Nataša Kandić ponovo kandidovana za Nobelovu nagradu za mir

Reč je o Institutu koji tradicionalno, decenijama unazad, od svog osnivanja, 1959. godine, kandiduje ličnosti za ovu nagradu, koja se svake godine dodeljuje u oktobru mesecu.

Nobelova nagrada za mir dodeljuje se u Oslu za razliku od ostalih Nobelovih nagrada koje se dodeljuju u Stokholmu, a Institut za istraživanje mira finansira tamošnje, odnosno norveško ministarstvo spoljnih poslova, ministarstvo odbrane, a potom i Evropska unija.

Ovo je drugi put da je Nataša Kandić nominovana za Nobela – nejprestižniju nagradu na svetu, ustanovljeniu pre 120 godina, davne 1901. godine.

Naime, predsedavajući Helsinške komisije, senator Rodžer Viker i Eliot Engel, predstavnik u američkom Senatu i potpredsednik Doma za spoljnopolitičke poslove, nominovali su Natašu Kandić i Fond za humanitarno pravo za Nobelovu nagradu za mir za 2018. godinu.

Ove godine, Nataša Kandić našla se na listi od pet ličnosti norveškog Instituta za istraživanje mira.

– Više od 20 godina nakon završetka rata nastalog raspadom Jugoslavije, pomirenje i dalje izmiče ljudima i društvima Zapadnog Balkana. Ne samo da to ometa napredak u regionu, već takođe ugrožava mir i stabilnost, što ilustruju rastuća neprijateljstva i poricanje genocida od strane rukovodstva bosanskih Srba u Republici Srpskoj. Nobelova nagrada za mir kandidatu koji se zalaže za prevenciju novog nasilja, pravdu za žrtve i utvrđivanje istine i odgovornosti, bila bi pravovremena nagrada koja signalizira važnost takvog rada za postizanje održivog mira – piše u obrazloženju kandidature Nobelove nagrade za mir Nataše Kandić.

Nataša Kandić i Fond za humanitarno pravo, napominje se, dokumentovali su kršenja ljudskih prava i zločine počinjene u ratovima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu, a njihov rad je uticao na slučajeve pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Trideset godina kasnije, Nataša Kandić i Fond za humanitarno pravo nastavljaju da predvode u naporima u zalaganju da se pronađu nestale osobe i da porodice pronađu pravdu za žrtve. Njihov rad je ključan u vremenu kada je mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu sve više osporen nerešenim pitanjima i štetnim akituelnim trendovima – zaključuje se u obrazloženju Instituta za istraživanje mira u Oslu.

Institut je, osim Nataše Kandić, kandidovao i Svetlanu Tihanovsku, opozicionu liderku iz Belorusije koja je u strahu za svoju i sigurnost svoje porodice, iz Belorusije otišla u Litvaniju dan nakon predsedničkih izbora u Belorusiji, održanih 9. avgusta 2020. godine.

Pristalice Tihanovske tvrdili su da je ona pobednica izbora, uprkos tome što je Lukašenko, koji vlada državom od 1994. godine, proglasio pobedu.

Opozicija ga je optužila za krađu izbora, nakon čega su širom Belorusije izbili protesti, koji su nasilno ugušeni od strane Lukašenkovog režima.

Institut za istraživanje mira u Oslu, kandidovao je za Nobelovu nagradu za mir i Harša Mandera, autora i osnivača kampanje „Karvan-e-Mohabbat” i osnivača sajta za proveru činjenica – ALT Nevs.

Kampanju „Karvan-e-Mohabbat“, što u prevodu znači „Karavan ljubavi“, osnovao je Mander 2017. godine, kako bi pokazao solidarnost prema žrtvama zločina iz mržnje.

Institut je u saopštenju naveo da je „situacija za muslimane u Indiji postala sve teža“, pod administracijom koju vodi premijer Narendra Modi, što je, ističe se. razlog za ovu nominaciju.

Norveški Institut za istrraživanje mira kandidovao je i dve nevladine organizacije od kojih je jedna sa sedištem u Beogradu – CANVAS.

Naime, istovremeno sa nominovanjem HRDAG iz San Franciska, koja, kako se navodi u obrazloženju, sistematski dokumentuje i analizira podatke o kršenju ljudskih prava širom sveta, sa sedištem u Beogradu, čiji su suosnivači Srđa Popović i Slobodan Đinović, nominovan je i CANVAS, koji, napominje se, „obavlja neprocenjiv posao edukujući aktiviste širom sveta u nenasilnim oblicima protesta i otpora“.

Izveštaji o kršenju ljudskih prava u Kini, počinjenim nad Ujgurima u regionu Ksinjiang, uključujući logore za interniranje, prisilnu sterilizaciju, političku indoktrinaciju i nestanke, navelo je Institut da za Nobelovu nagradu za mir kandiduje tamošnje borce za ljudska prava.

Aktivisti u Kini, navodi se u obrazloženju, „ulažu neprocenjiv napor da ukažu na tragediju, vodeći kampanju za okončanje represije nad Ujgurskim stanovništvom“.

Reč je aktivistima – Ilham Tohti, Agnes Chow i Nathan Law.