Protest u Brzom Brodu: Foto Niš moj gradUprkos tome što je delegacija Brzog Broda prošle sedmice postigla dogovor sa gradonačelnicom Niša Draganom Sotirovski da Grad pruži neku vrstu podrške građanima tog niškog naselja, koji dva meseca protestuju zbog izgradnje nadzemnog dalekovoda, oni su nastavili protestna okupljanja.
„Nastavljamo sa protestima dok god ne bude konkretnog rešenja, a do sada ga nema. Nismo sigurni da će ovaj problem biti rešen povoljno po nas. Postoji dobra volja predstavnika Grada da nas podrže, ali ne smemo da gubimo iz vida da oni zastupaju gradske interese, a da su naši zahtevi osobeni u odnosu na njih. Na sastanku se, po toku diskusije, videla prećutna saglasnost predstavnika Grada za ono što mi govorimo i tražimo, ali nismo dobili nikakvu zvaničnu podršku za naše zahteve“, kaže za Danas Dragan Radosavljević, građanin Brzog Broda.
Zbog toga je u nedelju, 5. novembra, nastavljen protest meštana ovog niškog naselja.
Građani Brzog Broda su, takođe, nastavili i da dežuraju u šatorima na lokaciji za dalekovod, a na kojoj su već nekoliko puta uspeli da zaustave radnike Elektromreže Srbije (EMS) koji su došli da kopaju rupe za njegovo postavljanje.
I njihov ključni zahtev je ostao isti – izgradnja podzemnog umesto nadzemnog dalekovoda, koji je planiran uz njihove kuće, dečje igralište, sportski teren i crkvu, jer neuporedivo manje zrači, te ne ugrožava zdravlje građana i životnu sredinu.
Meštani: Jednu bitku smo dobili
Prema rečima meštana Brzog Broda, razgovor sa Sotirovskom i njenim saradnicima je bio dug i naporan.
„Bilo je više galame nego konstruktivnih rešenja. Ali, ovu bitku smo dobili, iako je bila neravnopravna. Za sada smo uspeli da stopiramo radove, na gradilištu nema mašina, nema firme koja to radi. Sada čekamo zvanične odluke o alternativnim rešenjima, koja nisu veliki trošak za državu. Čeka nas, zapravo, rat koji će drugo da traje”, rekao je građanin Brzog Broda Ivan Cvetanović nakon sastanka.
Učesnici sastanka su precizirali da je dogovoreno jedino da Grad zvaničnim i službenim putem prosledi ekspertske analize i predloge alternativnih rešenja građana Brzog Broda predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić, Ministarstvu rudarstva i energetike i Ministarstvu za zaštitu životne sredine, kako oni to ne bi činili privatnim ili nekim drugim kanalima.
Nije postignut dogovor da Grad zajedno sa građanima ovog naselja nastupa prema državnim organima i institucijama nadležnim za ovo pitanje.
Građani Brzog Broda su prethodno naručili izradu studije o proceni uticaja nadzemnog dalekovoda na životnu sredinu, koju je uradio profesor Fakuteta zaštite na radu Dejan Krstić, a koja pobija istovetnu studiju EMS, čiji je autor ćerka firma tog javnog preduzeća.
Oni su, kažu, utvrdili i niz propusta u toj Studiji, kao i druge nepravulnosti u čitavom projektu EMS o izgradnji dalekovoda, čiji je naručilac, inače, Grad Niš.
Sotirovski: Grad ne odlučuje već je samo posrednik
Gradonačelnica Niša je na sastanku ponovila da Grad ne donosi bilo kakve odluke u vezi sa izgradnjom nadzemnog dalekovoda, te da je on samo posrednik između građana Brzog Broda i nadležnih republičkih institucija.
Ona je dodala da Grad podržava zahtev meštana da nadležni pojasne spornu Studiju EMS-a o proceni uticaja na životnu sredinu.
Prema njenim rečima, zajednički cilj Grada i građana Brzog Broda je, takođe, i da nadležne službe, pre svih Ministarstvo za zaštitu životne sredine, pojasne Strategiju za očuvanje životne sredine, urađenu povodom izgradnje ovog dalekovoda.
„Grad će ih u tome podržati da sa gradskom Upravom za imovinu i sa svim ostalim komisijama koje su učestvovale u izradi Studije dobijemo najosnovnije informacije, a potom da sa Elektromrežom Srbije napravimo korak dalje i vidimo kako da izađemo iz ovog zaista velikog problema“, rekla je Sotirovski.
Ona je dodala da je Gradu energetska stabilnost u regionu jako važna, ali “ne po svaku cenu i ne po cenu zdravlja naših sugrađana“.
Studija Oksforda pokazala da je dalekovod štetan po zdravlje, a studija Elektromreže Srbije da nije
Žitelji Brzog Broda protestvovali su do sada devet puta, od 11. septembra ove godine, zahtevajući da se umesto nadzemnog dalekovoda izgradi podzemni.
Oni su povremeno blokirali Bulevar svetog cara Konstantina koji povezuje Niš i Nišku Banju.
Tokom jednog protesta zatrpali su rupu iskopanu zbog postavljanja prvog stuba dalekovoda i na tom mestu postavili drveni krst.
Na jednom od skupova nosili su smrtovnice na kojima je pisalo da je dalekovod “sahranjen”, ali da “ožalošćenih nema”.
Učesnici protesta su više puta ocenili da bord direktora EMS ima dvostruke standarde kada je u pitanju gradnja dalekovoda.
„Kažu da je potpuno bezbedno da nam postave dalekovod iznad glava, maltene iznad samih spavaćih soba, a propis koji su sami doneli kaže da dalekovod mora da bude udaljen najmanje 100 metara od auto-puta. Auto-putem se samo prolazi, a mi treba da budemo stalno izloženi zračenju“, rekli su.
Pozivali su se na naučnu studiju u kojoj je učestvovao i Univerzitet Oksford, a kojom je bilo obuhvaćeno 40.000 ljudi, koja je pokazala da se učestalost tumora na mozgu, leukemije i steriliteta uvećava za 70 odsto usled izloženosti zračenju električnih vodova.
Preduzeće EMS je, međutim, saopštilo da grupa građana niškog naselja Brzi Brod protivpravno sprečava gradnju dalekovoda u tom naselju.
U saopštenju EMS-a je navedeno da zahtevi stanovnika Brzog Broda za postavljanje podzemnih kablova u tom delu trase nemaju nikakvo ekonomsko, niti tehničko utemeljenje.
„Dalekovodi ni u jednom delu trase ne prelaze preko objekata. Osim toga, projektanti su na ovom vodu, projektovali provodnike minimalne visine od 14 metara, iako zakon predviđa da mogu biti i na osam metara od zemlje“, rekli su u EMS-u.
Trasa dalekovoda čija se izgradnja planira pored Brzog Broda duga je 3,5 kilometara, a snage je dva puta 110 kilovolti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
