Iako Negotin slovi za grad Hajduk Veljka i Stevana Mokranjca, Negotinci ne zaboravljaju ni profesora dr Đorđa Stanojevića, jednog od najvećih naučnika s kraja 19. i početkom 20. veka, koji je svojim izumima zadužio ne samo domaću već i svetsku nauku. Sin uglednog negotinskog trgovca, rođen u Negotinu, 7. aprila 1858. godine bio je pionir elektrifikacije Srbije, fizičar, astronom i graditelj prvih srpskih elektrana. Obeležavajući 157. godišnjicu rođenja profesora Stanojevića, Negotinci su priredili program kojim će javnosti ukazati na doprinos ovog znamenitog Negotinca domaćoj i svetskoj nauci krajem 19. i prvih decenija 20. veka.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
U spomen sobi Đorđa M. Stanojevića u Negotinu sinoć je održano predavanje o velikanu nauke pod nazivom “ “Naučnik i graditelj na prelazu vekova”. O pioniru elektrifikacije i graditelju prvih srpskih elektrana podizanih po uzoru na savremenika i prijatelja Nikolu Teslu, govorili su istoričar Božidar Blagojević, urednik fotografije Centra za odnose sa javnošću EPS-a Milorad Drča i Nenad Vojinović, arhivski savetnik i vršilac dužnosti direktora Istorijskog arhiva u Negotinu.
Sredinom devedesetih godina prošloga veka, Elektrodistribucija u Negotinu dobila ime po svom sugrađaninu Đorđu Stanojeviću,a u ovoj zgradi je otvorena i stalna postavka naučnikove memorijalne sobe, kojom dominira životopis Đorđa Stanojevića. U centralnoj gradskoj zoni u Negotinu, ispred zgrade EDB-a, na Trgu koji je dobio ime po Đorđu Stanojeviću, podignut mu je i spomenik profesoru Stanojeviću, delo vajarke Drinke Radovanović.
Stanojević, v u praksi je sproveo ogromno Teslino naučno delo iz oblasti električne energije. Latio se ni malo lakog posla da projektuje i gradi hidroelektrane po Srbiji. Prve hidroelektrane uradio je u Užicu na Đetinji i Leskovcu na Vučju, a zatim u Nišu na Nišavi, Velikom Gradištu na Peku, Vlasotincu na Vlasini, Ivanjici na Moravici i u Zaječaru na Timoku.
Spomenik na mestu roden kuće
Na mestu na kome je u centralnoj gradskoj zoni u Negotinu podignut monumentalni spomenik negotinskom velikanu Đorđu Stanojeviću, prema sećanjim najstarijih Negotinaca, nalazila se do sredine prošloga veka, upravo kuća porodice Stanojević u srcu starog Negotina. Prvu termocentralu Krajinci su pustili u rad 1924. godine i osvetlili Negotin. Izgradnjom prve centrale, na putu za Radujevac, u blizini pružnog prelaza, konačno su sa negotinskih ulica „proterani fenjeri“, a bez posla su ostali ljudi koji su o njima brinuli, a zvali su ih „patroldžije“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.