„Nasilnička kultura dominantna u Srbiji“: Sagovornici Danasa o razlozima podrške Rambu Amadeusu

Rambo je i sam priznao da je bilo nedoličnog kontakta, kako je naveo, „neplanirano pipnuo ili pljesnuo po dupetu ili pak štipnuo“, pritom se ne izvinjavajući Lejli, već je posredno i okrivljujući jer je, kako je naveo, bio isprovociran njenim “bestidnim koketiranjem i prenemaganjem”.

“Ogavno mi je da se izvinjavam osobi za koju mislim da je manipulativna, devijantna i zla. Naravno da mi je žao što sam izgubio živce i dodirnuo nešto što se ne dodiruje bez dozvole”, naveo je Rambo, u ne baš najsrećnijem odgovoru na optužbe.

Iako je priznao da je bilo nedozvoljenog kontakta, podjednaku podršku mu daju i žene i muškarci, dok pripadnici muškog pola prednjače u relativizaciji seksualnog uznemiravanja.

“Car bio i ostao, a što pojedine lujke misle da su neko i nešto, njihova je stvar; Devojka je htela pažnju i preuveličala situaciju; Dotična bi trebalo da zna da je to za policiju, a ne da trči od medija do medija i po društvenim mrežama. Ovo je njena kampanja da se izreklamira. Rambo je car”, neki su od komentara na društvenim mrežama.

Pojedine žene mu poručuju da ga vole, drugi da mu veruju, mada u odgovoru Lejli nije demantovao njene optužbe već ih, naprotiv, potvrdio.

“Verujem Rambu od reči do reči, ona je ljuta što je samo pljesnuo; Ludilo i boleština koja dolazi sa Zapada. Zato na Zapadu ljudi na ulicama ne gledaju jedni druge, jer i pogled može da se protumači kao seksualno uznemiravanje”, pitaju se neki, očigledno ne razumevajući razliku između seksualnog uznemiravanja u vidu nedozvoljenog dodirivanja ženskog tela, i udvaranja.

Za sagovornice Danasa nema dileme da je ovakav vid relativizacije seksualnog uznemiravanja dominantan zbog društvenog narativa u kome je sasvim normalno napraviti neprimeren gest prema ženskoj osobi.

Aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović kaže za Danas da Rambo u ovoj situaciji dobija ogromnu podršku zato što je to deo nasilničke kulture koja je postala dominantna poslednjih decenija u Srbiji.

– Nasilje je postalo sveprisutno i bojim se da sada većina građana/ki više i ne shvata da su i sami saučesnici u stvranju i multiplikovanju takve kulturne matrice. Većina ljudi više nije u stanju da prepozna nasilje, čak i kada se vrši nad njima – ukazuje Ćorović.

Ona dodaje da je to poražavajuće saznanje, i da je to činjenica koja je plaši i koja ne obećava ništa dobro.

– Pritom, ja vidim i ogromnu hipokriziju, jer je jedan neprimereni gest napravio neko poznat, neko ko nam je (možda) idol i neverovatno je koliko pristojnih ljudi njegov gest opravdava zato što voli njegovu muziku. Sve to mi govori da smo kao narod izgubili i poslednja zrnca kritičkog misljenja i stava – navodi Ćorović.

Prema njenim rečima, više ne razumemo razliku između dobrog i lošeg i ne razumemo da ako postoje principi koji su tu da nas štite, oni moraju važiti za sve, bespogovorno.

– Nisam za to da bilo ko, pa ni Antonije Pušić, bude izbrsan iz javnog života, ali zaista nema mesta pravdanju jednog ovakvog gesta. Dobro je da o ovakvim temama razgovaramo javno i argumentovano, ali, svi ti komentari na mrežama govore da mi, jednostavno, nismo sposobni za argumentovani dijalog, već na rat do istrebljenja – zaključuje Ćorović.

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra smatra da veliki broj komentara podrške Rambu jasno pokazuje sliku društva u kome se ne razume seksualno nasilje i njegove različite forme.

– Prvo je javnost tražila detalje događaja, kako bi sama mogla da izvrši procenu kome će da veruje. Zatim, kada smo dobili te informacije (i to ne od žene koja je to preživela i koja nije želela da u javnost iznosi detalje, već od onog koji je za to optužen, čime je kontrola žene nad situacijom ponovo poljuljana), procenjujemo da to ipak nije tako strašno – navodi Pavlović.

Ona dodaje da u ovoj situaciji imamo jasno priznanje da je došlo do neželjenog fizičkog dodira, koje možemo imenovati kao seksualno uznemiravanje “kad već često propuštamo da imenujemo verbalno uznemiravanje”.

– Drugim rečima, situacija je zapravo i teža nego što sam mislila i jasno je da o seksualnom nasilju i uznemiravanju moramo mnogo više da govorimo – ističe Pavlović.