Nastavnici pod pritiskom, roditelje niko ne pita

Kavčić je pozvao roditelje i nastavnike da se ujedine i da zajedno izglasaju udžbenike koji su otvoreni za korišćenje na sajtu Fondacije i poručio da je Zavod za udžbenike obećao da će spustiti cenu svojih štampanih izdanja.

U narednom periodu biraju se udžbenici za iduću školsku godinu za treći, četvrti, sedmi i osmi razred.

Udžbenici za četvrti i osmi razred su novi i biraju se na godinu dana (pošto se u tim razredima prvi put radi po novom programu nastave i učenja), a udžbenici za treći i sedmi na četiri godine.

Za sve ostale razrede osnovne škole nema novog odabira, jer je izborni ciklus koji važi četiri godine već počeo da teče, pa zbog zakonskih ograničenja škole ne mogu da ove godine menjaju odabrane udžbenike za prvi, drugi, peti i šesti razred.

Ipak, u zakonu postoji odredba da „izuzetno, odluku o promeni udžbenika može doneti nastavničko veće na obrazložen predlog stručnih veća za oblast predmeta, odnosno stručnog veća za razrednu nastavu, o čemu škola obaveštava Ministarstvo prosvete“.

Teoretski, to znači da škola može odustati od ranijeg izbora (jednog ili više udžbenika) i opredeliti se za izdanje dostupno na sajtu Fondacije „Alek Kavčić“, ali je s druge strane pitanje šta je isplativije jer postojeće rešenje omogućuje da se udžbenici za prvi, drugi, peti i šesti naslede, dok štampanje pdf-a udžbenika sa sajta košta, makar i po beneficiranoj ceni kolor štampe koju Kavčić obećava.

U svakom slučaju, lopta je prebačena na škole, pošto roditelji u stvarnosti nemaju uticaja na odabir udžbenika, iako krovni zakon o obrazovanju propisuje da u tom postupku učestvuje savet roditelja.

Međutim, Snežana Romandić, predsednica Unije sindikata škola Beograda, smatra da ni nastavnicima nisu odrešene ruke i da su često pod pritiskom direktora da se opredele za izdanja određenog izdavača.

– U situaciji kada smo izloženi partijskom izboru direktora škola autonomija nastavnika ne postoji ni u čemu, pa ni u ovome. Postoji privid da nastavnici nešto biraju, ali pritisak koji trpe može da bude vrlo neprijatan i oni tome ne mogu da se odupru. Kome ja da se žalim ako me direktor pritiska da uzmem udžbenike neke izdavačke kuće? Inspekciji, Ministarstvu prosvete, ministru lično? Na terenu postoji vrlo prljava tržišna utakmica, a svi se kriju iza nastavnika, dok se novac vrti u nekim drugim sferama – smatra Romandić.

Ona kaže da nastavnici prilikom izbora udžbenika po kojima će raditi nemaju nikakvu proviziju i zaradu, te da ne zna gde završava rabat koji školama odobravaju posrednici u prodaji udžbenika.

Romandić ističe da se „borba“ na tržištu ne vodi na temu da li je bolji sadržaj udžbenika jednog ili drugog izdavača, već ko ima bolje pripreme za časove, planove i druge materijale koje nastavnici uz udžbenik dobijaju od izdavačkih kuća, a što Ministarstvo prosvete zahteva da nastavnici imaju u dokumentaciji kada dođe u nadzor.

– Problem je što se svako malo menja šta treba da imamo, stalno podižu zahteve i tako se igraju preko naših leđa. Imamo previše administracije i zato se događa da pristanemo da uzmemo i udžbenik koji nam ne treba da bismo dobili te materijale i olakšali sebi posao. Imamo previše izdavača i ta utakmica na tržištu ne ide u pravcu smanjivanja cene. Kvalitet udžbenika je diskutabilan, što se tiče štampe ne vidim šta je u povezu skupo ako se listovi raspadaju posle godinu dana upotrebe. Nije potrebno da se udžbenici menjaju svake godine jer izmena planova i programa ne donosi bogzna šta novo. Gradivo je uglavnom isto, a ako uporedite stara i nova izdanja udžbenika videćete da postoje čak i iste slike, samo na različitim stranama i to se smatra inovacijom – kaže Romandić.

Na pitanje da li je sporno što Kavčić protežira samo udžbenike državnog izdavača, Romandić uzvraća kontrapitanjem: ako država protežira Telekom kao državno preduzeće šta je ispalo sporno pa je prestala da protežira državnu firmu koja izdaje udžbenike?

– Država bi trebalo da stane iza preduzeća koje je osnovala jer na taj način može da ima kontrolu i cene i kvaliteta, ali smo na tržište pustili privatne izdavače i utakmica je postala tržišna, a samim tim vrlo prljava – ocenjuje Romandić.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, kome pripada i beogradski odbor koji vodi Romandić, zasad je jedini sindikat obrazovanja koji je javno podržao Kavčića.

Filološki sutra o kandidatima za dekana

Sednica Nastavno-naučnog veća Filološkog fakulteta u Beogradu na kojoj će se članovi tog tela izjašnjavati o kandidatima za dekana zakazana je za sutra. Kandidatkinje za novog dekana su profesorke Iva Draškić Vićanović i Biljana Dojčinović.

Statutom Fakulteta je predviđeno tajno izjašnjavanje, a predlog kandidata za dekana je utvrđen kada za jednog od evidentiranih kandidata glasa većina od ukupnog broja članova NN veća, pod uslovom da glasanju pristupi dve trećine članova.

Potom se predlog dostavlja Savetu Fakulteta koji bira dekana tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja članova.