Nataša Kandić: Miran Natašin san

Proterivanje i podstrekavanje na ubijanje na osnovu nacionalne i verske pripadnosti, ograničilo se na političke i ideološke neistomišljenike u Srbiji, koje juri sa svojim radikalskim huliganima i šljamom po ulicama ili javnim institucijama.

Ono što jeste novo je to da mu jedan od lidera opozicionog Saveza za Srbiju i predsednik opštine Stari grad, dozvoljava da promoviše i veliča sopstvene i tuđe zločine u javnim prostorijama koje finansiraju a samim tim i poseduju svi građani Beograda.

Kaže nije znao, nije bio tu.

Šešeljev kukavičluk i prostakluk, na koji se većina izmanipulisanih, osiromašenih, navedenih na mržnju građana, zapravo „pali“ i divi mu se, ovde u drugom su planu.

U prvom je – opasnost – koju su desetine hiljada građana iz bivše Jugoslavije osetile direktno na svojoj koži. Šešelj je, naime, pre dva dana nasrnuo na ženu od 72 godine.

Da, reč je o Nataši Kandić.

A, o kome drugom?

Razume se, najneustrašivijom i najdoslednijom aktivistkinjom za ljudska i manjinska prava koju je naša država, izvesno je i nepreterano reći, ikada imala.

Pošto nema ko drugi da izađe Šešelju „na crtu“, već mu oni, koji imaju moć i snagu, u potaji, zapravo, aplaudiraju, Nataša Kandić sa nekolicinom svojih kolega i saradnika, izlazi već decenijama na prvu liniju fronta, oči u oči sa ratnim zločincima, iznova i iznova.

Kandić je, s obzirom na celokupno angažovanje u javnom interesu, unazad tri decenije, žena koja u Srbiji najmirnije spava.

Rođena je 1946. u Kragujevcu.

Diplomirala je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Osnivačica je Fonda za humanitarno pravo, organizacije koja je osvetlila ulogu zločinaca u ratovima devedesetih, kao nijedna u region.

Koordinatorka je Koalicije za REKOM.

Bila je u braku za režiserom Lazarom Stojanovićem, sa kojim ima sina.