Natalitet kao nacionalna kriza

Japan je ove godine zabeležio rekordan pad novorođenih, pokazuju najnoviji podaci koji naglašavaju problem da država gubi bitku u nastojanju da postakne veću stopu rađanja.

Broj novorođenih dostigao je najniži rekord u proteklih vek i po tačnije od 1899, navelo je Ministarstvo za zdravstvo i blagostanje neposredno nakon usvajanja imigracionog zakona koji će popločati put za dolazak stotina hiljada radne snage iz inostranstva ne bi li se izborili sa najgorom nestašicom radne snage u protekloj deceniji.

U kombinaciji sa brojem smrtnih slučajeva ove godine – najvećim u posleratnom periodu 1,37 miliona, prirodni pad broja japanske polupalcije od 448.000 najveći je ikada.

Podaci ukazuju da je pred vladom težak zadatak kako bi dostigla cilj – a to je povećanje nataliteta do 2026. Aktuelna stopa nataliteta iznosi 1,43 odsto što je znatno ispod 2,07 procenata neophodnih da se očuva stabilnom populaciona stopa.

Premijer Šinzo Abe opisao je demografsku sliku Japana kao nacionalnu krizu i obećao povećanje broja mesta za brigu o deci i uvođenje drugih mera ne bi li se ohrabrili parovi da imaju veći broj dece. Broj dece koja se nalaze na listi čekanja za dečiji boravak povećan je već treću godinu zaredom što podstiče sumnje u planove da bi vlada mogla da obezbedi mesto za svako dete do aprila 2020.

Japanski narod ima impresivnu dužinu životnog veka – 87,2 godine za žene i 81,01 godina za muškarce – što stručnjaci pripisuju redovnim medicinskim pregledima, univerzalnom zdravstvenom osiguranju i te japanskoj tradicionalnoj ishrani sa niskim sadržajem masti.

Ipak, očekivanja su da će usled porasta broja starijeg stanovništva doći do neviđenog pritiska na zdravstvene i socijalne službe u narednim decenijama. Japan ima najveći procenat starijeg stanovništva starosti između 65 i više u svetu, a za njim slede Italija, Portugal i Nemačka. Nacionalni Instituta za stanovništvo i socijalna istraživanja u Tokiju procenjuje da više od 35 odsto Japanaca biće starosti 65 godina i više do 2040.

U našem bližem okruženju najviše umrlih je u Bugarskoj, dok je najmanje u Irskoj. Tamo i gde je zabeležen pozitivan porast stanovništva to je zahvaljujući prilivu migranata. Sa gotovo 83 miliona stanovnika, što je više od 16 odsto populacije čitave Unija, Nemačke je najmnogoljudnija zemlja članica, za kojom slede Francuska sa 67,2 miliona, Velika Britanija sa 66,2 miliona, Italija 30,5 miliona, Španija 46,7 miliona pa Poljska 38 miliona.

Broj stanovnika za godinu dana porastao je u 19 država EU, a opao je u devet, pokazuju takođe podaci Eurostata. Najveći “skok” beleži se na Malti – 32,9 na hiljadu stanovnika, potom u Luksemburgu 19, Švedskoj 12,4, Irskoj 11,2 i na Kipru 11 na hiljadu stanovnika. S druge strane, najveći procenat smanjenja broja stanovnika bio je u Litvaniji, Hrvatskoj, Letoniji, Bugarskoj i Rumuniji.

Tokom 2017. u EU rođene je 5,1 milion beba što je skoro 900.000 manje nego prethodne godine. Najveći procenat rođenih bio je u Irskoj, a najniži u Italiji. Iza Irske slede Švedska, Velika Britanija i Francuskoj, dok je najmanji broj posle Italije u Grčkoj, Portugaliji, Španiji, Hrvatskoj i Bugarskoj.

Nasuprot tome, registrovano je 5,3 miliona smrtnih slučajeva – 134.200 više nego prethodne godine. Irska, Kipar i Luksemburg imali su najmanji broj umrlih po glavi stanovnika, dok je najviše bilo u Bugarskoj, Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.

Zemlje Balkana i srednjoistočne Evrope, takođe su ugrožene padom nataliteta, pokazuje istraživanje Juronjuza. Gotovo cela srednja i istočna Evropa od 1990. ostale su bez oko 20 miliona stanovnika. Litvanija i Letonija, na primer, izgubile su četvrtinu populacije, Rumuniju je napustilo 17 odsto stanovništva, a u prvih deset godina članstva u EU Poljska je ostala bez dva miliona stanovnika.

Prema proceni UN-a, najbrži trend smanjenja stanovništva na svetu biće u srednjoj i istočnoj Evropi i idućih nekoliko decenija zbog iseljavanja i niske stope rađanja dece. Najugroženije zemlje su Letonija, Bugarska, Moldavija, Ukrajina, Hrvatska, Litvanija, Rumunija, Srbija, Poljska i Mađarska.

Ni u Srbiji nije svetlija situacija. Podaci su takvi da upućuju da će broj stanovnika u Srbiji opasti na 5,5 miliona do 2041. što je pad od čak 23 odsto u odnosu na statistiku iz poslednjeg popisa stanovništva 2011. Podaci UNICEF-a takođe pokazuju i da je broj dece u periodu od pet godina (2011. do 2016. )smanjen za gotovo 40.000,dok su predviđanja da će ukupan broj stanovnika opasti na 5,5 miliona do 2041.

STIMULANSI

Za razliku od zapadnoevropskih zemalja, koje se značajno oslanjaju na imigraciju, zemlje sa istoka Evrope pokušavaju da reše problem prirodnim priraštajem i finansijskim podsticajima. To, međutim, ne daje očekivane rezultate ili bolje reći, daje skromne rezultate.

Za revitalizaciju je potrebna dobra socijalna politika i stvaranje podsticajne infrastrukture, ulaganje u decu i mlade, jer ako se u njih ne bude ulagalo, onda će i ekonomija biti na izdisaju.

Pojedine zemlje pokušavaju da kroz razne akcije, parole, slogane promovišu rađanje dece. Krajem prošle godine, ministar zdravstva Poljske, zemlje koja uz Portugal ima najnižu stopu fertiliteta (broj rođene dece po ženi), objavio je „duhoviti“ video na YouTube u kojem ohrabruje građane da se „množe kao zečevi„.

Poslednji paket poljske vlade sa kraja 2016. pod nazivom „Family 500+“, uključuje naknadu od 500 zlota (14.000 dinara) za svako dete do 18 godina, jednokratne naknade za svako novorođeno dete, kao i isplate u iznosu porodiljske naknade i onima koji ne rade. 

I predsednik Mađarske Viktor Orban ima svoje metode. Godinu koja je na izmaku proglasio je „godinom porodice“. Jedna od donetih mera je da se mladim parovima daje 60.000 evra za stanove, potom je smanjio PDV na novosagrađene kuće sa 27 na pet odsto.

„Gde ima mesta za dvoje dece, ima i za troje, i za četvoro„, kazao je jednom prilikom Orban. Svakoj ženi u Mađarskoj koja ima studentski kredit, ako rodi dvoje dece, dug smanjuje za 50 odsto, ako rodi troje ili više dece, dug će biti potpuno izbrisan. Roditeljima koji imaju više od troje dece umanjuje se kredit za stan, grade se novi vrtići, a u pripremi je i osnivanje centra za demografsko istraživanje koji će se baviti pitanjem kako povećati broj stanovnika. Plan Mađarske je da stopa fertiliteta do 2030. dosegne od 2,1 odsto koliko je potrebno za prirodno obnavljanje stanovništva (sada je na 1,49 odsto).

U susednoj Rumuniji političari pokušavaju da reše problem novcem, odnosno porodiljskim naknadama pa su pravila nadopunjavali već 14 puta. Prema poslednjim izmenama sa kraja 2017. te naknade iznose 85 odsto prosečne plate, najviše do 1.825 evra, a mogu da se koriste pune dve godine, u nekim slučajevima i duže. Roditelji koji odluče da se ranije vrate na posao imaju pravo na mesečni bonus u iznosu od 50 posto plate.

Od 1. januara sva prvorođena deca u Rusiji dobijaju „predsedničku platu“. Podrška mladim porodicama postaje dugoročni svetski trend. Rusija uvodi mere za stvaranje odličnih uslova za rast demografskih pokazatelja. Na novi zakon koji predviđa socijalna davanja za one koji su prvi put postali roditelji, predsednik Putin je nedavno stavio svoj potpis.

Prosečna suma će iznositi oko 10.500 rubalja i biće dodeljivana onima čiji su prihodi manji od iznosa jedne i po mesečne potrošačke korpe. U okviru ove strategije država će uložiti ogroman novac za obezbeđivanje gotovo svega što je potrebno za rađanje dece, ali i za dalji kvalitetan razvoj novih generacija. U prvom redu, to se odnosi na otvaranje velikog broja zdravstvenih ustanova za negu majki i dece.

Najpre su na listi neonatalni centri, zahvaljujući kojima je značajno smanjena smrtnost novorođenčadi i majki. Potom je tu i rekonstrukcija dečijih poliklinika širom Rusije, za šta je do 2021. godine iz budžeta predviđeno deset milijardi rubalja.

U Rusiji će se u naredne dve godine pojaviti i više od 326.000 mesta u jaslicama.

Od 1. jula 2018. i u Srbiji je počela primena mera za podsticaj rađanja – za treće dete roditelji mesečno dobijaju 12.000 dinara u narednih deset godina, a za četvrto 18.000 dinara. Za pravo dete sledi jednokratna pomoć u iznosu od 100.000 dinara a za drugo 10.000 dinara mesečno u toku dve godine.

Jedna od podsticajnih mera koja će početi da se primenjuje jeste i to da žene koje su rodile dete u postupku vantelesne oplodnje imaju pravo na još tri pokušaja o trošku države za rađanje drugog deteta.

Za realizaciju mera populacione politike 2019. će iz državnog budžeta biti dato 650 miliona dinara, što je za 150 miliona dinara više nego ove godine, nedavno je najavila Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja, zadužena u Vladi Srbije za demografiju i populacionu politiku.