Nastavlja se rušenje vila iz 19. veka po Beogradu: Inspekcija zatvorila gradilište, investitor srušio kuću

Ovog puta, građevinska inspekcija izašla je na teren na poziv građana okolnih zgrada nekoliko dana ranije, kada je bager počeo da ruši zgradu, i zatvorila gradilište.

Ipak, rušenje je kasnije nastavljeno, bez obzira na zabranu inspekcije.

Čak se i bager prevrnuo na gradilištu, a stanari su se bunili da im se tresu zidovi i da su im prozori puni prašine.

To je samo još jedna kulturno-istorijski vredna i zaštićena zgrada koja je poslednjih godina nestala sa lica zemlje, da bi umesto nje bila izgrađena višespratnica.

– Nestala je još jedna kuća sa duhovne mape Vračara. U Mutapovoj 9 nići će nova višespratnica, primerenija nekih hladnijim, uniformisanim, severnjačkim podnebljima. Doseliće se novi stanari, saobrazni toj zgradi, kaže za Danas Aleksandar Arsenijević, predsednik Društva za ulepšavanje Vračara.

On napominje da je gotovo nemoguće pratiti koliko je poslednjih godina takvih zgrada srušeno, ne samo na Vračaru već i u drugim gradskim zaštićenim celinama.

Investitori naveliko koriste rupe u zakonu, jer je 2021. istekla zaštita mnogim starijim krajevima Beograda, pa su u tom periodu lako mogli da dobiju dozvolu opštine za rušenje. Međutim, mnogi su se upustili u rušenje i bez adekvatnih dozvola.

Ana Gođevac, odbornica SSP u Skupštini Beograda i predsednica vračarskog Odbora te stranke, kaže da je poslednjih par godina u celom Beogradu srušeno više od 15 zgrada kojima je zaštita istekla.

– Bager je postao zaštitni znak Vračara, to nam je priuštila SNS gradska i opštinska vlast. Svaki dan ili se ruši neka stara zgrada, urušava postojeća zbog radova na parceli do ili pročitamo naslov o gradnji „koja je na Vračaru“, navodi Gođevac za Danas.

Poslednja zgrada koja je srušena, napominje naša sagovornica, je iz 19. veka na Vračaru jer joj je istekla zaštita, kao i vili u Hadži Milenijevoj koja je ruševina, srušenoj vili u Nikolaja Krasnova, vilama na Neimaru.

Zgrada Ilkića u Resavskoj ulici je bila zaštićeno kulturno dobro, ali je ipak odobreno rešenje za rušenje.

Srušeni su i objekti u Mišarskoj, a ostaje i zebnja građana u Krunskoj ulici da li će se sačuvati stari objekti.

Dodatno, srušeni su objekti od velike kulturne i istorijske vrednosti u celom Beogradu u Jovanovoj ulici i Višnjićevoj, na Kosančićevom vencu, hotel Dom, zgrada Ikarusa, zgrada Simpa, vile na Dedinju.

Takvi objekti bi morali da čine sastavni deo i duh našeg grada, kao i bilo kog drugog evropskog grada koji čuva tradiciju., nabraja Gođevac.

Ona dodaje da je glavni problem to što institucije u gradu Beogradu, a pre svega Zavod za zaštitu kulture, ne reaguju i propuštaju da zaštite objekte.

– Stranka slobode i pravde Beograd je pre rušenja vile u Nikolaja Krasnova podnela zahtev za privremene mere, ali je Zavod na to ostao gluv. Njihovim nečinjenjem ističe zaštita i onda dozvoljavaju rušenja kako bi investitori bliski SNS na profitabilnim lokacijama mogli da na ruševinama našeg nasleđa i istorije zgrnu milione. Beograd u poslednjim godinama trpi „organizovani vandalizam“ jer je politika SNS da Beograd mora da se menja, a ne da se razvija i postane grad u kome ljudi žele da žive i koji je spoj novog, ali i tradicije, istorije i naše kulture, zaključuje Gođevac.

Konstantin Samofalov, predsednik odborničke grupe “Oslobodimo Vračar” u Skupštini te opštine, napomenuo je da je inspekcija na poziv građana izašla na teren i zatvorila gradilište u Mutapovoj, ali da je rušenje kasnije nastavljeno.

– U Mutapovoj je prevrnut bager, baš kao i u Vidovdanskoj, te su one paradigma da u Srbiji investitor može biti bilo ko i da znanje i kvalifikacije nisu nužni. Ove ulice su simbol urušavanja Vračara od strane aktuelne vlasti i primer da investitorske namere niko ne može da zaustavi, čak ni institucije. Modus operandi Zavoda je da kada istekne prethodna zaštita/status, sa obnavljanjem se namerno odugovlači, dok za to vreme investitor zloupotrebljava pravni vakuum i ruši stare predratne vile od velike kulturne vrednosti, da bi se na tom mestu gradili ekskluzivni kvadrati, kaže Samofalov za Danas.

– U ulici Stojana Protića 3 smo imali nov pristup otimanja parcela na Vračaru. U dvorište zgrade ubačene su dimne bombe, flaše, životinjske iznutrice i kiselina. Investitor stalno preti stanarima i vrši pritisak da prodaju svoje stanove. Završen je i urbanistički projekat koji obuhvata parcelu predratne vile u ulici Hadži Melentijeva 72, koja će kako stvari stoje doživeti istu sudbinu kao sve gore navedene vile, jer je na njenom mestu predviđena gradnja poslovno-stambenog objekta. Podsećam da je OG Oslobodimo Vračar organizovala zajedno sa građanima Vračara višemesečne proteste, povodom rušenja u Vidovdanskoj i ataka na stanare Ulice Stojana Protića 3. Međutim, pored građanakog aktivizma i protesta, neophodno nam je koordinisano delovanje i nastup opozicije. Na neophodnost opozicione saradnje u Beogradu apelujem mesecima unazad i podsećam da jedino pobedom na vračarskim izborima sledeće godine možemo zaustaviti divlji investitorski urbanizam i zaustaviti uništavanje kulturno istorijskog nasleđa. Ukoliko ne napravimo dogovor o zajedničkom političkom nastupu, SNS će imati brisan prostor da dokrajči i Vračar i ostatak urbanog jezgra Beograda, zaključuje Samofalov.

Vila u Ulici Nikolaja Krasnova 4, bila je do 25. decembra 2020. godine bila pod zaštitom kao deo prostorne kulturno-istorijske celine „Istočni Vračar“.

Kada je ta zaštita istekla, stvorio se vakuum period, savršen za investitore.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda od kraja decembra nije upisao celinu „Istočni Vračar“ u registar kulturnih dobara, što je rezultiralo rešenjem u korist investitora o rušenju još jedne arhitektonski vredne vile u najmanjoj beogradskoj opštini.

Zavod za zaštitu spomenika istakao je tada da radi na tome da vila, koja je od 1997. bila pod „prethodnom zaštitom“, bude zaštićena i nadalje, i da se nadaju da će se to desiti 2022.

U međuvremenu, Odeljenje za građevinske poslove i komunalne poslove opštine Vračar izdalo je rešenje o rušenju investitoru, kompaniji LR Fruit iz Beograda, koja je iskoristila pravni vakuum i bez kršenja zakona obezbedila rešenje o rušenju, s obzirom na to da zaštita ambijentalne celine još nije upisana u registar kulturnih dobara.

Pretprošle, 2021, srušena je još jedna vila na Vračaru jer joj je istekla zaštita. Radi se o predratnoj vili u Ulici Nikolaja Krasnova (bivšoj Avalskoj). Tamo je, nakon višemesečnih peripetija, mogućih zloupotreba i manipulacija, sravnjena sa zemljom predratna vila u Ulici Nikolaja Krasnova, koja je takođe do kraja 2020. bila pod prethodnom zaštitom kao deo prostorne kulturno-istorijske celine „Istočni Vračar”.

Tokom 2021, trajali su i protesti građana, najpre zbog rušenja kuće u Nikolaja Krasnova, a zatim i zbog bagera ispret predratne vile u Internacionalnih brigada 47, gde je rušenje počelo pa obustavljeno, kao i građevinskih intervencija u vračarskim ulicama poput Krunske.

Stradale su i pre toga vredne stare kuće u Topolskoj i Krunskoj ulici.

Srušena je kuća Pere Velimirovića, nekadašnjeg ministra građevine, podignuta početkom 20. veka po projektu arhitekte Jovana Ilkića u današnjoj Resavskoj.

Građani su nastavili skupove i negodovanje i zatražili obustavljanje svih rušenja po Neimaru, dok se ne donese odluka o proglašenju celine „Kotež Neimar” za kulturno dobro. Razlog za ovu reakciju bili su radovi koji su se zahuktali upravo u Internacionalnih brigada 47.

Zbog velikog nezadovoljstva građana, iz Urbanističkog zavoda i Sekretarijata za urbanizam stigla je tada najava da će biti predloženo da u prostorno kulturno-istorijskim celinama u opštini Vračar bude dozvoljena gradnja prizemlja, jednog do dva sprata i potkrovlja, umesto sadašnja četiri sprata i potkrovlja.

Gradski oci su istakli da će biti uvedena nova pravila kada je reč o objektima koji su proglašeni spomenicima kulture, ali i kada je reč o kulturno-istorijskim celinama. Kako su tada kazali, ubuduće će Zavod za zaštitu spomenika kulture ubrzano raditi na elaboratima za proglašenje spomenika kulture.

Kada je reč o objektima koji to nisu, a nalaze se u kulturno-istorijskim celinama, uveravali su nadležni, biće uvedeno pravilo da zavod daje saglasnost na izgled fasade. Najava je bila i da će postojati obaveza da fasade u prostornim kulturno-istorijskim celinama imaju i skulpture ili reljefe ili neko drugo umetničko delo.

Tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić je rekao da će Urbanističkom zavodu i Sekretarijatu za urbanizam predložiti da se izmene planovi – da u zaštićenim prostorno kulturno-istorijskim celinama na Vračaru ubuduće bude dozvoljena gradnja prizemlja, jednog sprata i potkrovlja, a najviše prizemlja, dva sprata i potkrovlja umesto četiri sprata i potkrovlja, kako je sada omogućeno.

– O izgledu fasada odlučivaće Zavod za zaštitu spomenika kulture grada. Ali, nisam siguran da ćemo u tome uspeti jer postoji jak lobi privatnih investitora koji se ovome protive – ukazao je Vesić i dodao da je imao sastanke sa predstavnicima Opštine Vračar, zavoda i Urbanističkog zavoda.

– Za početak, niko više neće dobiti dozvolu za rušenje, a uvodimo celodnevne patrole Komunalne milicije kako bismo, posebno vikendom, patrolirali i kažnjavali one koji misle da vikendom mogu da ruše, kao što je to bio slučaj u Internacionalnih brigada. Ne mora da se gradi svuda na Vračaru, Starom gradu ili na Savskom vencu i ne mora svaka kuća da se pretvori u soliter – rekao je tada Vesić.

Međutim, praksa investitora da nezakonito ruše, čak i bez dozvole i uz zabranu inspekcije, najvrednia zdanja sa velikim kulturno-istorijskim značajem, u prostornim celinama koje bi, ukoliko nisu, trebalo da budu zaštićene zakonom, nastavlja se nesmetano.

Šta je sve srušeno u pravnom vakuumu

Samofalov je podsetio na spisak srušenih obejkata od kulturno-istorijskog značaja.

– Predratna kuća u Mišarskoj ulici je srušena dan nakon što joj je istekao status kulturnog dobra pod prethodnom zaštitom. Kada je u pitanju vila u ulici Nikolaja Krasnova 4, investitor je iskoristo pravni vakuum, a Odeljenje za građevinske i komunalne poslove opštine Vračar mu je bez problema izdalo rešenje o rušenju. Usled nemara i neznanja krajnje sumnjivih investitora i izvođača radova, srušena je zgrada pored gradilišta u Vidovdanskoj ulici. Izvođač radova koji se prethodno bavio snimanjem sado-mazo filmova, preorijentisao se na građevinsku delatnost, pa srušio zgradu u Vidovdanskoj, a odjednom se pored zvaničnog investitora pred tužilaštvom pojavio još jedan investitor, koji nije naveden nigde u papirima. I onda vrhunac, predratna vila u ulici Internacinalnih briga 47, srušena je bez dozvole nadležnih ograna, a onda nam SNS sateliti obećali da će biti vraćena u prvobitno stanje, podseća Samofalov.