Nataša Kandić: Gotovina nije imao nadležnost nad vojnim vazduhoplovstvom

– Bombardovanje kolone izbeglica na teritoriji BiH bilo je predmet istraživanja Fonda za humanitarno pravo, Helsinki Watcha, Veritasa i Haškog tribunala u okviru istrage o ratnim zločinima počinjenim tokom „Oluje“. Ante Gotovina nije imao naredbodavnu nadležnost nad vojnim vazduhoplovstvom, te nije bilo optužbe za bombardovanje kolona, kaže Kandić.

Ali, dodaje ona, Rezidualni mehanizam za međunarodne krivične sudove raspolaže dokumentima iz istrage i dokazima koji su podneti Međunarodnom sudu pravde u vezi sa tužbom Hrvatske protiv Savezne republike Jugoslavije za genocid.

U kontekstu podizanja optužnice Tužilaštva za ratne zločine protiv četiri visoka oficira Hrvatske vojske zbog ratnog zločina nad srpskim civilima jer su u akciji „Oluja“ 7. i 8. avgusta 1995. godine naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Novog Grada, podsećamo da je postupak podignut protiv pripadnika hrvatskog ratnog vazduhoplovstva Vladimira Mikca iz Ptuja, Zdenka Radulja iz Osijeka, Željka Jelenića iz Pule i Danijela Borovića iz Varaždina zbog sumnje da su izvršili krivično delo ratni zločini protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.

U avionskom raketiranju je, za sada, identifikovano 13 ubijenih osoba od kojih šestoro dece, kao i 24 ranjenih.

Optužnica je predata sudu na odluku o potvrđivanju, a Tužilaštvo je predložilo da se optuženima sudi u odsustvu. Kako je obrazloženo u optužnici, protok vremena daje dovoljno razloga za sumnju da će Hrvatska ili BiH pokrenuti krivične postupke protiv odgovornih za krivično delo.

– Prema našoj dokumentaciji, izbegličke kolone su granatirane tokom kretanja kroz Hrvatsku a na teritoriji BiH su bombardovane. Nemamo nijedno svedočenje u kojem se pominju tenkovi, jedinice vojske krajiških Srba u koloni sa civilima, kada su hrvatski avioni 7. avgusta bombardovali na Petrovačkoj cesti kolonu. Što se tiče Svodne, sud treba da utvrdi šta se tamo događalo, ima poginulih civila, ali Svodna je bila izabrano mesto za ostavljanje oružja vojsci bosanskih Srba – kaže Natašan Kandić.

Kako dodaje, u vezi sa polemikom da li Srbija ima pravo da koristi univerzalnu jurisdikciju, treba slušati eksperte, a među najvećim je profesor Ivo Josipović.

– I Hrvatska u svom krivičnom zakonodavstvu ima univerzalnu jurisdikciju. Primena ne bi bila sporna da Srbija i Hrvatska imaju profesionalna tužilaštva i da politika nije iznad pravosuđa. Ovako, dok političari postjugoslovenskih zemalja štite optužene časnike/oficire a ne žrtve, nezavisno od etničke pripadnosti, univerzalnu jurisdikciju nije dobro primenjivati jer ugrožava fer i pravično suđenje. S obzirom da je postupak protiv pilota pokrenut, bitno je da politika utihne i omogući prostor za dogovor tužilštava Srbije, Hrvatske i BiH. Potrebno je da se predsednik Rezidulanog mehanizma sudija Karmel Ađijus uključi i pomogne da se smanje političke tenzije i postigne međudržavni sporazum koji će da otkloni sukob nadležnosti na načelima koje je 2014. godine predlagao tadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipoviić – zaključuje Nataša Kandić.