Naučnicima sigurne plate, oštećeni mladi istraživači

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Svodjenje nauke i naucnih rezultata na numeriku je doveo nasu nauku do apsurda. U startu je on dao neki doprinos. Vise se radilo. Medjutim, sada se doslo do toga da pojedine kolege radove objavljuju na mesecnom nivou (sto dopisivanjem, sto beskrajnim ponavljanjem jedne te iste procedure koja se cesto svodi na ocitavanju podataka na skupim instrumentima, koje zapravo rade tehnicari a ne naucnici). Svima je jasno (ukljucujuci i njih same) da to nije nauka, a svi smo u corsokaku. Publikovan rad u najboljem casopisu (npr. Nature,…) donosi vam 10 poena, a u nekom bezveznom casopisu imacta 0,1 se ceni sa 3 poena. A odnos izmedju njih nije 3:1 vec je nemerljiv. Srpska nauka je pocela da produkuje ogromne kolicine beznacajnih radova, tj. djubreta. Ako sada nesto ne promenimo sledece kriterijume ce postavljati losi naucnici. Sve se ovo desava i u obrazovanju. Od kada je uvedeno da je doktorat jednako dva rada, svi postadose doktori. Prestalo je da bude vazno sta pise u tim radovima i gde je objavljeno.

2. Postovana/i V. Andric, ako pisete o nauci trebalo bi bolje da se uputite u situaciju i birate sagovornike. Pokret Spasimo nauku vise ne postoji. Da bi bio pokret potrebno je da ima clanstvo i komunikaciju sa istim a to su sami administratori tog pokreta ukinuli. Sada postoji grupa Nauka bez cenzure koja jedina omogucava demokratski dijalog medju naucnicima. I za razliku od bivseg pokreta Spasimo nauku, ovu grupu cine iskljucivo naucnici. Administratori ove grupe vam stoje na raspolaganju za bolji uvid u pravo stanje u nauci.

3. Protest za nauku – radna grupa, koji je postojao kao FB grupa na kojoj su se usaglasavala saopstenja pokreta Spasimo nauku ukinut je 19. oktobra 2016. Tako da je nejasno u cije ime V. Miletic govori. Pokret je ukinuo njegov osnivac M. Suvakov, upravo zbog toga sto najveci broj clanova te grupe nije bio saglasan sa njegovim stavovima.

4. Tvrdnja da mladi naucnici ne mogu da budu angazovani bez novog projektnog ciklusa, jednostavno nije tacna. Mladi naucnici mogu da konkurisu za stipendije i da preko njih budu ukljucivani na projekte, a i samo Ministarstvo bi moglo da dozvoli zamenu saradnika na projektima-ima onih koji su "oslobodili mesto" na projektima, ali ukljucivanje mladih na ta mesta je bilo dozvoljavano samo u nekim slucajevima. Takodje, postoje nacini da se nove projektne ideje realizuju i da se nadje finansiranje za njih. Vec nekoliko godina nas upucuju na druge fondove, tako da se ne treba drzati iskljucivo nacionalnih. Kao neko ko se vec skoro dve decenije bavi naukom, tvrdim da je doslo krajnje vreme da se sistem finansiranja naucnog rada trajno i sistemski resi i da se prekine sa praksom guranja problema pod tepih i kratkorocnih resenja. Ta, kratkorocna resenja uglavnom rezultiraju uludo utrosenim novcem sa vrlo malo rezultata.

5. O cemu se ovde radi,,,,,pomenuti pokret vise ne postoji, posto je samoukinuo…postovana prof nije clan instituta i verujem da Stomatoloski fakultet ima cime da se bavi…koliko ja znam nije pravnik i sta ima da prica o primeni zakona!!! Molimo novinara da se malo bolje informise!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

6. Ukoliko postoji dobra volja Ministarstva, mladi saradnici mogu da budu angazovani na projektima i bez novog konkursa. Sto bi zapravo bila i obaveza Ministarstva da spreci da mladi naucnici bez zaposlenja budu osteceni zbog propusta koji su prethodno ucinjeni raspisivanjem nelegalnog konkursa. Stipendisti se primaju nazavisno od konkursa za projekte, na osnovu konkursa za stipendiste. Jedino mogu da budu osteceni mladi saradnici fakulteta koji ranije nisu bili na projektima a zele da se prijave, ali im niko ne garantuje da bi pod uslovima kakvi su bili odredjeni prethodnim konkursom uopste prosli. Medjutim, njima od konkursa ne zavisi plata, platu vec dobijaju, a preko projekata dobijaju dodatak, tj. honorar. Tako da je ovo netacna informacija sracunata na to da se podrzi raspisivanje konkursa iako nisu ispunjeni uslovi da se on raspise. A minimalni uslovi su stvaranje javno dostupne baze istrazivaca i baze referenci, donosenje Pravilnika koji bi vodio racuna o specificnostima naucnih oblasti i disciplina, ukidanje nezakonite kategorizacije istrazivaca, omogucavanje efikasnog i racionalnog sistema nabavke opreme. Ako se konkurs raspise bez toga, onda ce vise liciti na lutriju ili madjionicarski trik, nego na legalnu i transparentnu proceduru.

7. Takve genijalne "ideje" da se konkurs odlozi jos sest meseci (ili ako je moguce beskonacno) provlace prestareli rukovodioci projekata koji su i stvorili ovaj meritokratski, dopisivacko-poslusnicki sistem, oni koji uglavnom nemaju nikakve rezultate ali se zato za sve pitaju, svima kroje sudbinu, a kvalitetne mlade istrazivace sputavaju. Zamislite samo, njima treba jos da vladaju, i dalje da muzu ovu jadnu drzavu, a mnogi od njih imaju vec preko 65. Raspisivanje konkursa odmah, cak i po starim pravilima, iako ona ne valjaju, poslalo bi mnoge od tih nabedjenih velicina pravo u penziju, iako bi mozda trebalo da idu na neko drugo mesto, u skladu sa svojim (ne)pocinstvima. Zamislite koliko mladih ljudi ceka na radno mesto, ne moze da dobije finansiranje, ne moze da stvori porodicu. Zbog cega? Ili bolje postaviti pitanje: zbog koga? Gospodine ministre, ne nasedajte na nove podvale starih podlaca. Raspisite konkurs u sto je moguce kracem roku, pobogu razvlacite nas sve vec vise od sest godina.

8. Vec tri godine pri svakom pominjanju nauke u javnim medijima nalazim na neki komentar mladog stomatologa Vesne Miletic. I uvek na istu temu: propade nauka ako se ne raspisu novi projekti, uz diskretno provlacenje floskule da Instituti drze monopol i blokiraju raspisivanje novog konkursa. Protiv je da Instituti dobiju budzetsko finansiranje. Ovakvo sebicno i pojednostavljeno tumacenje dugogodisnjeg problema naucnih radnika iz Instituta je veoma ruzno. Slazem se da su potrebni novi projekti, ali mora da se uvede prvo neki red u sistem nauke. Onda, da se uradi registar istrazivaca. A ja javno pitam koleginicu stomatologa: (1) sto ne konkurise za neki bilateralni naucni projekat (konkursi postoje) ili neki medjunarodni projekat? (2) sto se nije javno oglasila povodom kriminalnih radnji na sopstvenom fakultetu, poput namestanja konkursa za zvanja, nezakonitog produzavanja radnog odnosa saradnicima u dozivotnim asistentskim zvanjima (iako postoji jedan reizbor na njenoj katedri se asistentima produzavao radni odnos po 4 puta)? (3) zasto se ne oglasi o nezakonitoj pljacki doktoranada na budzetu kojima je fakultet naplatio "razliku skolarine" uz pretnju ispisivanja sa doktorskih studija! (4) zasto ne progovori o tome da profesori Stomatoloskog fakulteta (ukljucujuci i Dekana) imaju privatne ordinacije u kojima rade njihovi saradnici sa fakulteta (koji se i prioritetno zapsljavaju na fakultetu; da pojedini redovni profesori 4 dana rade u svojim privatnim ordinacijama, a 1 na fakultetu, itd. Koleginica stomatolog neka prvo cisti svoje dvoriste, pa nek se onda mesa u "naucne probleme na drzavnom nivou"! Uostalom, ko je ona u naucnom smislu? Objavila je par radova dok je bila na doktoratu i postdoktorskim studijama u inostranstvu i odmah misli da moze da deli pamet svima nama koji godinama radimo u ovoj zemlji!

9. Aposlutno sam saglasna sa Radovanom. Sistem evaluacije rada naucnika u Srbiji je besmislen. Postojeca kategorizacija je navela naucnike da publikuju rezultate koji su beskonacna ponavljanja ocitanih podataka. Ozbiljni naucni radovi i projekti podrazumevaju resavanje naucnih problema, objasnjenja mehanizama procesa i takav rad je veoma kompleksan i u svim ozbiljmim svetskim laboratorijama iz pojednih oblasti izadje na petogodisnjem nivou maksimalno 3 do 5 radova, kada se nauka radi kako treba., a ne 40 do 50. NMO Ministarstva, treba da promene sistem evalucije, od prostog numerickog sabiranja, da urade ozbiljnu analizu, da li su ti mnogobrojni radovi imaju stvarno naucni doprinos ili su masa strucnih podataka..po principu "ovo raste, a ono drugo opada", bez sustinske analize sta se desava u tom model sistemu koji je predmet istrazivanja. Sto se tice raspisivanja Konkursa za naucne projekte, mislim da nije vreme za to, doke se ne resi konacno pitanje finansiranja nauke i Instituta u Srbiji. Kako resorno M. nije bilo sposobno da to uradi u predhodne dve godine sumnjam da ce i u narednih par meseci taj Konkurs biti valjan. Razumem kolege koji insistiraju na raspisivanju K. jer su to u vecini slucajeva oni istrazivaci koji zele da se se realizuju kao Rukovodioci i to sto bi nas narod rekao "ne vide dalje od svog nosa, tj. svojih licnih interesa"…po principu da ja dobijem sta meni treba i sta sam planirao, a kako ce biti ostalima, pa i meni za par godina nije u ovom trenutku vazno..zbog toga smo razudjeni, neslozni i mogu kadrovi iz Ministarstva da sa nama rade sta im je volja…

10. Problem mladih moze brzo da se resi. Kada se finalizuje baza istrazivaca lepo se uradi evalucija svih istrazivaca posebno "mladih" koji su vec primljeni na projekte u protekle 3 godine i raskinu ugovori sa onima koji nisu postigli zadovoljavajuce rezultate. Van konkursa, kao zamena primljen je neodgovarajuci kadar koji nije ispunjavao uslove konkursa iz 2010. godine. Primljeni su pocetnici stariji od 30 godina, sa dugim stazom studiranja, cisto da se mesto ne izgubi dok na fakultetima volontiraju odlicni, redovni studenti koji cekaju da se konkurs raspise. Nauka nije socijalna kategorija, ako vec nema dovoljno para za sve onda treba da se finansiraju oni koji to finansiranje zasluzuju.

11. Finansiranje novih mladih kadrova moze biti vrlo jednostavno reseno onako kako je to uradjeno svuda u EU i USA (za ostale delove sveta nisam upucena) – uvesti poziciju koja se zove "Doktorant" , kojom se kandidati zaposljavaju za vreme trajanja njihovog doktorata (uvesti maksimum trajanja, naravno). Ovako ce doktoranti imati razlog da na vreme doktoriraju, a njihovi mentori i drugi sefovi da im to omoguce. Svi mi koji smo doktorirali u inostranstvu, a bili zaposleni (dakle ne stipendisti), smo bili zaposleni upravo tako. Takva radna mesta traju obicno koliko i projekat sa kojega se finansiraju, tako da se za svaki sledeci projekat svrseni doktoranti mogu zaposljavati u drugom svojstvu (kao Naucni saradnici na pr.). Ovako se izbegava i, po mom misljenju, nepotrebna procedura izbora mladih u neistrazivacka zvanja. Takodje trebalo bi omoguciti dobijanje inostranih ili privatnih stipendija za doktoranate za ucesce na nasim projektima, cime bi se rasteretio budzet Ministarstva.
    Takodje mislim da bi uvodjenje pozocije "post doktorant" bila korisno za ljude koji su na pocetku karijere, a i priblizilo bi nas ostatku sveta i omogucilo i angazovanje stranaca na nasim projektima.