Nastavak dobrih praksi

Demokrate i republikanci podjednako su odgovorni za to. Uspešna poseta predsednika Baraka Obame Indiji 2010. i njegov istorijski govor na sednici parlamenta značajna je prekretnica u bilateralnim odnosima. Bio je to jedan od više susreta koje je Obama, od kada je postao predsednik, imao sa premijerom Manmohanom Singom na različitim forumima, često na multilateralnim samitima poput G-20, što je učvrstilo nove odnose nastale nakon decenije dramatičnih promena.

Tokom perioda hladnog rata, dve zemlje su se znatno udaljile. Prvobitna ravnodušnost Amerike najbolje se ogleda u reakciji predsednika Harija Trumana kada je Čester Bovles tražio da bude imenovan za ambasadora u Indiji: „Mislim da je Indija prilično zatrpana siromašnim ljudima i kravama koje šetaju ulicama, nadrilekarima i ljudima koji sede na vrućem uglju i kupaju se u Gangu, ali ne shvatam ono što svi misle da je važno“.

Da je stanje bilo toliko loše, indijsko političko opredeljenje bilo bi još gore. Američka sklonost ka pravljenju antikomunističkih saveza, međutim, vezala je Vašington za pakistansku islamsku diktaturu, dok je indijska nesvrstana demokratija lutala prema sekularnom sovjetskom zagrljaju. Američka vlada sa gađenjem je gledala na nesvrstanost. Čuvena je izjava Ajzenhauerovog državnog sekretara Džona Fostera Dulsa da je „neutralnost između dobra i zla samo po sebi zlo“.

Pakistan je, s druge strane, postao bitan deo u američkoj strategiji „suzbijanja“ Sovjetskog Saveza i u kasnijem otvaranju ka Kini. Popustljivost SAD prema Pakistanu sa indijske tačke gledišta je prevazišla svaku meru i prerasla u neskriveno neprijateljstvo kada su SAD poslale sedmu flotu u zaliv Bengal u znak podrške pakistanskom genocidu u Bangladešu 1971.

Strasti su se uskoro smirile, ali je Indija uvek smatrana da naginje prema Kremlju, što jedva da je bila preporuka za tople odnose u očima Amerike. Pri kraju hladnog rata, kada je Indija preorijentisala svoju spoljnu politiku, ali i povećala integraciju u globalnoj ekonomiji, počelo je odmrzavanje odnosa. Međutim, indijsko aktiviranje nuklearnog uređaja 1998. dovelo je do nove runde američkih sankcija.

Tadašnji predsednik Bil Klinton, počeo je da menja stvari uspešnom posetom Indiji 2000, poslednje godine njegovog mandata. Administracija Džordža Buša dodatno je unapredila odnose potpisivanjem bezbednosnog sporazuma 2005. i sporazumom o civilnoj nuklearnoj saradnji 2008. (što ostaje centralni deo transformisanih odnosa).

Nuklearni sporazum istovremeno je uredio dve stvari. Priznao je Indiju kao deo globalnog nuklearnog kluba, uprkos njenom odbijanju da potpiše Sporazum o neširenju nuklearnog oružja. Štaviše, priznato je da je američka izuzetnost „našla svog brata“. Zahvaljujući Americi, koja je uticala na 45 zemalja iz Grupe nuklearnih snabdevača da prevaziđu bojazni da bi specijalni tretman Indije mogao biti presedan za opake nuklearne kandidate poput Pakistana, Severne Koreje i Irana, sada postoji „indijski izuzetak“.

Niko nije mogao da zamisli da će tokom Obaminog mandata biti postignuto nešto dramatično, neki spektakularni pomak. Ali Obama, koji je prikazao fotografiju Mahatme Gandija u svojoj kancelariji u Senatu, nosi medaljon hindu boga Hanumana i često govori o svojoj želji da uspostavi „bliže strateško partnerstvo“ sa Indijom, postigao je pravi simbolični sklad u Nju Delhiju i stekao podršku podeljenog parlamenta.

SAD su najveći trgovinski partner Indije (i kada je reč o proizvodima i uslugama). Obim američkog izvoza u Indiju povećan je u proteklih pet godina više nego u ijednoj drugoj zemlji. Konfederacija indijske industrije procenjuje da, uprkos nedavnoj globalnoj finansijskoj krizi i američkoj recesiji, bilateralna trgovina u uslugama verovatno će porasti sa 60 milijardi dolara na više od 150 milijardi dolara u narednih šest godina.

Tokom Obaminog mandata, načinjen je napredak i na drugim frontovima – mali, ali značajni koraci koji su postignuti ojačali su odnose. Sporazumi u domenu naizgled rutinskih stvari poput poljoprivrede, obrazovanja, zdravstva, čak i svemirskih istraživanja i atesta energetske bezbednosti ojačali su saradnju. Dve vlade su najavile inicijative na polju čiste energije i klimatskih promena. Značajni trgovinski i investicioni dogovori, kao i sve jača saradnja između američkih i indijskih univerziteta, potvrda su da se odnosi dveju zemalja razvijaju značajnije nego ikada pre.

Kao rezultat svega, Indijci će pratiti američke izbore, kao i svi ostali, malo pažljivije od pasivnog posmatrača. Ali, za razliku od većine sveta, oni će biti vrlo malo uznemireni kada je reč o ishodu izbora.

Autor je bivši državni ministar za spoljne poslove Indije i podsekretar UN. Poslanik je indijskog parlamenta