Nastavnici kao glineni golubovi

Pismo je objavljeno na društvenim mrežama, u Fejsbuk grupama koje okupljaju prosvetne radnike, a njegovu auteničnost za Danas je potvrdila direktorka OŠ „Braća Baruh“ Milica Tomović.

„Nepoštovana upravo, nepoštovana razredna starešin(ko), kad biste imali makar promil savesti, poštenja, časti ili makar trunku pameti, vi nikad ne biste prosledili ovakvu poruku kojoj tražite od roditelja da prihvate vakcinaciju (što je eufemizam za sterilizaciju, odnosno ubistvo) naše dece. Žalosno je da takvi ništaci vaspitavaju generacije na kojima će počivati budućnost Srbije“, piše na početku pisma ovaj roditelj, koji se potpisao imenom i prezimenom.

On nastavlja da „sipa“ uvrede na račun Ministarstva prosvete i prosvetnih radnika, nazivajući ih pogrdnim imenima, između ostalog, „produženom rukom i glasnogovornicima jedne poluprivatne poludržavne kriminalno-satanističke organizacije koja se zove Krizni štab“ i spočitavajući im da su „školstvo pretvorili u privatni prćiju“, da „već 30 meseci primaju nezarađene plate“, da „lenčare i planduju o državnom trošku“, te „da su se sada prihvatili uloge neposrednih saučesnika u zločinu“.

Na kraju pisma poručuje: „Nemojte se iznenaditi ako vas posetim“.

Povod za ovakvu reakciju, koja, međutim, nije usamljen primer, bio je dopis Ministarstva prosvete upućen direktorima osnovnih i srednjih škola u kome je prenet zaključak sa sednice Kriznog štaba da se „snažno preporučuje vakcinacija dece starije od 12 godina. Po instrukciji Ministarstva, direktori škola su ovaj dopis prosledili razrednim starešinama, a oni roditeljima svojih učenika.

Nakon burne reakcije dela javnosti dan kasnije je usledilo saopštenje Ministarstva prosvete u kome je ministar prosvete Branko Ružić pojasnio da je intencija dopisa bila isključivo u funkciji informisanja o značaju vakcinacije i preporukama struke, a ne da poziva na obaveznost vakcinacije što, kako je naveo, on kao ministar prosvete ne može ni da učini.

– Mi smo kao škola dopis Ministarstva u kome se preporučuje vakcinacija samo prosledili zašto što nam je rečeno da sa njegovom sadržinom upoznamo zaposlene i roditelje. Ja sam očekivala reakcije roditelja, ali ovakvu ne. Meni je najžalije razrednog starešine, jer se njoj obraća. A te priče kako prosvetni radnici ne rade…oni u životu više nisu radili od kada se pojavila korona. Radili su ne duplo, nego troduplo i ovakvo pismo ostavlja baš gorak ukus – prokomentarisala je direktorka Milica Tomović pomenuto pismo roditelja jednog njihovog učenika.

Snežana Romandić, predsednica Unije sindikata škola Beograda, kaže za Danas da prosvetni radnici ne treba da budu ti prema kojima je usmeren bes roditelja i da ne mogu da rade posao koji nije njihova nadležnost.

– Pismo je u duhu onoga što se dešava u poslednje vreme. Ministarstvo često koristi škole kao probni balon da se vidi kakave će biti reakcije javnosti, pa mi moramo da se snalazimo kako znamo i umemo. Ovaj roditelj ne pravi razliku između onih koji rade u školi i onih koji su imali zamisao o snažnoj preporuci vakcinacije. Jer mi nemamo mogućnost da biramo da li ćemo nešto proslediti roditeljima ili nećemo. U tom komandnom lancu nastavnik je poslednja karika koja najčešće prva nastrada. Ne može nastavnik da utiče na želju, volju i razmišljanje roditelja vezano za bilo šta, posebno za nešto delikatno kao što je ovo. Mi smo izašli iz okvira koje imamo, a to je obrazovanje dece, mi ne možemo da se bavimo promovisanjem vakcinacije, kakav god bio naš lični stav o tome. Nepoverenje koje postoji u Krizni štab mi treba da povratimo time „rekao mi razredni da tako nešto treba“. Sada se stavlja na test poverenje koje mi imamo kod roditelja, ali mi nismo za to stručni – kaže Romandić i dodaje da je verovatno i ministar Ružić u ovom slučaju samo preneo nečiju direktivu i da on sam nije doneo nikakvu odluku.