Neobična inicijativa NATO, Evropske unije, vlada i istražnih grupa u okviru koje su putem interneta od šire javnosti zahtevali da predstave ideje o budućnosti zapadne bezbednosne politike rezultirala je nizom predloga, između ostalih da NATO osnuje civilni ogranak, a da EU otvori sopstvenu obaveštajnu agenciju.
U diskusiji koja je poznata pod nazivom „Onlajn bezbednosna gužva 2010“ učestvovalo je 3.800 stručnjaka ili ljudi zainteresovanih za transatlantska bezbednosna pitanja iz 124 zemlje. Oni su pet dana u februaru vodili onlajn razgovor koji su predvodili mnogi visoki zvaničnici i naučnici iz Evrope, Rusije, Kine i SAD. Njihovi predlozi, koji će zvanično biti objavljeni danas, do detalja će biti predstavljeni generalnom sekretaru NATO Andersu Fog Rasmusenu i visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. I NATO i EU pripremaju nove smernice za budućnost: NATO pravi novi strateški koncept, a Unija plan za 2020.
Alijansa radi na novom strateškom konceptu koji treba da bude završen do NATO samita zakazanog za novembar u Lisabonu. Biće to prva prerada strategije Alijanse od 1999, a njena svrha je učvršćivanje suštinske misije i ciljeva, naročito ideje o kolektivnoj odbrani. Strategijom se moraju obuhvatiti novi izazovi terorizma, sajber napadi, širenje nuklearnog oružja i pojačane raketne pretnje, kao i iskustvo NATO u vojevanju ratova u Srbiji, Avganistanu i na Kosovu.
Predlozi su već predstavljeni odvojenim radnim grupama u okviru NATO i EU. Bivša državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt je predsedavajuća ekspertske grupe koja radi na izradi novog strateškog koncepta za Rasmusena i ona će se o predlozima konsultovati s vladama država članica EU. Istovremeno, španski premijer Felipe Gonzales radi na izveštaju u okviru kojeg razmatra kako će izgledati EU 2020. Evropljani razvijaju sopstvene diplomatske i vojne kapacitete pored kapaciteta NATO, a osetljivo i najvažnije pitanje jeste kako će oni raditi zajedno. Cilj inicijative Onlajn bezbednosna gužva 2010. jeste nalaženje načina da NATO i EU rade zajedno i daju više rezultata kada je reč o kolektivnoj bezbednosti u komplikovanijem posthladnoratovskom svetu. Među visokim zvaničnicima koji su vodili onlajn konverzaciju bili su admiral Džejms Stavridis, vrhovni komandant združenih snaga u Evropi, Jap de Hop Shefer, bivši generalni sekretar NATO, general Hakan Sajren, predsedavajući Vojnog komiteta EU, En-Mari Sloter, direktorka politike planiranja u američkom stejt dipartmentu, Mark Perin Brišambo, generalni sekretar Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, i Dmitrij Trenin, direktor moskovskog Karnegi centra. Predlozi, koje su izabrali organizatori tokom diskusije, tiču se ozbiljnijih napora NATO da izađe iz vojnih okvira i dopre do šire javnosti tako što će na primer osnovati civilni ogranak koji bi poput nevladinih organizacija sarađivao sa civilnim aktivistima.
Još jedan od predloga jeste da uspostavi bolju koordinaciju pitanja „ljudske bezbednosti“,“ tako što će uspostaviti bolje rukovodstvo naporima za borbu protiv korupcije i zaštitu civilnog stanovništva i izbeglica tokom trajnih konflikata. Jedna od preporuka, koja je na indirektan način upućena Rusiji, jeste da NATO i EU sa državama koje nisu njihove članice postignu sporazume o uzajamnom pružanju pomoći u slučaju ekoloških katastrofa i terorističkih napada. Ideja koju su organizatori takođe izdvojili jeste i osnivanje Evropske bezbednosne akademije za vojno i civilno osoblje EU, kao i da se unapredi diplomatija u cilju smanjenja distance između Evropljana i institucija Unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
