Šta je dovelo do toga da deo zaposlenih Fonda za humanitarno pravo podnesu tužbu za mobing protiv Nataše Kandić?

Tužbu Višem sudu u Beogradu zbog zlostavljanja na radu podnelo je osam zaposlenih. Jedna od njih, Hana Popović, objašnjava za Danas da je tužba podneta protiv Fonda, ali da se odnosi na ponašanje Nataše Kandić.

– U navedenom periodu, mi smo imali izvršnu direktorku Ivanu Žanić, ali je Nataša Kandić defatko svima nama bila nadređena. Ona je suštinski u Fondu vodila glavnu reč, znalo se da je njena poslednja. Međutim, tužba je podneta protiv Fonda, jer se ovde radi o institucionalnom problemu koji postoji već 30 godina. Institucija je imala obavezu da se pozabavi ovim pitanjem, a oni to nisu činili. Na kraju krajeva, zlostavljanje se odvijalo u poslovnom okruženju, kaže Popović.

Javnost je za probleme unutar FHP-a prvi put saznala u maju mesecu kada je deo zaposlenih formirao Sindikat radnika i radnica zadužbina, fondacija i udruženja građana. Sindikat je tada izdao saopštenje tvrdeći da su izloženi zlostavljanju od strane osnivačice Fonda.

Hana Popović naglašava da je pokušaj zaposlenih da ovaj problem reše unutar kuće trajao od početka godine. U februaru je Upravni odbor FHP-a pozvao zaposlene da dostave poverljive dopise u svim pitanjima od interesa za organizaciju. Nakon što se, kako su istakli u jednom od saopštenja, više od 50 odsto zaposlenih žalilo na zlostavljanje, UO je izdao preporuku izvršnoj direktorki Ivani Žanić da ne produži ugovor sa Kandić, koja je bila na poziciji koordintorke za REKOM, što je ona i učinila. Upravo krajem februara Nataša Kandić je na Tviteru napisala da prekida svaku saradnju sa organizacijom koju je osnovala, te da već duže vreme ne dele iste vrednosti.

Ona se, prema rečima Popović, od februara do maja nije pojavljivala u kancelarijama Fonda. Međutim, kako je Sindikat zaposlenih istakao u saopštenju, nakon isteka mandata izvršne direktorke Ivane Žanić u aprilu, Nataša Kandić se vratila u Fond 15. maja.

Grupa zaposlenih je, u tom periodu, u skladu sa zakonom podnela zahteve za zaštitu od mobinga. Međutim, do medijacije između dve strane nije došlo.

Formalno objašnjenje bilo je da Fond u tom trenutku nije imao zakonskog zastupnika. Izvršni direktor Nenad Golčevski je izabran za direktora 18. juna, dok je 14. jula kao takav upisan u Agenciju za privredne registre.

Hana Popović, međutim, smatra da je odugovlačenje procesa medijacije imao drugačiji motiv.

– Po zakonu, rok za podnošenje tužbe za zlostavljanje na radu je šest meseci od poslednjeg incidenta zlostavljanja. Bili smo ubeđeni da se sa medijacijom razvlačilo, kako bi istekao rok za podnošenje tužbe, ističe Popović.

Ona navodi da zbog predstojećeg sudskog postupka ne može da govori o detaljima zlostavljanja, osim da se radilo o omalovažavanju zaposlenih na ličnom i profesionalnom nivou, kao i različito tretiranje zaposlenih. Taj problem, dodaje ona, traje već decenijama, te da su se radnicima javljali ljudi koji su odavno napustili Fond, kako bi im pružili podršku i preneli lična iskustva sa Natašom Kandić.

– To kako se ona ophodi prema zaposlenima bila je javna tajna. Ona, međutim, ima status i moć i o tome se ćutalo, kaže Popović.

Ona naglašava da deo ljudi koji je podneo tužbu dolazi u kancelariju, dok drugi deo radi od kuće. Troje ljudi je bilo na dugotrajnom bolovanju zbog stresa i anksioznosti.

– Radna atmosfera nije dobra. Prisutno je veliko nepoverenje između zaposlenih. Deo organizacije koji podržava Natašu i deo nas koji smo podneli tužbu međusobno ne komunicira. Nepoverenje je opipljivo, ne mogu da zamislim kako se izlazi iz ovoga. Pravno će se situacija završiti na ovaj ili onaj način, ali je pitanje kako će se ovo nepoverenje premostiti, zaključuje Popović.

Ona napominje da je nakon izlaska u javnost, deo podnosilaca tužbe sklonjen sa REKOM projekta na kojem su neki radili godinama, pod izgovorom da ne bi morali više da sarađuju sa Kandić, koja je vraćena na mesto koordinatorke projekta.

– Ljudi koji su nas podržavali na društvenim mrežama su zastrašivani od strane ljudi koji podržavaju Natašu. Prvo smo optuživani da radimo za “službu“, a sada da smo tužbu podneli zbog navodnih povišica. Razlog tužbe je jasan – hoćemo da zaštitimo svoja radna prava, napominje Popović.

Nataša Kandić nije želele da komentariše činjenicu da je protiv Fonda podneta tužba zbog zlostavljanja na radu, ističući da je sve napisala na društvenoj mreži Tviter.

Ona je na ovoj društvenoj mreži navela da je cilj tužbe protiv FHP-a upravo ona. „I u javnosti viču ‚ona je zlostavljačica‘. Ćute da su u janauru i februaru njih 7 sa još 7, i osoba koja nije radila u FHP-u, po ličnom pozivu direktorke Ivane Žanić, bez znanja ostalih zaposlenih, dali „poverljive izjave“ protiv NK“, navela je Kandić.

Ona je dodala da je podnošenje tužbe protiv FHP-a pokušaj da se pokriju nezakonite odluke Upravnog obora i bivše direktorke FHP-a, posebno „poverljive izjave“ da baza podataka i projekat Kosovska knjiga pamćenja budu van kontrole osnivačice Nataše Kandić, Fonda za humanitarno pravo Kosova i nove uprave FHP-a.

Danas je imao uvid i u pismo kojim je Florens Artman, članica Upravnog odbora FHP-a u maju pokrenula proces unutrašnjeg uzbunjivanja u Fondu ukazujući na nezakonite postupke Odbora čiji je bila član. Ona je istakla da je Statut organizacije izmenjen na nezakonit način, te da je bila izmanipulisana kada je potpisala izveštaj Specijalne komisije koja se bavila optužbama na račun Kandić.