Među počiniocima nasilja u porodici prošle godine 140 pripadnika MUP

Ne postoji javno dostupan izveštaj o primeni Zakona koji integriše podatke iz različitih izvora, prenosi portal 021.rs.

Autonomni ženski centar (AŽC) prikuplja podatke i priprema izveštaje od početka primene zakona.

Prema njihovom najnovijem izveštaju, u 2023. godini policija je registrovala 28.413 događaja nasilja u porodici, najviše u periodu od 2018. do 2022. godine. Ipak, došlo je do neznatnog smanjenja broja predloga tužilaštva za produženje hitnih mera, kao i broja produženih hitnih mera, što ne odgovara povećanju broja policijskih naređenja za hitne mere.

Znatniji porast beleži se i u broju izrađenih individualnih planova zaštite i podrške, a dramatični pozitivan skok beleži broj žrtava koje su učestvovale na sastancima Grupa za koordinaciju i saradnju, ali je to, kako navodi AŽC, posledica izrazito malog učešće žrtava na sastancima u prethodnim godinama.

U više od 80 odsto slučajeva nasilja, počinioci su muškarci, a među žrtvama su dominantno, iznad 70 odsto, zastupljene žene.

U srodničkoj relaciji između žrtve i učinioca nasilja u porodici dominira (53,6 odsto) partnerski odnos (bračni, vanbračni, emotivni, aktuelni i bivši). Muškarci su najčešće učinioci nasilja prema ženama (91,5%), najčešće njihovi partneri (65,9 odsto) i drugi muški srodnici (25,6 odsto). Muškarci su najčešće i učinioci nasilja prema muškarcima koji su žrtve nasilja (67,5 odsto), a najčešće je reč o nasilju sina prema ocu.

Kada je u pitanju starosna struktura počinilaca nasilja, u više od polovine slučajeva, to su muškarci između 31 i 50 godina starosti.

Prošle godine je registrovan najveći broj maloletnih žrtava, od stupanja na snagu Zakona. Udeo dece u broju žrtava je devet odsto. To jeste, kako piše AŽC, povećanje, ali još uvek je daleko ispod broja maloletnih žrtava koje registruju centri za socijalni rad.

Nije bilo znatne promene u broju evidentiranih lica za krivična dela proganjanje i polno uznemiravanje, a broj osuđenih lica i dalje je nesrazmerno nizak u odnosu na broj prijava i broj sprovedenih istraga.

„Bilo bi važno istražiti uzroke velikog jaza između broja prijavljenih i broja osuđenih lica za ova krivična dela, ali i razloge za znatne razlike u podacima iz dva izvora“, piše u izveštaju AŽC za 2023. godinu.

AŽC ističe da ozbiljno zabrinjava i broj maloletnih žrtava krivičnog dela polno uznemiravanje (46,7 odsto), sa udelom skoro 18 odsto žrtava ispod 14 godina.

Prikazani podaci o postupanju centara za socijalni rad su iz prethodne godine (jer još nisu objavljeni izveštaji za 2023. godinu) i nisu u skladu sa vrstom podataka koje bi trebalo da sadrže evidencije tog organa u sladu sa odredbama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

„Centri su u 2022. godini evidentiraju 38.896 prijava nasilja u porodici, a to predstavlja veliku razliku u odnosu na broj događaja koje je u istoj godini registrovala policija“, piše AŽC i dodaje da nije jasno kako je takva razlika nastala.

Policija je u 2023. godini izrekla 21.882 naređenja za hitne mere, što je 77 odsto od ukupnog broja nasilja. Među učiniocima nasilja u porodici je prošle godine bilo i 140 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.

Kako se navodi u izveštaju, policija je prošle godine izrekla više od 20 hiljada mera zabrane privremenog približavanja i komunikacije sa žrtvom nasilja.

Kako se prenosi u izveštaju, policija je izvestila i da je prekršeno više od 2.000 hitnih/produženih mera. Međutim, broj učinilaca koji su ponovili nasilje bio je 10.365.

Predstavnici osnovnih javnih tužilaštava u Srbiji podneli su svega 291 tužbu za mere zaštite od nasilja u porodici po službenoj dužnosti. Broj presuda kojima su usvojene tužbe za mere zaštite koje su podnosila tužilaštva mala izrazito je mali, tek 125.