Nastavnici da ne traže video snimke đaka

Iako je Ministarstvo prosvete upozorilo škole da su obavezne da vode računa o zaštiti učenika od digitalnog nasilja, pomenuta praksa je, prema svedočenju nekih roditelja, uobičajen način komunikacije sa nastavnicima, posebno kada je reč o muzičkim školama.

„Nastavnici ne bi trebalo da traže od učenika da im šalju video zapise/fotografije u kojima se deca vide da bi se sprečila svaka vrsta zloupotrebe dece u virtuelnom prostoru. Nikada ne možemo biti sigurni u to da je elektronska pošta nastavnika zaštićena od „upada“, a zatim i od zloupotrebe“, navodi se u dopisu Ministarstva prosvete upućenom školama.

U službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnost ukazuju za Danas da prikupljanje video snimaka na kojima se deca vide predstavlja obradu podataka koji nisu primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade.

– Svi podaci koji se odnose na fizičko lice i čine njegov identitet određenim ili odredivim, pa i domaći zadaci učenika, njihove fotografije i video zapisi, jesu podaci o ličnosti. Obrada ovih podataka mora se vršiti u skladu sa načelima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji pored zakonitosti, transparentnosti, svrsishodnosti, tačnosti i ograničenja čuvanja, obuhvataju i integritet i poverljivost podataka. U tom smislu, škola mora preduzeti sve adekvatne organizacione, tehničke i kadrovske mere zaštite podataka kojima raspolaže, kako ne bi došlo do neovlašćenog pristupa tim podacima – rečeno je Danasu u službi Poverenika.

U toj službi napominju da organizovanje nastave na daljinu, koja podrazumeva dvosmernu komunikaciju dece i zaposlenih u školama (izrada zadataka, dokazi o praćenju nastave, testovi i slično), iziskuje upotrebu interneta, pri čemu Ministarstvo prosvete donosi odluke i daje preporuke, prati i usmerava poslove i dinamiku uspostavljanja nastave na daljinu.

– U redovnim okolnostima, uvođenje takvog načina izvođenja nastave u obrazovno-vaspitnim ustanovama bi podrazumevalo detaljnu pravnu regulaciju, ali imajući u vidu činjenicu vanrednog stanja koje je u toku, sadržinu odluke o obustavi nastave u obrazovnim ustanovama, te otežan rad prosvetnih radnika u zadatim uslovima, Poverenik smatra da ista obrada jeste neophodna, uz preduzimanje svih raspoloživih mera bezbednosti podataka. Prikupljanje kontakt podataka (brojevi telefona, i-mejl adrese), u tom smislu, može predstavljati neophodnu obradu podataka o ličnosti, u svrhu nesmetanog odvijanja nastave na daljinu – odgovaraju na pitanje Danasa da li su nastavnici prekršili zakon time što su tražili od svojih đaka brojeve telefona i mejl-adrese da bi sa njima mogli da komuniciraju u uslovima nastave na daljinu.

U službi Poverenika kažu da je upotreba savremenih sredstava komunikacije neophodna u organizaciji nastave u okolnostima vanrednog stanja, ali da je neophodno da škole vode računa o kanalima komunikacije koje uspostavljaju sa roditeljima i učenicima, podacima koje obrađuju upotrebom tih kanala, njihovoj zaštiti i bezbednosti u virtuelnom prostoru.

Šabić: Širok prostor za zloupotrebe

Na pitanje da li nastavnik krši zakon ako traži od deteta da snimi sebe i da mu taj video snimak pošalje na mejl, advokat Rodoljub Šabić odgovara da bi bilo lepo kada bi se na to moglo odgovoriti kratko – da se takvim zahtevom, odnosno obradom ličnih podataka koje snimci sadrže, krši zakon, i da se potom navede odredba zakona sa kojom je to u suprotnosti.

– Nažalost, jedan od mnoštva nedostataka našeg i inače izuzetno lošeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti je i to da on ne sadrži bukvalno ni jednu jedinu odredbu o video nadzoru. Teško da postoji sličan primer u svetu. Isto se automatski odnosi i na snimanje o kom govorimo. Nezavisno od rečenog, moje je mišljenje da bi takva obrada podataka, pogotovo maloletnika, čak i uz pristanak roditelja bila u suprotnosti sa osnovnim standardima zaštite podataka koji su makar i samo formalno i u fundamentu našeg zakona. Takva obrada otvara mnoga pitanja zaštite podataka i ostavlja nepotreban, a širok prostor za rizike i zloupotrebe, pogotovo kad se to radi na osnovu pojedinačnih inicijativa, van sistema, i praktično bez mogućnosti kontrole. Zato mislim da je upozorenje sadržano u uputstvu Ministarstva prosvete umesno – kaže Šabić, koji je i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja.