Nasukane nade izbeglica u Italiji i Srbiji

Nazvani su “iregularni migranti” i niko ne može sa sigurnošću utvrditi broj ljudi koji prelaze preko evropskih zemalja.

Tokom 2023. godine veliki broj ljudi je stigao na Siciliju i u Srbiju, u pokušaju da odu na mesta do kojih ne mogu stići, kao „iregularni migranti“.

Evropski kontinent tone u doba svojih stanovnika, sve starijih i starijih, dok sve više ljudi stiže na kontinent iz Afrike i Azije.

Njihove priče su samo njihove. Ali njihova sudbina je nešto što uključuje sve nas, koji živimo u „bezbednim“ zemljama.

Skoro je decenija protutnjala od najveće migracije ljudi sa Bliskog istoka, koji su napuštali svoje domove u 2015. i 2016. godini, stvarajući rute preko Srbije na putu ka zemljama Evropske unije.

U međuvremenu su ljudi iz Afrike putovali brodovima na italijansko ostrvo Siciliju u potrazi za životom u miru.

Neki od tih ljudi u srpskim i sicilijanskim prihvatnim centrima i dalje su na istom mestu, zaglavljeni u sobama bez svetle perspektive.

Šta će biti sa novopridošlima, kada su mnogi već godinama zaboravljeni?

Kada je počela migrantska kriza 2015. godine, u prihvatnim centrima u Srbiji i dalje su živeli izbegli iz ratova u Jugoslaviji – više od 25 godina oni su bili tu zaboravljeni. Da li će istu sudbinu deliti i oni koji su još uvek u prihvatnim centrima u Srbiji i na Siciliji?

Beograd, novembar 2023.

U samoposluzi, preda mnom, dva mladića pakuju zalihe lagane hrane, čipsa, gaziranih pića, energetskih napitaka, grickalica i mnogo malih čokolada.

Gledam ljude u putu kako ovo rade godinama, hodaju po kiši sa rancima na ramenima. Iz Srbije se upućuju u neku zemlju gde će možda naći mir i sreću.

Vredi pokušati?

Lagane užine, šećer za energiju – nova kišna noć i nova igra.

IGRA je termin koji je izmišljen u najgore doba kada su ljudi dolazili iz zemalja Bliskog istoka, hodali ili putovali na druge načine balkanskom rutom.

Reč GEJM je postala šifra za akciju koju neki preduzimaju da bi prešli granice iz Srbije u EU (Mađarsku ili Hrvatsku), granice koje toliko žele mnogi koji napuštaju svoje domove i pokušavaju da uđu u Evropsku uniju. Najvažniji predmet za njih je mobilni telefon, njihova jedina veza sa porodicom kod kuće, koja čeka poziv.

Često im se ti mobilni telefoni uništavaju ili oduzimaju, dok se ljudi koji ih nose nasilno vraćaju u Srbiju sa granica Evropske unije.

Ahmed nam kaže da je telefon koji koristi treći otkako je napustio Siriju. Neki mobilni telefoni bivaju izgubljeni, neki oduzeti na granici. Igra je zapravo veoma opasna, a jedino što Ahmedu treba na putu je veza sa porodicom.

Amina i njena majka

Za razliku od ljudi u tranzitu, Amina i njena majka borave sedam godina u prihvatnom centru u Srbiji.

Kreativna radionica je dva puta nedeljno.

Deca je vole jer tada mogu da slikaju, igraju se, uče jezike, bave se sportom, šiju, gledaju crtane filmove…

Ove aktivnosti im pomažu da potisnu sećanja na rat i bekstvo iz domovine u plamenu. Ali vreme prolazi i želja Amine i njene majke da imaju dom i sjedine se sa članovima porodice je sve veća i veća. Neki su napustili Srbiju i otisnuli se ​​u Bosnu i Hercegovinu, ali tamo nisu prijatno dočekani i sa granice su nasilno vraćeni u Srbiju.

U prihvatnom centru porodica iz Avganistana sedam godina čeka na svoj sledeći korak.

Amina je najmlađa devojčica koja pohađa radionice, kreirane za decu. Postepeno su i neki roditelji počeli da učestvuju, i tako ispunjavali svoja slobodna popodneva.

Šestogodišnja Amina je bila srećna što je sa mamom na radionicama, dok se njena majka nadala skorom odlasku, svaki dan iščekujući potvrdu da mogu da idu.

Ali kako je vreme prolazilo, majka je postajala veoma depresivna, prestala da dolazi na radionice i njeno zdravlje je počelo da se narušava. Ove godine Amina bi trebalo da započne svoje školovanje, u stranoj zemlji, sa majkom koja je sve depresivnija.

Migracije su proces otkrivanja

Svi smo ovde, ili bar većina nas, jer su neki naši preci odlučili da se otisnu u nepoznato, ili da iz nekog razloga napuste dobro poznata mesta.

Prema izveštaju koji je Agencija za izbeglice Ujedinjenih nacija objavila krajem oktobra 2023. godine, u svetu je 110 miliona prisilno raseljenih lica, od kojih su Islamska Republika Iran i Turska ugostile po 3,4 miliona, najveću populaciju izbeglica na svetu.

Pojavom korona virusa, izbeglice su postali tema manje prisutna u medijima.

Ali tokom 2023. godine, nove priče, izveštaji i statistike učinili su proces migracije vidljivijim ponovo, a pojavile su se i nove rute. Stvari se sada menjaju svakodnevno.

Novi dolasci kao prošlost i budućnost

Rusija i Ukrajina, jednodnevni rat u oblasti Nagorno-Karabaha, koji je situaciju učinio veoma opasnom između Jermenije i Azerbejdžana, a opet izgleda kao nikada pre teku sukobi Palestine i Izraela.

Nove izbeglice stižu, a još novih ljudi prolazi regijom u ovom trenutku. Srbija je dom mnogima iz Ukrajine i Rusije.

Uglavnom su to mladi ljudi iz ove dve zemlje, koji hodaju ulicama Beograda i drugih gradova u Srbiji.

Migracije sa Bliskog istoka su postale zaboravljeni narativ i prošlost sa novim ratovima.

Većina reportera je otišlo da izveštava o situaciji na novim ratnim žarištima, dok su ljudi koji su pristigli u prošlom talasu migracija zaboravljeni, i dalje čekaju u prihvatnim centrima da neko obrati pažnju na njih, pa možda i reši njihovu situaciju.

Kuda će svi ti ljudi? Kuda idu, ili bolje, kuda beže, pokušavaju da žive u miru, pokušavaju da zbrinu porodice u Africi… Milioni priča, zaboravljenih, ličnih priča.

Samo u Srbiji, tokom septembra 2023. godine, pojavio se veliki broj ljudi sa Bliskog istoka.

Početkom septembra, srpska policija je uhapsila švercere na severu zemlje, da bi kasnije istog meseca, 13. septembra uhapsila 619 ljudi u jednom danu u šest gradova: Beogradu, Šapcu, Subotici, Somboru, Kikindi, Pirotu. Većina njih su prebačeni u neki od osamnaest prihvatnih centara u Srbiji, u kojima je trenutno popunjena polovina kapaciteta. U prihvatnim centrima u Srbiji svoj dom je pronašlo 3236 ljudi, saopštila je srpska policija na dan hapšenja krijumčara.

Dom, možemo reći. Ili ostrvo sa kojeg ne mogu da izaberu tok svog života.

Zvaničnici će to učiniti umesto njih, nadamo se uzimajući u obzir njihovu ionako veoma osetljivu situaciju.

Prihvatni centri i pogranična polja Srbije

Prilikom posete prihvatnim centrima možete sresti ljude svih nivoa obrazovanja, svih uzrasta, različitih zemalja porekla, pri čemu je većina sa Bliskog istoka.

Ono što ih jednači je to što su napustili svoje rodne zemlje i što ne žele da ostanu u Srbiji.

I tako oni postaju nasukani. Nema više mogućnosti za njih da osmisle život.

Čekaju da im drugi kažu opcije i stvore put za njihovu budućnost.

Rizikujući da budu uhapšeni, ljudi se kreću, prelaze zemlje koje ih ne zanimaju u smislu ostanka.

Jedna od njih je Srbija. Obično putuju u grupama, mladići se kriju u žbunju i osmatraju policiju sa grana drveća u blizini mađarske granice.

Sredinom septembra 2023. godine, na srpsko-mađarskoj granici pronađeno je oko 1700 ljudi sa Bliskog istoka, rekordan broj za 2023. godinu.

To je učinilo situaciju ozbiljnijom i za druge zemlje u okruženju.

Otprilike u isto vreme, austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da će Austrija nastaviti da preuzima kontrolu nad granicom sa Slovačkom, nakon što su to učinile Poljska i Češka.

Time je rizik ljudi bez dokumenata znatno uvećan, ukoliko žele da krenu ka teritoriji Austrije, koja je često destinacija izbora.

Nova godina u prihvatnom centru

Ajša je desetogodišnja devojčica iz Sirije. Svoju domovinu je napustila davno, sa svoje dve godine.

Njena porodica nije mogla da se domogne određene evropske zemlje gde su već imali članove porodice. Zaustavili su se u Srbiji, u jednom od prihvatnih centara 2016. godine, sa nadom da će ipak naći način da odu dalje.

Nažalost, na tom svom putu su zaustavljeni na granici sa Mađarskom i vraćeni u prihvatni centar koji su napustili nekoliko dana ranije.
Ajša se zapravo ne seća života u svom domu.

Njena prva sećanja su put u nepoznato, pa prihvatni centri balkanske regije. Ajša želi da uči.

Kao dete u prihvatnom centru uverila se u važnost obrazovanja. Shvatila je da su oni roditelji koji su govorili engleski nekako uspeli da dođu do zemalja u koje su se uputili na samom početku. Sada Ajša govori tečno srpski i engleski jezik.

I dalje se nada da će imati iste mogućnosti kao druga deca sa kojom ide u školu.

Iste nedelje, u septembru, na Siciliji

Za samo nekoliko dana, 11.000 ljudi stiglo je na ostrvo Lampeduza, skoro duplo više od broja ljudi koji žive na ostrvu (6.000).

Broj ljudi koji su napustili svoje domove u Africi i stigli do Italije se na kraju 2023. godine popeo na skoro 160.000.

Svi oni su doplovili preko opasnih voda Sredozemnog mora. Centralni Mediteran je jedna od najaktivnijih i najopasnijih migracionih ruta na svetu, sa više od 75 odsto žrtava zabeleženih u centralnom Mediteranu u poslednjih deset godina.

Od početka jula, skoro 70.000 ljudi se iskrcalo u južnu Italiju, posebno na ostrvo Lampeduza.

Nekoliko brodoloma dogodilo se u italijanskim vodama u avgustu, nakon kojih se više od 80 ljudi smatra mrtvima ili nestalima. UNHCR, IOM i UNICEF izrazili su najdublje saučešće zbog smrtonosnog brodoloma koji se dogodio između četvrtka 3. i petka 4. avgusta u Sredozemnom moru.

Kao i ljudi u prihvatnim centrima u Srbiji, i ovi ljudi su nasukani. Oni koji stižu na Lampeduzu nisu voljni da ostanu na Siciliji, a kamoli na Lampeduzi.

Premali za sve dospele na ostrvo

Centar za prvu prihvat (hotspot) na Lampeduzi suočen je sa značajnim pritiskom kada je maksimalni kapacitet (500 ljudi) značajno premašen, sa približno 4.000 osoba koje su primljene na vrhuncu krize.

U poređenju sa 2022. godinom, 2023. je bila oštrija za ljude koji prelaze centralno mediteransku rutu, putujući od Alžira, Egipta, Libije i Tunisa do Italije i Malte.

Samo u prvoj polovini 2023. godine, izdajnička mora odnela su 2.235 života, a procenjeno je da je čak 2.731 osoba izgubila život tokom 2023. godine, što je dvostruko više od broja ljudi koji su umrli 2022. na istoj ruti.

Južna Italija je često samo još jedna stanica na dugom putovanju.

Mnogi nameravaju da stignu do severne Italije, a ponekad i do drugih evropskih zemalja uprkos nedostatku pravnog statusa i, prema tome, bez pristupa mnogim uslugama i osnovnim pravima.

Često su potrebni meseci za podnošenje zahteva za azil, a ljudi su zarobljeni u situaciji poluregularnosti, čak i ako nameravaju da zatraže azil, što je veoma redak slučaj.

U prvoj polovini 2023. godine, 65.519 ljudi stiglo je u Italiju morskim putem, u poređenju sa 27.633 u istom periodu 2022. godine (+137%). Broj junskih dolazaka je veći za 86% u odnosu na maj.

Ogromna većina ljudi koji su stigli u junu, čak 85%, iskrcala se na Siciliji (12.858).
Karim je dvadesetsedmogodišnjak koji je preživeo prelazak mora brodom leta 2023. godine.

Srećan je zato što se iskrcao živ, ali i zabrinut za svoju porodicu. NJegov brat je trebalo da mu se pridruži tokom leta, ali on nije otišao na brod.

I upravo taj brod, kojim Karimov brat nije isplovio iz Afrike, doživeo je strašni brodolom.

To što nije krenuo na put, spasilo je život njegovom bratu. Karim smatra da je njemu njegov brod kojim je sam došao u Evropu takođe spasio život, jer je sada u Italiji.

Nesvestan posledica ovakvog dolaska i pravnih mogućnosti, nada se da će napustiti Siciliju što pre i početi da zarađuje novac koji bi slao porodici u Africi.

Čak 114.612 ljudi sa brodova i čamaca se u Italiju iskrcalo u različitim lukama širom zemlje u periodu januar-avgust 2023, a samo u avgustu 25.673 ljudi je stiglo u Italiju morskim putem.

Većina je poreklom iz Tunisa, Gvineje i Obale Slonovače, a 20% njih su deca, što je jedan od najgorih statističkih podataka o kojem možemo da govorimo u 21. veku: 40% raseljene populacije širom sveta na kraju 2022. bila su deca mlađa od 18 godina – više od 43 miliona dece je prepušteno ograničenom pristupu elementarnim ljudskim pravima.

Između januara i oktobra 2023, 231.900 osoba je stiglo u Evropu preko mediteranskih i severozapadno afričkih pomorskih ruta.

To je rezultiralo povećanjem od 77 odsto u odnosu na isti period 2022. godine, pa je ukupan broj dolazaka na kraju godine iznosio 259.517 (17. decembra 2023. godine), od čega je morskim putem ušlo (uključujući dolaske morskim putem u Italiju, Grčku, Španiju, Kipar i Maltu) čak 252.396 ljudi.

Humanitarne krize

U danima najvećeg priliva ljudi sa Bliskog Istoka, neposredno pre zatvaranja granice EU, i ostavljanja velikog broja ljudi u Grčkoj, nasukanih u blizini grada Idomenija, Grčka nam je dala lekciju o tome koliko teško je prihvatiti veliki broj izbeglica.

Grčka nam je održala lekciju iz filantropije, nije ni čudo što su sami i izmislili tu reč. Kako nam filantropija sada može pomoći da izgradimo jače društvo širom Evrope, po meri svih, društvo u kom za svakoga postoji potencijal da kreira svoj život u miru?

To je naše zajedničko pitanje, kao Evropljana, da odgovorimo na potrebe ljudi, bilo starijih stanovnika Evrope, bilo novopridošlih, bilo da ih zovemo ovako ili onako. Možemo ih zvati nasukanima. Jer oni su upravo to.

Ova publikacija je nastala uz finansijsku podršku Evropske unije. Izneti stavovi i mišljenja su, međutim, samo autora i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Evropske izvršne agencije za obrazovanje i kulturu (EACEA). Za njih se ne može smatrati odgovornim ni Evropska unija ni organ koji dodeljuje sredstva.