Nastavno-naučno veće FON-a: Javna osuda Siniše Malog zbog doktorata

Iako se u delu akademske zajednice ovo tumači kao poruka Odboru za profesionalnu etiku UB da doktorat Malog treba poništiti, sagovornici Danasa kažu da su profesori FON-a propustili da njegov doktorat nazovu plagijatom.

„Usvaja se izveštaj Etičke komisije FON-a, kojim se utvrđuje postojanje neakademskog ponašanja, a NN veće predlaže meru izricanja javne osude. Učesnicima u postupku prosleđuje se izveštaj o utvrđivanju neakademskog ponašanja u spornom doktoratu, na dalje postupanje“, saopštio je FON odluku NN veća.

Prema saznanjima Danasa, za javnu osudu je glasalo 83 člana NN veća, od oko 110 prisutnih. Vanredna sednica NN veća je sa pauzama trajala skoro četiri sata, a najviše vremena je potrošeno na odlučivanje da li će glasati javno ili tajno i da li Veće treba da ostane pri predlogu Etičke komisije FON-a da Malom bude izrečena javna opomena ili najstroža mera zbog povrede Etičkog kodeksa – javna osuda. Naš izvor kaže da je nekoliko profesora na samoj sednici iznelo mišljenje da je njegova doktorska disertacija plagijat, ali da se nije glasalo o toj formulaciji.

Profesor Pravnog fakulteta UB Miodrag Jovanović, inače jedan od podnosilaca žalbe na prvostepenu odluku FON-a, kaže za Danas da je Stručna komisija FON-a  bila pozvana da u ovom slučaju donese „zaključak o originalnosti disertacije“, ali to nije uradila. Etička komisija FON-a je bila pozvana da dostavi izveštaj sa mišljenjem u kojem treba da utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje neakademskog ponašanja – u ovom slučaju da li je disertacija originalan naučni rad, što takođe nije uradila. Umesto toga je, kaže Jovanović, u svom izveštaju iznela nemuštu formulaciju da „postoje elementi neakademskog ponašanja u doktorskoj disertaciji“ i predložila meru javne opomene. NN veće FON-a je ponovilo istu grešku – utvrdilo „postojanje neakademskog ponašanja“ i izreklo meru javne osude.

– Nijedna od ovih mera nije primenjiva u ovom slučaju. Merodavan je bio Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskom ponašanja u izradi pisanih radovajer on kao poseban propis reguliše pitanje plagijata doktorske disertacije. Stoga je glavna mera koja se tiče neetičkog ponašanja u ovom slučaju utvrđivanje da plagijat postoji ili ne. Ako postoji, oduzima se stečeno zvanje doktora nauka – ističe Jovanović.

On objašnjava da se mere javne opomene i javne osude izriču, najpre, za druga neetička ponašanja; a potom, to mogu biti i pomoćne mere koje se izriču kada se utvrdi da je neko plagirao doktoratili neki drugi pisani rad.

– Ali te mere mogu biti izrečene samo onima koji su trenutno ili studenti nekog nivoa studija na Univerzitetu ili su na njemu zaposleni. Jasna je besmislenost izrečene mere u slučaju Siniše Malog, kao nekog ko, sve i da hoće, više ne može povrediti Etički kodeks. Drugim rečima, da li je mera koja je izričena, javna opomena ili javna osuda u ovom slučaju je irelevantno. Jedino što je relevantno je zaključak o originalnosti disertacije, jer se na osnovu tog zaključka donosi odluka o poništavanju doktorata.Takvog zaključka, međutim, u odluci NN Veća FON-a nema – napominje Jovanović.

Prema njegovim rečima, da bi univerzitetski Odbor odlučivao u drugom stepenu, neka od zainteresovanih strana se mora žaliti.

– Rok je 15 dana, što znači i da famozni termin 4. novembar pada u vodu, jer drugostepeni organ svakako ne može odlučivati dok ne prođe taj rok, pošto je zamislivo da se obe strane žale baš poslednjeg dana roka – kaže Jovanović.

Predrag Simonović, profesor Biološkog fakulteta UB itakođe podnosilaca žalbe na prvostepenu odluku FON-a, nada se da ćeUniverzitet smoći snage da isprati odluku NN veća FON-ai da poništidoktorat Siniše Malog kao „nepobitni plagijat“. On smatra da je stav NN veća dobar osnov za donošenje takve odluke, a time i da Mali ne bude promovisan u zvanje doktora nauka.

– Dosadašnje oportuno ponašanje mnogih učesnika u slučaju utvrđivanja ove akademske nečasnosti govorilo je o opasnosti da se de fakto prizna sistem vrednosti koji se propagira i ustoličava prema vremenu u kome se namerno sve ruši, čak i ugled i položaj univerziteta. Donošenjem odluke o poništavanju tog doktorata poslala bi se jasna poruka i univerzitetskim radnicima i svetskoj akademskoj zajednici da je Univerzitet u Beogradu akademska ustanova od ugleda i časti, sa potpunim integritetom akademske zajednice– kaže Simonović za Danas.

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović nije želela da komentariše odluku NN veća FON-a. Odbor za profesionalnu etiku UB ima rok do 4. novembra da donese konačnu odluku o sudbini doktorske disertacije ministra finansija.

Za profesore FON-a nema plagijata

– Odluka NN veća FON-a o javnoj osudi Siniše Malog, kao i sve prethodne odluke raznih komisija istog fakulteta, jasno pokazuju da profesori FON-a i dalje smatraju da doktorat Malog nije plagiran. Naglašavam ovo ‘i dalje’, jer je očito da njihovi stavovi evoluiraju kroz vreme i srazmerno javnom pritisku; najpre je bilo sve u savršenom redu, zatim su priznali da je bilo nekog prepisivanja, posle rekoše da je neophodna javna opomena, sad kažu javna osuda, ko zna, možda se jednom i osmele i kažu ono što treba: pogrešili smo, ovo je plagiran doktorat i treba ga oduzeti – kaže za Danas Vladica Cvetković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta UB.

Tri javne osude

Odbor za profesionalnu etiku UB izrekao je tri javne osude, od stupanja na snagu Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova. Prva takva mera je izrečena profesorki Biološkog fakulteta Lidiji Radenović zbog plagiranja i autoplagiranja sopstvenih radova.Ona nije snosila druge posledice, jer je i bez spornih radova imala uslove za izbor u zvanje redovne profesorke. Nedavno su izrečene još dve javne osude – vanrednom profesoru Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Dejanu Iliću jer je plagirao svoju doktorsku disertaciju i Aleksandru Jakšiću, redovnom profesoru Pravnog fakulteta zbog plagiranja dela udžbenika. Iliću je Senat UB poništio diplomu. Nezvanično se pominje da bi obojica mogla da dobiju otkaz, ali postupci koji se vode još nisu okončani.