Naučno-stručni skup „Projekat Jadar - šta je poznato do 2021. i od 2021. do danas?” u Kragujevcu 1Foto: N. Raus

 

Naučno-stručni skup „Projekat Jadar – šta je poznato do 2021. i od 2021. do danas?” održaće se u hotelu „Kragujevac” u utorak 30. aprila od 17 do 20 sati.

U organizaciji udruženja „Prvi prvi na skali” iz Kragujevca i „nEKO brine za Levač” iz Rekovca, na skupu će biti predstavljen zbornik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) „Projekat Jadar – šta je poznato?” objavljen 2022. godine, kojem je prethodio skup u SANU održan 6. i 7. maja 2021. godine.

Učesnici skupa o projektu korporacije Rio Tinto za eksploataciju rude jadarit u Srbiji i o uticaju na životnu sredinu biće: akademici Bogdan Šolaja, jedan od urednika Zbornika i
Slobodan Vukosavić, jedan od recenzenata, dr Dragana Đorđević, jedan od moderatora skupa u SANU 2021., prof. dr Ratko Ristić, jedan od autora sadržaja Zbornika, dr Jagoš Raičević, jedan od autora sadržaja Zbornika, advokat Sreten Đorđević, jedan od učesnika promocije Zbornika u SANU 2022.

Deo programa skupa činiće in memoriam – akademik Vladimir Stevanović (1947-2024), a počasni gost skupa u Kragujevcu biće prof. dr Branka Stevanović

Pored reči učesnika i organizatora (zašto skup u Kragujevcu?) na skupu će se govoriti o tome kako rudarstvo zagađuje zemljište – zaključak studije EU i izvor straha Gružana, kao i o samim zaključcima iz promovisanog Zbornika SANU.

Na zvaničnoj najavi skupa, održanoj u kragujevačkoj pešačkoj zoni „kod Krsta” 25. aprila, u ime učesnika, javnosti se pismom obratio dr Jagoš Raičević.

– Javnost se pita – da li je neko pred uvek dolazeće izbore, na galamu i bez argumenata, na prevaru naterao Vladu Srbije da obustavi projekat Jadar firme Rio Tinto? Jesu li prevareni građani Srbije zato što je odluka doneta bez argumentovanog dijaloga i stručne rasprave sa predstavnicima Rio Tinta? Zašto je ćutao naš Univerzitet i instituti, zašto ćuti SANU? Istina je samo jedna: dijaloga je bilo! Nije to bio nekakav trosatni sastanak sa vređanjem i galamom kakva je uobičajena kod nas, već se radi o dugo pripremanom i dobro organizovanom skupu u SANU koji je trajao puna dva dana. Zaključci tog dvodnevnog dijaloga su vrlo jasni: projekat Jadar firme Rio Tinto bi imao veoma negativan uticaj na životnu sredinu Srbije, a time i posledično po zdravlje njenih građana, navedeno je u pismu.

O „rudniku” koji Levač već ima, a treba da ga sačuva, o povezanosti teme skupa u Kragujevcu 30. aprila i ovog kraja, kao i o današnjem stanju na široj teritoriji Rekovca, sa Kragujevčanima koji su prolazili kroz pešačku zonu razgovarala je Marica Živanović Poljo iz UG „nEKO brine za Levač”, jedna od organizatora događaja.

– Naš kraj je odavno poznat po prirodnom bogatstvu koje nam daruje poljoprivreda, voćarstvo, povrtarstvo, pčelarstvo, stočarstvo. Mi danas imamo poljoprivredno-veterinarsku školu, nekada je bila voćarsko-vinogradarska, a ne rudarska. To su oblasti za razvoj Levča, uz turizam, ugostiteljstvo – nemaju nikakve veze sa rudarenjem. Zato smatramo da ne treba da se dopuste istraživanja ruda poput litijuma na plodnoj zemlji, što bi omogućilo i eventualnu eksploataciju. Te aktivnosti jesu cilj korporacija kojima smo u fokusu poslednjih godina, ali mi se ne odričemo ognjišta koja su nam ostavili preci i zbog budućih generacija ponavljamo: Znamo da ne damo! Nalazimo se u najneposrednijoj blizini Kragujevca i ugrožavanje našeg kraja ticalo bi se i Kragujevčana. Oni su svesni toga i očekujemo ih da ispune salu 30. aprila. Svi zajedno moramo da imamo na umu – Jadar ne sme pasti! Ako se ostvari rudarski projekat „Jadar” korporacije Rio Tinto, sledi nezaustavljiv domino efekat uzduž i popreko našom lepo Srbijom, doći će na red i Šumadija i Pomoravlje, istakla je ona.

Da se ovaj skup organizuje u Kragujevcu, prvom gradu u Srbiji koji se strateškim dokumentom odredio o istraživanju litijuma na svojoj teritoriji, istakao je Dejan Milošević iz udruženja „Prvi prvi na skali”, suorganizatora skupa.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari