Nastaviti borbu za dobrosusedske odnose

Otvarajući konferenciju, Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative, rekao je da se Igmanska inicijativa od samog osnivanja trudila da obnovi poverenje i normalizuje odnose u regionu, dok je Džozef Melot, zamenik šefa Misije OEBS u Srbiji, naglasio da je pružila značajan doprinos uspostavljanju dijaloga na ovim prostorima.

O izazovima demokratije u regionu govorili su politikolog Jovan Komšić, istoričarka Dubravka Stojanović i Ivan Vujačić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.

Komšić je naglasio da je loša demokratija uvek bolja od dobre diktature i da demokratija na ovim prostorima još nije preminula, iako se trenutno nalazi na respiratoru.

Stojanović je objasnila, između ostalog, da države regiona nisu jednake po demokratiji, da je partijska država izvor najdublje korupcije društva, kao i da je nasilje jedan vid političke kulture.

„30 godina od uvođenja višestranačkog sistema, 25 godina od kraja rata u Hrvatskoj i BiH i 20 godina od pada Miloševića, doživeli smo spektakularan krah da se napravi demokratska država i društvo“, naglasila je Stojanović.

Vujačić je naveo da u Evropskoj uniji postoji skepticizam povodom proširenja, te da ćemo u budućnosti gledati neki oblik sužene Unije.

Na konferenciji je promovisana i knjiga Aleksandra Popova o 20 godina rada Igmanske inicijative „Marš dug dve decenije“ u izdanju Dan Grafa.

Zoran Panović, novinar i kolumnista Danasa, naveo je da su identiteti na ovim prostorima mnogo teži od ideologija, kao i da skandinavski sistem treba da bude jedna od ideja kako da se prevaziđu tenzije.

Tomislav Jakić, spoljnopolitički savetnik bivšeg predsednika Hrvatske, ukazao je da je stvaranje Igmanske inicijative bio proces „koji je tekao dobro jer su se u njemu našli ljudi koji su znali šta hoće i protiv čega moraju da se bore“.

Dodao je da će svako ko pročita knjigu „Marš dug dve decenije“ znati da se ne sme posustati i da borba mora da se nastavi.

Bivši hrvatski predsednik i član Igmanske inicijative, Stjepan Mesić, objasnio je da se Igmanska inicijativa rodila iz potrebe da se ponovo uspostavi poverenje u regionu.

„Jedni od drugih pobeći ne možemo, a EU je naša sudbina. Treba imati dobre odnose sa celim svetom, ali pre svega sa susedstvom“, rekao je Mesić.

Prema njegovom mišljenju, budućnost se ne može graditi bez poznavanja prošlosti. Naveo je i to da je trenutno na snazi istorijski revizionizam, kao i da odnosni u regionu danas podsećaju na vreme kada je stvarana Igmanska inicijativa.

„Treba se boriti za ravnopravne dobrosusedske odnose, za istinu o nama, da su problemi suseda i naši problemi. Ne mislim na regionalnu integraciju, već na regionalnu saradnju“, istakao je Mesić.

Vehid Šehić, kopredsednik Igmanske inicijative za BiH, naveo je da je Igmanska inicijativa bila potreba antiratnih ljudi i naglasio da države regiona treba da se okrenu jedne drugima „jer se najbolje poznajemo“.

Konferencija je održana uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Mesić: Mora doći do prelomnog trenutka

„Na cijelom našem prostoru mnogi dobro žive od ovog stanja koje vraća ljude natrag u vrijeme nemira i rata. Neki na tome egzistiraju, a mnogi imaju korist, izjavio je Stjepan Mesić, bivši predsednik Hrvatske. On je novinarima na konferenciji Igmanske inicijative rekao da političari nastupaju sa tim da „vole svoju državu“, a da je to u stvari borba za budžet. Na pitanje novinarke Danasa kako u narednim godinama vidi odnose u regionu, Mesić je rekao da se nada da će jednog dana morati da dođe do prelomnog trenutka. „Većina sadašnjih vlasti u regiji je, posebno u izbornim kampanjama, opterećena s vremenom koje smo odavno trebalo prevladati. Sada bi trebalo otvarati međusobnu saradnju, ali nema tog prelomnog trenutka. Najviše je to do samih vlastodržaca jer ne priznaju činjenice – Jugoslavija se mogla održati bar na određeno vreme kao konfederacija“, naglasio je Mesić.