Nastavnici štrajkuju umetnici zabavljaju đake

Francuska vlada iskoristila je jučerašnji masovni štrajk prosvetnih radnika da testira Predlog zakona kojim se pokušava obezbediti minimum rada, a da se pri tome ne dovede u pitanje pravo na štrajk zaposlenih. Probom je obuhvaćeno više od 300 opština, od velikih, uz ostale, Marselj i Tuluz.
Predsednik Nikola Sarkozi je još tokom izborne kampanje govorio da je neophodno uvesti minimum procesa rada u slučaju štrajka u javnim službama. Sindikati su se pobunili ističući da se tako ograničava zakonom zagarantovano pravo na štrajk. Oni priznaju da štrajk u prevozu, proizvodnji i distribuciji električne energije, školstvu i drugim sektorima pogađa sve građane, ali upozoravaju da zbog toga ne može da se uvodi minimum rada, koji bi propisivao procenat vozova, ili vozila u gradskom prevozu koji moraju da funkcionišu i u slučaju štrajka, jer se time prestanak rada obesmišljava.
Odmah po preuzimanju funkcije predsednika, Sarkozi je pokrenuo pitanje minimuma rada u obrazovanju, precizirajući da zakon neće narušiti pravo na štrajk. Početkom avgusta, Skupština usvaja zakon o minimumu rada na železnici i u javnom gradskom prevozu prema kome radnici moraju pod pretnjom disciplinskih sankcija o štrajku pismeno da obaveste rukovodstvo 48 sati pre njegovog početka, kako bi građani bili na vreme obavešteni i kako bi se preduzele mere da se sa osobljem koje ne štrajkuje obezbedi minimum rada.
Zakon ne predviđa procenat ili deo servisa koji mora da bude obezbeđen, već je na rukovodstvu da sa osobljem koje ne štrajkuje obezbedi moguć deo rada. Prema svim istraživanjima javnog mnenja, 70 odsto Francuza je podržalo zakon. Ustavni savet ga je potvrdio, ne našavši da je protivan ustavnom pravu na štrajk. Tokom nedavnih štrajkova zakon je primenjivan a da ga nijedna strana nije osporavala.
Štrajk prosvetara, naročito u predškolskim ustanovama i osnovnim školama, pogađa celu zemlju jer decu u slučaju štrajka nema ko da čuva. Obično je jedan roditelj prinuđen da izostane sa posla, tako da štrajk u obrazovanju, naročito dugoročan, ometa celokupnu privredu.
Ministar obrazovanja Ksavije Darkos izjavljuje da se zakonom koji se testira ne obezbeđuje minimum rada već minimum prihvatanja učenika u škole. „Ne želim da onemogućim štrajk već da umanjim nevolje građana“, rekao je Darkos. Predškolske i osnovne škole će u vreme štrajka brinuti o učenicima bez obaveze održavanja časova, te se tako neće narušavati pravo ne štrajk.
Nastavnici koji ne štrajkuju će brinuti o đacima. Opštine za škole na svojoj teritoriji će angažovati zabavljače iz umetničkih krugova, a ministarstvo obrazovanja nadoknađuje troškove njihovog angažovanja, 90 evra na sat za svakih 15 učenika. Novac za ovu namenu ministarstvo će obezbediti od plata koje zbog štrajka neće biti isplaćene učesnicima u njemu.