NATO ne može bez Rusije, Rusija ne može bez NATO

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer predočio je proteklog vikenda na Briselskom forumu potrebu za novim strateškim konceptom Alijanse i pozvao na produbljivanje odnosa sa Rusijom. Uoči samita u Bukureštu u aprilu na kojem bi nove države mogle biti pozvane u Alijansu, Shefer je izrazio nadu da će na tom skupu NATO obnoviti odnose s Rusijom zategnute nakon nastojanja SAD da postave antiraketni štit u Poljskoj i Češkoj.
Shefer je, govoreći o odnosu s Rusijom, izrazio uverenje da je to „veoma važan odnos“. „Otišao bih čak i korak dalje. Mislim da NATO ne može bez Rusije i da Rusija ne može bez NATO“, istakao je Shefer.

Snažan signal Srbiji

Brisel – Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je juče u Briselu da se nada da će snažan signal za evroatlantske integracije biti upućen i Srbiji na samitu NATO u Bukureštu, početkom aprila, uz podsticaje i poziv za članstvo drugim zapadnobalkanskim zemljama. Shefer je u izlaganju na Transatlantskom forumu istakao da su „vrata NATO otvorena“ i da NATO ima „nedovršen posao u Evropi“. „Ne znam kakav će biti ishod u pogledu poziva za članstvo u Bukureštu, ali se nadam da će biti uspešan za tri zapadnobalkanske zemlje – Albaniju, Makedoniju i Hrvatsku“, istakao je čelnik Atlantskog saveza. Shefer je dodao da se nada i da će biti otvorena perspektiva za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.

Shefer je takođe izrazio nadu da će na samitu NATO u Bukureštu biti poslat signal zemljama poput Srbije da njihova budućnost leži u evroatlantskoj zajednici i njenim strukturama. Generalni sekretar NATO je ocenio da postoji potreba za novom „Atlantskom poveljom“ navodeći da su pred Alijansom brojni izazovi poput širenja oružja za masovno uništenje, energetske bezbednosti, posledica klimatskih promena ili slabih država.
„Aktuelni strateški koncept NATO je osmišljen 1999. Potrebno je da predvidimo opasnosti i više uradimo na ublažavanju njihovih posledica, rekao je Shefer“ i dodao da se to može postići samo kroz širi i bolji transatlantski dijalog. Nakon obraćanja generalnog sekretara, učesnici u raspravi o širenju NATO složili su se da je vreme za razgovore s Rusijom.
NATO pregovara sa Rusijom o nizu dogovora koji bi omogućili da Alijansa koristi rusku teritoriju i vazdušni prostor za transport vojnika i opreme za svoje snage u Avganistanu. Dogovori su deo paketa ruske pomoći snagama NATO u Avganistanu, koje čini 43.000 vojnika, a mogli bi da budu najavljeni na samitu Alijanse početkom aprila u Bukureštu, gde se očekuje i prisustvo ruskog predsednika Vladimira Putina, kao gosta.
Predsednik odobra za spoljne poslove rumunskog Senata Mirče Dan Džoana izrazio je zabrinutost zbog kapaciteta malih balkanskih država da pristupe EU i NATO, naglašavajući da bi veliki zahtevi za transformacijom tih država mogli biti teški. Ako je Avganistan lakmus test za kredibilitet NATO u budućnosti, onda je integracija svih država na Balkanu u EU lakmus za Evropu, kazao je Džoana ocenivši: „Mislim da ćemo ovde imati veliki problem u našim rukama“.