Naučni skup Tehnologija, kultura i razvoj, tradicionalno savetovanje sa međunarodnim učešćem, održava se već 22 godine na Paliću. Moto ovogodišnjeg naučnog skupa bio je Zapadni Balkan na putu ka Evropskoj uniji i ovaj kontekst prisutan je unazad već sedam godina. Naime, i ovogodišnje trodnevno savetovanje odvijalo se u okviru tema koje su posvećene problematici zemalja Zapadnog Balkana na putu ka EU: koji su problemi na tom putu, šta ih čeka i koje su implikacije ulaska u EU.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Podsetivši na dugogodišnju tradiciju od 22 godine trajanja ovakvog skupa koji treba da omogući stvaranje boljeg društva, predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić naveo je da je to prilika za sagledavanje, analizu i komparaciju strategija održivog razvoja malih zemalja u tranziciji, primenu novih energetskih tehnologija, kao i upoređivanje obrazovanja sa zemljama-članicama Evropske unije, što su ujedno i teme ovogodišnjeg okupljanja.
On je istakao da samo nauka, razvoj i inovacije mogu da omoguće prosperitet jednog društva i da je takav pristup pokrajinske administracije u proteklom periodu dao konkretne rezultate.
– Samo društvo zasnovano na znanju i novim tehnologijama može da napreduje. Zbog toga je Pokrajinska vlada, kao i prethodnih godina, opredelila 55 miliona za finansiranje 54 međunarodna naučna projekta u okviru naučnog programa EU Horizont 2020. Mi smo, upravo zahvaljujući ovakvom pristupu, obezbedili da gotovo 90 odsto prekograničnih projekata EU pripadne Vojvodini, iako su svi ti programi bili namenjeni celoj Srbiji. Nažalost, očigledno nije postojao kapacitet i nisu postojali projekti u drugim delovima Srbije, tako smo uspeli da najveći deo tih sredstava privučeno na teritoriju Pokrajine – kazao je Pajtić na otvaranju.
Predsednik Pokrajinske vlade posebno je ukazao na značaj pokrajinske institucije BioSense, koja je uspela, jedina u celoj Srbiji, da bude nosilac projekta EU za sve evropske zemlje.
– Zahvaljujući ovakvom pristupu, uspeli smo da obezbedimo da jedna pokrajinska institucija, BioSense, bude prva institucija u našoj zemlji preko koje EU usmerava sredstva za naučne projekte visoke tehnologije u oblasti poljoprivrede. Prvi put EU daje poverenje nekome u Srbiji da sredstva EU dodeljuje evropskim kompanijama i institucijama. To je odraz visokog stepena poverenja koje smo stekli zahvaljujući tome što smo kao pokrajinska institucija ulagali u nove tehnologije i znanja. Zato danas u Subotici imamo čak 12 pogona koji su samo kroz programe novih tehnologija uspeli da zaposle više od 200 ljudi i razvijaju privredu ovog kraja – naveo je Pajtić i podvukao da samo nauka, razvoj i inovacije mogu omogućiti prosperitet jednog društva.
Učesnici skupa složili su se da je ono što je najbolje kada je reč o ovom savetovanju, to što je njegova intencija da se stvori jedno bolje i kreativnije društvo, čiji su osnov nauka i razvoj obrazovanja, a da je generalna orijentacija njegovih nosilaca razvojna.
Naučni skup na Paliću organizovali su Udruženje Tehnologija i društvo, Ekonomski fakultet u Subotici, Grad Subotica, Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije – Institut Mihajlo Pupin iz Beograda i Elektrotehnički fakultet iz Podgorice.
Tri široke teme skupa
Ove godine skup je obuhvatao tri teme. Prva se odnosi na modele, strategiju i mehanizme održivog razvoja manjih zemalja u tranziciji, i predstavlja odgovor na nezadovoljstvo ekonomskim i socijalnim rezultatima dosadašnje tranzicije. Druga tema se odnosi na obrazovanje i ona je odziv uverenja da su ishodi aktuelnih sistema obrazovanja znatno ispod potrebnog, a mogućeg kvaliteta. Treća tema je posvećena energetskih tehnologijama u održivom snabdevanju energijom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
