Nastavnici demantuju Vučića: Nadam se da broj radnih sati u prosveti predsednik ne upoređuje sa svojim radom, jer je to nemoguće dostići

Vučić je u poslednjem obraćanju javnosti priznao da je napravio grešku kada je rekao da je osnovna plata nastavnika 96.000 dinara i pojasnio da je mislio na prosečnu, ali se nije ogradio od ranije ocene da prosvetari rade 18 ili 20 sati nedeljno.

Šta je Vučić tačno rekao?

„Naša je obaveza da bez obzira na fond radnih sati, jer znam šta će svi drugi reći da je to nedovoljan fond radnih sati, nastavnici matematike i jezika imaju po 18 sati obavezu, drugi nastavnici 20 sati, na to dolaze dodaci za razredno starešinstvo, za prekovremeni rad, minuli rad…Naša je obaveza da onima koji vaspitavaju i uče našu decu obezbedimo veća primanja i zato verujem da povećanje plata za prosvetne radnike mora da bude značajno veće nego za sve druge“, naveo je Vučić pre nekoliko dana.

Koliko nastavnici zaista rade?

Norma časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača u osnovnoj školi, uokviru 40-časovne radne nedelje propisana je pravilnikom, u kome je definisano da nastavnik ima 24 časa nedeljno neposrednog rada sa učenicima.

Cifra od 18, odnosno 20 ranih sati koju je pomenuo predsednik Vučić se zapravo odnosi na časove obavezne nastave, ali je to samo deo radnih zaduženja prosvetnih radnika.

– Svaki nastavnik na početku školske godine dobija rešenje o svojoj 40-časovnoj nedelji ukoliko se radi o punom radnom vremenu. Dakle, u toku nedelje nastavnik ima 18 ili 20 časova nastave zavisno od predmeta, ili 16 za informatičke predmete u IT odeljenjima u gimnazijama. Pored toga, do 24 časa su: sekcije, čas odeljenjskog starešine, dopunska i dodatna i slično. Ostalih 16 su pisanje priprema, dežurstvo, rad u stručnim većima, timovi, stručno usavršavanje, rad sa roditeljima… – pojašnjava Goran Manojlović, nastavnik tehnike i tehnologije.

On dodaje da ukupan broj radnih sati u toku jednog meseca zavisi od broja radnih dana.

– Na primer za 22 dana profesor koji ima puno radno vreme tog meseca ima 176 sati, a sa pola radnog vremena 88 sati. Plata zaposlenog se računa kao proizvod koeficijenta koji je utvrđen Uredbom o koeficijentima za obračun plata u javnim službama, pomnožen sa utvrđenom cenom rada. Ukoliko lice nema puno radno vreme, nego ima 50 odsto, tada se proizvod koeficijenta i cene rada množi sa 0,5 – navodi Manojlović.

Pogrešna slika o prosveti

Srđan Slović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, kaže da kvalifkacija strukture radnog vremena nastavnog osoblja koju je izneo Vučić formira pogrešnu sliku o ulozi prosvete u društvu.

– Moj jedini komentar je da prosvetni radnici, kao i svi drugi u javnom sektoru, rade puno 40-časovno radno vreme. Struktura radnog vremena je različita od delatnosti do delatnosti, nije ista za nastavnika matematike i biologije ili, recimo, za vaspitača u učeničkom domu – ističe Slović.

Na naš komentar da prosvetne radnike kao branšu prati glas da imaju dva meseca raspusta, a sada i da se njihov posao svodi isključivo na držanje časova obavezne nastave, Slović kaže da dužina godišnjeg odmora zavisi od delatnosti.

– Ja radim kao vaspitač u domu učenika i verujte da ne možemo ni redovni odmor da iskoristimo, a kamolili da imamo neke dodatne dane, jer nekada upisi u srednjoškolskim domovima traju i do 20. jula, a polovinom avgusta kreće drugi upisni rok dok u školama prve sednice kreću već u prvoj polovini avgusta – ističe Slović.

Milan Jevtić, sindikalista iz Kragujevca, kaže da Vučić ili površno gleda na posao prosvetnih radnika ili je zlonameran i podilazi najnižim porivima malograđanske klase čije glasove očekuje.

– On se ne obraća nama, prosvetnim radnicima, već onima koji veruju da je sve što kaže tačno i čijim glasovima se nada. Jedino tako mogu da razumem njegovu izjavu. Nije on glup, vrlo dobro zna kako izgleda nastavnički poziv – komentariše Jevtić.

I on napominje da 40-časovno radno angažovanje podrazumeva i pripreme za nastavu, prisustvovanje stručnim većima, saradnju s roditeljima…

– Sve to je sastavni deo našeg posla, a ako neko misli da nije, to je druga stvar. Kad roditelji dođu u školu i razgovaram s njima, to je takođe deo mog posla. Reći da nije bi bilo isto kao kada bismo rekli da šalterski službenici rade samo kada udaraju pečate, a ne kad razgovaraju sa strankama. Ako bismo gledali površno i pojednostavljeno na neke poslove moglo bi se reći da i vi novinari radite samo koliko napišete tekst. Isto bi moglo da se kaže za voditelje televizijskih emisija, koji imaju jednu ili dve emisije nedeljno – kaže Jevtić.

Po toj logici je, dodaje, njegovo samo da se pojavi pred učenicima.

– Pričam iz glave, ne ocenjujem đake, pismeni i kontrolni zadaci se pregledaju sami od sebe, za čas ne moram da se pripremim, pripreme i planove mi piše neko drugi, na nastavnička veća šaljem svog foto robota. Ako se tako gleda, onda je Vučić u pravu. Isto bi se moglo reći da on ne radi ništa drugo nego se pojavi dva sata na televizi, kaže šta ima i to mu je posao. To je taj rezon – ističe Jevtić.

Ako bi, kako kaže, hteo da bude zlonameran kao ministarka Milica Đurđević Stamenkovski kada je za svedočenje žena koje su doživele akušersko nasilje rekla da je deo kampanje protiv rađanja, mogao bi reći da je ovo što se dešava kampanja protiv prosvetnih radnika sa ciljem da nijedno dete ne upiše na nastavničke fakultete.

– Pošto se deca slabo opredeljuju za nastavnička zanimanja možda je pak predsednik odlučio da uđe u kampanju s porukom: deco, budite prosvetni radnici, dobijaće platu koja jeste mala, ali nećete raditi mnogo – ističe Jevtić.

Danilo Gligorić, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, kaže da je rad u prosveti jedan od najvažnijih i najodgovornijih poslova u zemlji i da je zato krajnje vreme da se plate u prosveti makar izjednače sa republičkim prosekom do kraja godine, kao što je i dogovoreno sa Vladom Srbije.

– Nadam se da broj radnih sati u prosveti predsednik ne upoređuje sa svojim radom, jer je to nemoguće dostići, i po ogromnom entuzijazmu i po zlatnim rezultatima – komentariše Gligorić.