Nastavnik nije plaćen da bude turistički vodič

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovo rade skoro sve škole u Beogradu i svi se prave nevešti. Primera radi zamenik direktora Zubotehničke škole iz Beograda organizuje i zimovanje i letovanje. Deca su uglavnom iz unutrašnjosti i moraju da idu.

2. Da sam na mestu nastavnika ja bih trazio da se ukinu ekskurzije. Molim lepo, posto vidim da oni treba da budu specijalisti iz pedeset oblasti,plus da vode racuna o minimum 30 ucenika i njihovim roditeljima plus uza porodica,pa jos ministarstvo,pa da je svima lepo,da je najniza cena,udoban smestaj,wi-fi dobar. Eto,neka roditelji idu sa decom na ekskurzije i sve ce biti ok. Pozdrav

3. Znalo se i sada se zna da je ovo praksa. Da su prosvetni radnici plaćeni nebi ovo radili, a posebno sam oduševljena kad pravnički objašnjavaju prosvetni radnici šta se sankcioniše u kom postupku.. E pa gospođo direktorka i vi ste prekršili zakon. kršeći prezumpciju nevinosti.. Žao mi je ali sva odgovornost je na roditeljima, sve su znali i pristali.. i da ne bude zabuine i ja sam to uradila i opet bih.

   1. Za svesno ugrozavanje sopstvenog deteta takodje postoje krivicne sankcije.
      ako su reoditelji svesno ugrozili sopstvenu decu i sada to i podrzavaju, tu moze da bude mnogo vise krivih od turisticke agencije.
      Pa ti uradi to ponovo, i ne pitaj se posle sta ti se desilo.

4. Da turistička agencija nije prevarantska i da je normalno uplatila aranžman sve bi bilo uredu. Niko ne bi putovanje nazvao nezakonitim. Ovako svako priča kako mu je volja, a malverzacije i dalje nekažnjeno traju.
   Nisu krivi dobronamerni profesori već pravni sistem koji ohrabruje prevarante kojih je svuda sve više.

5. Roditelji nisu često u finansijskoj situaciji da decu vode na letovanje, zimovanje ili obilazak gradova Evrope. Deca ovako imaju priliku da sa svojim vršnjacima odu na putovanje, a da ipak budu pod nadzorom nastavnika. Zašto se ne organizuju letovanja, zimovanja i studijska putovanja preko škola za period tokom raspusta na isti način na koji se organizuju ekskurzije? Tako bi se propisali minimalni uslovi u okviru kojih se organizuju grupna putovanja učenika, pa ko želi, ima priliku da putuje. Troškovi raspisanih tendera su svakako na ponuđačima.

6. Ništa nije bolje ni kad sve „organizuje“ školska uprava, baš Jovine gimnazije u Novom Sadu. Osim što je sve „evidentirano“ u kalendar, puka je slučajnost što se nekakva ovakva brljotina još nije našla u novinama. U Francusku je prošle godine profesorka vodila maloletnu decu na razmenu autobusom, i to noćnim, gastarbajterskim sa presedanjem u Rumi. „Većina“ roditelja se saglasila da je to sve kul, pa je onda valjda bilo nebitno što je i to protivzakonito (noćna vožnja i 24 sata u busu). Za godišnju ekskurziju se prijavilo tri autobusa dece, a agencija uradila ponudu za dva autobusa. Opet su dali roditeljima na referenfum – ili će pristati da natrpavaju pomoćne ležaje u postojeći smeštaj ili deo dece nek ne ide. Pa kakav je to izbor? I, dakako, činjenica da ste u dvokrevetnu sobicu ubacili troje ili čak četvoro, ne znači da je cena tog zadovoljstva bila manja ili u bilo kom pogledu razumna. Agencija je napravila odličan posao, zar ne? I da, svoju decu vodimo sami po gradovima Evrope i na more i znamo kad nas deru „agenti“ i da, podržavamo pravo da nastavnik kao privatno lice može da vodi decu na putovanje ako to želi. Turistički radnici nemaju nikakve kvalifikacije da se bave decom i ekskurzijama, oni se većinom bave nekontrolisanim podvaljivanjem loše usluge, lošeg smeštaja i očajnog prevoza uz dužno poštovanje malobrojnim izuzecima.

7. Bio sam direktor škole 14 godina – do penzije. I u mojoj školi, kao i u mnogim drugim školama, pojedini nastavnici su vodili decu na letovanje, zimovanje…
   Na jednom sastanku direktora sa ljudima iz Ministarstva prosvete, nas, direktore, su samo upozorili da na spiskove učenika ne stavljamo pečat škole. Naime, nastavnici koji su organizovali putovanja, tražili su da im škola overi spiskove, jer ih je to oslobadjalo boravišne takse i naravno umanjivalo zaradu. U slučaju povredjivanja nekog deteta, škola bi bila u obavezi da isplati štetu, a odštete u ovakvim slučajevima koštale su škole po nekoliko miliona dinara i MP je htelo da se obezbedi od ovakvih troškova. Doslovno nam je rečeno: „Ko stavi pečat, neka piše ostavku“.
   Dakle, ne ulazim u zakonitost ovakvih putovanja, samo navodim da ni Ministarstvo prosvete nije tada reagovalo na ovakva putovanja i nisu nam dali tumačenje da li je ovo zakonito ili nezakonito.
   Mi smo smatrali da je odgovornost na roditeljima i naravno nismo dozvoljavali da se na bilo kom papiru nadje pečat škole ili potpis direktora.