Foto: V. TorovićNatalija Milošević, odlična učenica drugog razreda specijalizovanog filološkog odeljenja u Gimnaziji „Stevan Sremac“ u Nišu, pokušaće 21. maja da odbrani prvo mesto sa prošlogodišnjeg državnog takmičenja u poznavanju istorije.
„Prošle godine sam bila najbolja u Srbiji, a evo i sad sam izborila učešće na republičkom takmičenju iz istorije, za koje još nije odlučeno gde će se održati. Zaista se nadam da ću ponoviti uspeh od prošle godine“, kaže Natalija.
Na pitanje otkud to da se zanima za istoriju, kad pohađa filološko odeljenje, i jezici bi trebalo da joj budu glavna preokupacija, kao iz topa odgovara da je „istorija jako zanimljiva, posebno one nebitne i interesantne stvari koje su se dešavale tokom vremena“.
„Profesorka istorije Sanja Petrović je prošle godine pitala ko želi da se sprema za takmičenje iz istorije i ja sam se prijavila. Skoro svakog dana radim sa profesorkom, a i sama dnevno čitam po dva do tri časa o istorijskim temama. Nije mi teško, meni je to jako zanimljivo, ne bih to radila da nije tako“, priča ova talentovana gimnazijalka.
Iako od 90-ih godina, nije prošlo mnogo vremena i još nije napravljena neophodna istorijska distanca, Natalijino omiljeno doba su upravo te tragične godine za Srbiju.
„Volim da čitam o tome šta se sve dešavalo u bivšoj SFRJ, kako je došlo do ratova, koliko je dece i ljudi stradalo u nekadašnjim republikama… Sve je to jako tragično i tužno, ali je meni zanimljivo. Mada me interesuje i doba Srbije pod Osmanlijama“, kaže Natalija.
Osim što proučava istoriju, Natalija voli da čita i da crta. Iako je rano da razmišlja šta će studirati, ona već ima nekoliko opcija.
„Volela bih da upišem Vojnu akademiju, pošto mi je to nekako u krvi, tata je oficir, a mama radi u Vojsci Srbije. Druga mogućnost je da upišem turski, arapski ili ruski jezik. Engleski već znam, učim ga dugo, kao i nemački. U Gimnaziji sad učimo španski, a u narednim razredima ćemo imati italijanski. Možda konkurišem za neku stipendiju za studiranje u inostranstvu, pre svega u Turskoj ili Rusiji“, priča Natalija.
Na našu sugestiju da među željama za studije nema istorije, Natalija kroz smeh odgovara da ne želi da bude profesor.
„Gotovo svi koji završe istoriju rade kao profesori, a ja to ne bih volela. Kad bih znala da mogu da postanem istoričar istraživač, bez razmišljanja bih studirala te studije“, objašnjava ona.
Više informacija iz ovog grada pogledajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
