Nastavljen haški proces Stanišiću i Simatoviću, svedoči general Aleksandar Vasiljević

Bivši načelnik SDB Srbije Stanišić (68) i operativac te službe Simatović (68) optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Današnji iskaz generala Vasiljevića ostao je nedostupan javnosti, pošto je davan iza zatvorenih vrata.

Dugogodišnji kontraobaveštajni oficir, general Vasiljević (80) je u vreme obuhvaćeno optužnicom bio, pored ostalog, načelnik Uprave za bezbednost Generalštaba JNA.

Vasiljević na suđenju Stanišiću i Simatoviću svedoči po obavezujućem nalogu suda (subpoena).

Tužilac Daglas Stringer (Dougles) najavio je, na početku današnjeg zasedanja sudskog Mehanizma u Hagu, da će Vasiljevićevo svedočenje, posredstvom video veze iz Beograda, biti javno, a da će suđenje biti zatvoreno samo tokom poverljivih delova iskaza.

Iako je, po Stringerovim rečima, prethodno tražio da celo svedočenje bude zatvoreno, svedok Vasiljević se sa tim složio.

Posle nekoliko uopštenih pitanja o tome da li je Vasiljević imao priliku da ponovo pregleda svoje svedočenje na suđenju bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću iz 2003. godine, ispitivanje svedoka se, do kraja današnjeg radnog dana, odvijalo na zatvorenoj sednici.

Na pitanje tužioca Stringera da li ostaje pri iskazu datom na suđenju Miloševiću, Vasiljević je, na otvorenom delu zasedanja, odgovorio: „Ne znam na šta se to odnosi konkretno, iskaz je bio dugačak…Govorio sam u meri u kojoj sam znao da je istinito“.

Prema ranije utvrđenom rasporedu, general Vasiljević bi svedočenje trebalo da nastavi sutra.

Današnjem zasedanju u sudnici u Hagu nije prisustvovao nijedan optuženi.

Prvooptuženi Stanišić je, duže od godinu dana, na privremenoj slobodi u Srbiji zbog hronične bolesti.

Razlog zbog kojeg drugooptuženi Simatović nije bio u sudnici nije otkriven tokom otvorenog dela zasedanja.

Stanišića i Simatovića uhapsile su i u Hag izručile vlasti Srbije, s proleća 2003, neposredno posle ubistva srpskog premijera Zorana Djinđića.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009., prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013., Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo 13. juna 2017, poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni zvaničnik Srbije nije bio osuđen za te zločine.