delo nasilja u porodici. Međutim, činjenice nam govore da takva mera nijednom nije dala rezultat i da nije uticala na smanjenja nasilja nad ženama, kao ni na smanjenje stope femicida, kažu sagovornice Danasa govoreći o femicidu u Srbiji i najavljenom pooštravanju kazni za nasilje u porodici koje bi moglo uskoro da se nađe na dnevnom redu Skupštine Srbije.

Prema podacima iz septembra ove godine, u Srbiji, od početka godine, dogodilo se 13 ubistava žena. Pet ubistava je počinio suprug, četiri bivši suprug i četiri partner žene. U ubistvima je najčešće korišćen nož i to šest puta, dok su vatrenim oružjem ubijene četiri žene

Ministarka pravde Maja Popović izjavila je nedavno u Skupštini da su pooštrene kazne za krivična dela nasilja u porodici i da njeno ministarstvo izuzetno odgovorno radi na pooštravanju krivičnih sankcija kako bi se odvratili budući izvršioci krivičnih dela, posebno u toj oblasti.

Prema njenim rečima, za osnovni oblik krivičnog dela nasilja u porodici predloženo je se pooštre i propišu kazne zatvora u rasponu od šest meseci do pet godina, umesto kazne zatvora od tri meseca do tri godine koja je sada propisana.

Najavila je i da je predloženo pooštravanje i propisivanje kazne zatvora u rasponu od jedne do 10 godina za krivično delo nasilja u porodici koje je izvršeno korišćenjem oružja, opasnog oruđa ili drugog sredstva koje je podobno da telo teško povredi, dok je sada propisana kazna u rasponu od šest meseci do pet godina.

Marina Mijatović, poslanica Zeleno-levog fronta i članica Odbora za zdravlje i porodicu, kaže da je ZLF u maju 2023. podneo formalni zahtev da se u Narodnoj skupštini organizuje javno slušanje na temu femicida, ali da do sada ovaj predlog nikada nije stavljen na dnevni red Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

– Kada je u pitanju Odbor za zdravlje i porodicu, on ne poseduje podatke o nasilju nad ženama i femicidu niti se u ovom sazivu raspravljalo o temi. Zbog toga je važno da se u narednom periodu tema nasilja nad ženama i femicida postavi kao prioritetna u oba navedena odbora – navodi ona.

Mijatović, govoreći o najavljenim merama, ukazuje na to da smo u prethodnoj praksi više puta imali promene Krivičnog zakonika koji se odnosi na pooštravanje kazni za krivično delo nasilja u porodici iz člana 194.

– Međutim, činjenice nam govore da takva mera nijednom nije dala rezultat i da nije uticala na smanjenja nasilja nad ženama, kao ni na smanjenje stope femicida. Jedna od najvažnijih koraka bi bio da se izmeni sudska praksa i da kazne koje se izriču budu strože. Ako se u Krivičnom zakoniku pooštravaju zaprećene kazne, a sudska praksa ostane blaga, takve mere nikada neće dati rezultat i uticati na smanjenje stope nasilja i femicida. Zatim, postupci, krivični i parnični, koji se vode za nasilje u porodici moraju biti efikasni i brže se okončavati. U praksi se dešava da se postupci vode i po nekoliko godina, a u tom periodu žene nisu zaštićene. Isto je bitno i za rad policije i centara za socijalni rad koji nisu efikasni u svom radu što pokazuje velika stopa femicida. U pogledu propisa, treba pomenuti i Strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025 koja se ne primenjuje, a Srbija smatra da je notirala da je ispunila svoju dužnost. U ovom dokumentu se ukazuje da se povećao broj prijavljenih nasilja, ali se nasilje nije smanjilo, kao ni stopa femicida. To znači da nijedan mehanizam ne funkcioniše – navodi Mijatović.

Dok Ferida Ćustović, predsednica Ženske mreže Stranke slobode i pravde, ističe da SSP već duže vreme predlaže akcioni plan borbe protiv nasilja nad ženama.

– Plan se bazira na tome da se kao posebno krivično delo izdvojiti ubistvo žene iz mržnje, i to u okviru dela „teško ubistvo“. Hitno uvesti jedinstveni registar nasilnika. Pooštriti zakonske kazne za nasilnike i obezbediti veću osetljivost pravosudnog sistema na probleme žena koje su žrtve nasilja – jasna je ona.

Prema njenim rečima, žene same ne mogu da se zaštite.

– Moramo kao društvo krenuti u beskompromisan obračun sa svim vidovima nasilja. Moramo promeniti zakonski okvir koji ne funkcioniše, o čemu svedoči broj ubistava, i definisati mehanizme za brzu i efikasnu reakciju države na svaku prijavu nasilja. Nećemo promeniti ništa ako budemo zabijali glavu u pesak, a ništa neće promeniti ni ministri koji se skrivaju iza zakona koji su mrtvo slovo na papiru. Zato je najvažnije da promenimo vlast koja je inspirator i pokrovitelj nasilja, koje svakodnevno već 12 godina koristi za obračun sa svima koji ne misle kao oni – smatra Ćustović.

Na pitanje da li su država i vlast uvek krivi ili zaslužni za porast ili pad stope femicida, odgovara da režim u Srbiji žmuri na to što je u proteklih 10 godina u porodičnom nasilju ubijeno 406 žena i devojčica, zbog čega je više od 400 dece ostalo bez majki.

– Nepostojanje političke volje da se o nasilju nad ženama, koga nisu pošteđene ni maloletnice, razgovara i reaguje jasno ukazuje na to da je preduslov za sistematski pristup rešenju problema nasilja nad ženama smena režima koji je zasnovan na agresiji i nasilju – kaže Ćustović.

I dodaje da severnoevropske zemlje, kao što su Švedska, Norveška i Danska, treba da nam budu uzor jer beleže niže stope ubistava žena u poređenju sa globalnim prosekom.

– Ove zemlje imaju visoke standarde za zaštitu prava žena i razvijene sisteme podrške. Od njih vredi učiti, ali treba znati da ne postoje univerzalna rešenja zbog kulturoloških razlika – kaže ona.

Kada je reč o primerima koji na najbolji način pokazuju da se u Srbiji u dovoljnoj meri ne vodi računa o merama za smanjenje femicida, Ćustović navodi da naprednjačka vlast uporno odbija čak i da razgovara o predlozima SSP, ali da su imenovali Milutina Jeličića Jutku, osuđenog nasilnika, na visoku funkciju u opštini Brus i tako poslali poruku da je za njih prihvatljivo seksualno nasilje.

– A koliko nam je sistem efikasan, najbolje svedoči tragedija Olge Lovrić, koja je ubijena ispred centra za socijalni rad. Takođe, činjenica je da je većina ubijenih žena više puta prijavljivala nasilje nadležnim organima. Oni bi izricali hitne mere, a potom bi nasilnik ubijao zlostavljanu ženu koja je menjala mesto boravka – podseća Ćustović.

Dok Mijatović skreće pažnju na to da nam činjenice govore da je neophodno da se hitno uspostavi nacionalni kontrolni mehanizam za praćenje i analizu femicida.

– Takođe, potrebno je da se preduzmu sve preventivne mere, kao primer mogu da navedem edukaciju u osnovnim i srednjim školama kroz građansko vaspitanje. Zatim, efikasniji rad policije i centara za socijalni rad. U ovom smislu je očigledno da postoji problem u proceni ozbiljnosti nasilja i nastanka posledice. Konačno, kazneni deo mora biti rigorozniji ne samo u normama, već i u praksi, a svaka sankcija treba da prati i mere koje podrazumevaju rad sa okrivljenima – zaključuje Mijatović.