„NATO će polomiti zube na nama“: Kakve su bile vesti na dan kada je počelo bombardovanje Jugoslavije?

Nakon propalog pokušaja Alijanse da dobije dozvole za dejstvo od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, počelo je bombardovanje koje je trajalo 78 dana, a tačan broj žrtava još uvek nije poznat.

Bombardovanje Jugoslavije ostavilo je trajne posledice na živote kosovskih Srba i Albanaca.

Proglašenje neposredne ratne opasnosti

Vlada Savezne Republike Jugoslavije proglasila je 23. marta 1999. godine stanje neposredne ratne opasnosti, što je saopštio savezni premijer Momir Bulatović na RTS-u.

Odluka je stupila na snagu isto veče, u trenutku proglašenja.

Bulatović je tada kazao da je stanje neposredne ratne opsnosti proglašeno na osnovu Odluke Savezne skupštine od 5. oktobra, kojom je neposredna ratna opasnost i konstatovana, a nakon saslušanih mišljenja predsednika SRJ i predsednika oba veća Savezne skupštine.

Prema odredbama Ustava SRJ u slučaju neposredne ratne opasnosti odluke donosi Savezna vlada ukoliko Skupština nije u mogućnosti da se sastane.

NATO će polomiti zube na nama

Predsednik odbora za odbranu i bezbednost Savezne skupštine, Milutin Stojković, ocenio je tog dana da je odgovor predsednika SRJ Slobodana Miloševića šefovima britanske i francuske diplomatije Robinu Kuku i Iberu Vedrinu “istorijski odgovor Srbije i SRJ koji pokazuje odlučnost u odbrani Kosova i Metohije”.

“Mi smo spremni po bilo koju cenu da odbranimo ono što je naše. NATO će polomiti zube sa nama. Srbija nikad u svojoj istoriji nikoga nije napala, a svako ko je napao Srbiju – izgubio je rat”, rekao je Stojković.

„Cilj Srba etničko čišćenje albanskog naroda“

Sa druge strane, komandant separatističke OVK Sulejman Seljimi zatražio je vazdušne udare NATO protiv Srbije.

“Ako NATO hoće da zaustavi nasilje, mislim da bi to trebalo i da učini”, rekao je Seljimi, koji je dao izjavu u glavnom štabu OVK, oko 30 kilometara severozapadno od Prištine.

Seljimi je rekao da je cilj “Srba etničko čišćenje albanskog naroda i uništenje OVK“.

“Oni tako žele da sačuvaju kontrolu nad Kosovom”, kazao je.

Takođe, komandant OVK dodao je da će se “srpska ofanziva pojačati i očistiti celu pokrajinu ukoliko Zapad ne interveniše”.

“Oni koriste moderno oružje”, rekao je Seljimi, navideći, kao primer, nove rakete i rakete vazduh-vazduh.

Rekao je i da je u tri nedelje sukoba poginulo 47 pripadnika OVK i dodao da su njegove trupe onesposobile tri srpska tenka tokom sukoba u selu Prekaz.

Redakcijski komentar: Nebo nad Srbijom sve mračnije

Uprkos deklarativnom zalaganju za mir, zvanični Beograd, pobudnjeni kosovski Albanci i međunarodna zajednica predvođana Amerikom, očigledno, nisu pronašli političko rešenje za složeni kosovski problem.

Sila je u ovom konfliktu, na žalost, i dosad primenjivana, i odnela je na stotine života. Jučerašnji dan je zlokobno nagovestio da bi primena sile mogla doživeti zastrašujuću ekspanziju.

Neuporedivo najjači akter u traženju rešenja za Kosovo, a to je međunarodna zajednica, odnosno njena udarna NATO pesnica, nalazi se na korak do odluke da stisne dugme na svojoj ratnoj mašini i tako prekine mučnu diplomatsku igru koja ne donosi rezultate.

Vuk Drašković: Još ima mesta za razum

“Sva svetla u mračnom tunelu nisu pogašena i ima mesta za razum. Završni tekst sporazuma nije u redu – sve je prihvatljivo na nivou principa i osnovnih napomena, ali ima odredbi kojima se oni bacaju pod noge i Kosovu se daju ovlašćenja republike i nezavisne države. Mora se iskoračiti ka kompromisu – Skupština Srbije mora usvojiti kratke i jasne zaključke ne za domaću javnost, već za veliki i moćni svet koji se priprema za zločin i agresiju na našu zemlju”, rekao je Vuk Drašković, tadašnji predsednik Srpskog pokreta obnove i podpredsednik Savezne vlade.

Kompromis bi, prema njegovim rečima, bio pokazivanje spremnosti da se odmah potpiše završni dokument iz Rambujea, pod uslovom da se iz njega izbace odredbe koje Kosovu daju status treće republike ili nezavisne države.

„Zbog toga bi naša delegacija trebalo da se još jednom nađe s albanskom delegacijom, da se gledaju licem u lice s tekstom koji bi trebalo da bude potpisan“, kazao je Drašković.

U suprotnom, slutio je Drašković, moglo bi doći do pogibije.

“Ako posle zaključka Skupštine budu zatvorena vrata kompromisima, ceo SPO će braniti zemlju. Ginućemo odbijajući agresora i boreći se protiv njega, a račun će biti ispostavljen onima koji su izabrali gori put. Ako Albanci neće, kao što neće, da sednu na razgovore, ne smemo da budemo njihovi taoci i da zbog njihove zle volje svoju zemlju guramo pod agresiju. Ukoliko Amerikanci ubede Albance da sednu za pregovore, istog trenutka naša država je spremna i za sporazum o primeni, uključujući i strano učešće, s tim da mandat bude odobren od strane Saveta bezbednosti UN”, tvrdio je on.

Noć kada su poletele rakete

U noći 24. na 25. mart, poletele su rakete NATO-a na Jugoslaviju.

Gađano je više od 50 vojnih objekata, uključujući i objekte namenske proizvodnje.

U napadima avijacije i krstarećih raketa, poginulo je 10 i ranjeno 38 osoba.

Više masovnih udara na Jugoslaviju izveli su borbeni avioni NATO-SAD, Velike Britanije, Francuske, Kanade, Italije, Nemačke i Španije.

U Jugoslaviji je proglašeno ratno stanje.

Škole, fakulteti i obdaništa su privremeno zatvorena.

Udari su trajali cele noći, a vojska je saopštila da se punoletni građani dobrovoljno mogu priključiti akciji odbrane.

S obzirom da je proglašeno ratno stanje, ministri su saopštili da osnovnih namirnica ima dovoljno – osim šećera i nafte.

Dok je Srpska pravoslavna crkva apelovala na sve zemlje da se agresija zaustavi, mnogi zvaničnici su smatrali da više nije moguće postići mir.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Danas, 24 godine kasnije

Bombardovanje se završilo 10. juna 1999. godine, ali se posledice i dan danas osećaju.

Takođe, pitanje Kosova još uvek ostaje nerešeno, dok se predstavnici Prištine i Beograda sastaju razmatrajući francusko-nemački predlog za rešavanje ovog pitanja.