Nastavlja se saslušanje Dikovića

Diković, koji je tužbu za naknadu štete podneo zbog povrede časti i ugleda povodom navoda FHP u Dosijeu „Ljubiša Diković“ iz 2012. godine o njegovom učešću u ratnim zločinima na Kosovu, već je na prvom ročištu u februaru ove godine izjavio da su te tvrdnje netačne, te, kako je tada njegov zastupnik rekao, priložio niz materijalnih dokaza. Na drugom ročištu, koje je održano u maju, načelnik Generalštaba se nije pojavio, jer je, kako je rečeno, bio službeno odsutan.

FHP je početkom godine, predstavljajući Dosije „Rudnica“, ponovo optužio Dikovića da je tokom 1999. na Kosovu njegova 37. motorizovana brigada počinila zločine. Dikovićev advokat Đuro Čepić je tada rekao da su se mnoge optužbe FHP već pokazale kao netačne i kao primer naveo da je Diković optužen za nepravilnosti dok je bio komandant graničnog bataljona u Bajinoj Bašti 1995. iako je on tada bio na školovanju u Beogradu, kao i da ga FHP dovodi u vezu sa zločinima u Obiliću 1998. iako njegova jedinica te godine nije bila na Kosovu.

Na saslušanju u maju, Kandićeva je izjavila da u potpunosti ostaje pri navodima iz Dosijea „Ljubiša Diković“. „Dosije se nije bavio privatnom ličnošću Ljubiše Dikovića. To nije presuda. Mi najviše što možemo da kažemo je da ima indicija o povredama ljudskih prava“, rekla je ona tada.

Inače, Tužilaštvo za ratne zločine saopštilo je da je u još u januaru 2012, proverom navoda FHP, utvrdilo da nije postojao bilo kakav osnov za sumnju da je Diković bio odgovoran za ratne zločine navedene u krivičnoj prijavi te nevladine organizacije iz 2009. godine. Tužbeni zahtev Dikovića iznosi milion dinara, sa ciljem da celokupa iznos bude uplaćen u humanitarne svrhe.

Kandić: General koji je za sobom ostavio grobnice i pustoš

– Podaci koji su izneti u Dosijeu „Ljubiša Diković“ objavljenom u januaru 2012. o zločinima izvršenim u selima Staro Čikatovo, Vrbovac, Ćirez, Baks, Izbica i Sudimmlja, ukazuju na vrlo ozbiljne indicije da su se u zoni odgovornosti 37 motorizovane brigade dogodili teški ratni zločini, i da je postavljanje komandanta te brigade na poziciju načelnika Generalštaba Vojske Srbije bila pogrešna politička odluka koja je nanela veliku štetu ugledu te institucije, kaže za Danas Nataša Kandić, osnivačica i bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo. Kada dodaje, tada, u decembru 2011, predsednik Srbije Boris Tadić, trebalo je da zaustavi imenovanje Dikovića i naredi da nadležni državni organi utvrde istinitost navoda o ubistvu najmanje 300 civila i nestanku tela nekoliko desetina ubijenih Albanaca.

– I kada se DNK analizom posmrtnih ostataka 53 ljudi, ekshumiranih, posle 15 godina skrivanja ispod vojno-policijskog objekta u Rudnici, ustanovilo da pripadaju žrtvama iz opštine Glogovac i Srbice, novoizabrani predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, morao je da naredi hitno smenjivanje načelnika Generalštaba. Umesto toga, on ga je 7. februara ove godine odlikovao Ordenom belog orla sa mačevima prvog stepena, ističe Kandićeva. Dodatno tome, podseća naša sagovornica, ne treba zaboraviti da je Ministarstvo odbrane Srbije donelo Odluku o zaštiti arhivske građe nastale u radu Komande 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije na 30 godina, „čime je državna institucija otvoreno stala u odbranu generala, koji je za sobom ostavio grobnice, pustoš i bol u životu porodica žrtava 37. motorizovane brigade“.