Navijač male Nađe

Odmah zatim mi je došla ideja da je bolje da ih ne prodam tek tako, već da napravim aukciju, jer će ona biti interesantnija i moći će da okupi veći broj ljudi – ovako Jovan Simić (23) objašnjava za Danas svoju odluku da napravi aukciju dresova u vidu prikupljanja pomoći devetogodišnjoj Nađi Novaković, kojoj je zbog retke bolesti matičnih ćelija neophodna transplantacija koštane srži.

Jedni misle da je Jovan lud što se tek tako odrekao svoje veoma vredne kolekcije dresova zbog osobe koju u trenutku donošenja odluke nije ni poznavao, drugi tvrde da je u pitanju izuzetno hrabar gest. Jovan za sebe tvrdi da je u stvari potpuno obična osoba koja je uradila ono što bi svako od nas trebalo da uradi.

– Mislim da Jovana Simića ima po 15 u svakom kraju ovoga grada, nego se jednostavno ne pojavljuju, ne eksponiraju se. Ja sam samo običan dečko iz kraja, u mom slučaju sa Kanarevog brda, bivši sportista, sada rekreativac, student Više poslovne škole u Beogradu koji trenutno traži posao.

Priča o Nađi posebno ga je potresla zbog toga što ona pohađa OŠ „Ivo Andrić“ na Kanarevom brdu, u koju je i on svojevremeno išao. Upravo zato je odlučio da u svojoj nekadašnjoj školi pre dve nedelje napravi prvu aukciju prodaje dresova u cilju sakupljanja 300.000 evra, koliko je neophodno za operaciju u Frajburgu.

– Kolekciju sam sakupljao nekih desetak godina. Još kao dete sam dobio na poklon jedan narandžasti golmanski dres Nikole Damjanca. Od tada je sve krenulo svojim tokom, video sam da mogu da dođem do još nekog dresa, pa onda još nekog… Na kraju sam stigao do toga da sam na aukciji mogao da ponudim oko 40 svojih dresova. To je skromna cifra u smislu pravih kolekcionara. Bio sam zaljubljen u te moje dresove. Pokazivao sam ih svima. Ali, došao je momenat kada sam odlučio da se „odvežem“ od njih zarad višeg cilja. Shvatio sam da mi emotivno ne znače ništa naspram mogućnosti da ih iskoristim kako bih pomogao devojčici koja je u nevolji. Najvredniji dres iz moje kolekcije je verovatno onaj Dejvida Bekama iz PSŽ, pošto je u njemu završio karijeru. Veoma sam ponosan i na dresove Nemanje Vidića i Rajana Gigsa iz Mančester junajteda.

Priča o aukciji proširila se poput virusa po njegovom kraju, celom gradu, a na kraju putem medija i širom Srbije. Ubrzo su i mnogi sportisti odlučili da doniraju svoje dresove kako bi bili prodati na aukciji u Beogradu, a zatim i u Novom Sadu, koja je održana nedelju dana kasnije.

– Fudbaler Partizana Nikola Drinčić je prvi sportista koji mi je dao svoj dres kada je čuo za aukciju. Na početku sam celu priču proširio preko društvenih mreža. Tako je preko Tvitera u kontakt sa mnom stupio Nenad Novaković, golman mađarskog Debrecina, koji mi je poslao svoj dres. Potom se posle objava u medijima raščulo i među mnogim drugim sportistima koji su počeli da se javljaju. Bivši golman Partizana Đorđe Pantić mi je poklonio dres Alberta Đilardina, napadača Fiorentine, koji mu je ovaj lično poklonio. Zatim su Miloš Ninković iz Crvene zvezde i Danko Lazović iz Partizana odlučili da daju svoje dresove i tako dalje… Nadam se da mi neće zameriti svi oni sportisti i javne ličnosti koji su se uključili, ima ih toliko mnogo da se plašim da bih sigurno nekoga izostavio ako bih hteo sve da ih nabrojim.

U Beogradu je prodato preko 250 dresova. Na aukcijama u glavnom gradu Srbije i u Novom Sadu najveće vrednosti dostigli su šampionski pojas koji je donirao kik- bokser Nenad Pagonis (kupio ga Darko Miličić za 5.000 evra) i dres Dejana Savićevića iz Milana u kojem je postigao gol na gradskom derbiju protiv Intera (prodat za 2.500 evra).

– Ima još dresova koji su ostali neprodati, ali treba videti šta i kako. Nije poenta da se ljudi zamore, a ne treba ni da se oni daju u neko bescenje. Ima tu još uvek nekoliko retkih kolekcionarskih primeraka koji zaista mnogo vrede. Razmišljam i o opciji onlajn aukcije, pošto sigurno u inostranstvu ima kolekcionara koji bi dali dosta novca za pojedine raritetne primerke.

Angažovanje javnih ličnosti dalo je dodatan zamajac celoj akciji prikupljanja pomoći za Nađu, ali presudnu ulogu su u svemu, po rečima Jovana, imali takozvani obični ljudi:

– Javilo mi se mnogo običnih ljudi koji su želeli da daju svoje dresove. Od običnih ljudi sam dobio neke zaista retke kolekcionarske dresove. Nisam očekivao ovakav odziv, što sportista, što običnih ljudi, što novinara i medija… Najdraže mi je što sam uspeo da pokrenem kod ljudi tu pozitivnu energiju da ništa nije nemoguće i da se svakome može pomoći ako postoji ozbiljna volja.

Jovanu je u priči oko Nađe pošlo za rukom ono što godinama pre njega niko nije uspevao da uradi, a to je da u istoj prostoriji, oko istog cilja, okupi zajedno „zaraćene“ fudbalere i košarkaše Crvene zvezde i Partizana. Vezista crveno-belih Miloš Ninković je na aukciji u Beogradu kupio dres Danka Lazovića, a napadač Partizana se odužio tako što je kupio dres veziste Crvene zvezde. Nije u ovoj „transakciji“ bilo sve baš tako idealno, ali ne treba uvek tražiti „dlaku u jajetu“… Ninković kupio dres Lazovića iz vremena kada je ovaj igrao u ruskom Zenitu, dok je Lazović uzeo Ninkovićev dres u kome je ovaj nastupao za Dinamo Kijev.

– Aukciji su prisustvovali Nikola Mijailović, Miloš Ninković, Danko Lazović, Ivica Kralj, Dušan Kecman, Miroslav Raduljica i mnogi, mnogi drugi… Moja je bila zamisao da igrač Zvezde kupi dres fudbalera Partizana i obratno. Mislim da je to bio pravi potez da se smanji tenzija koja se bespotrebno pravi oko tog rivalstva i fudbalskih i košarkaških klubova. To je sve samo sport. Oni su pokazali da su pravi sportisti i džentlmeni. Morao sam sa Lazovićem i Ninkovićem da imam duge pregovore oko toga i da ih držim dva dana zavezane u podrumu (smeh).

Političari, koji su pre izbora nudili pomoć i kome treba i kome ne treba, nisu našli za shodno da se uključe u akciju prikupljanja sredstava za Nađu.

– Nije se niko ni javio ni pojavio od političara. Nije valjda zgodan momenat, izbori su prošli i nemaju više interesa da učestvuju u ovakvim stvarima. Mada, nisam ni ja želeo da sve ovo dobije bilo kakvu političku konotaciju. Bitnije je što su se obični ljudi pokrenuli.

Iako za sebe tvrdi da je fudbalski fanatik i da gleda sve mečeve, kada mu slobodno vreme to dozvoli, Jovan je uprkos insistiranju da odgovori na naše pitanje za koga navija samo kratko zaključio:

– Jovan Simić navija za malu Nađu i to je sve što u ovom trenutku treba da se zna o njegovim navijačkim strastima.

Paunović naterao Koštu da potpiše

Među ponuđenim stvarima na aukciji koje su izazvale najveću pažnju našao se potpisani dres napadača Atletiko Madrida Dijega Košte.

– Za dres Dijega Košte, kao i sve ostale koji su naknadno nabavljeni, najviše dugujem novinarima Igoru Vujčinu i Darku Nikoliću, koji su u medijskom smislu dali najveći zamajac celoj akciji. Samog Dijega Koštu je „ulovio“ bivši fudbaler Atletika Veljko Paunović, koji mu je uzeo dres i uhvatio ga u „mašinu“ kako bi ga naterao i da ga potpiše – objašnjava Jovan Simić.

Dres Peđe Stojakovića čuvan u celofanu

Jovan Simić tvrdi da je možda najvredniji predmet na aukciji bio originalni dres košarkaša Predraga Stojakovića.

– U pitanju je dres iz 2003. sa Sprajt turnira u Beogradu i one čuvene reklame: „Peđa, sine, mora li ta Amerika“. Donirao nam ga je jedan čovek čijim je sinovima svojevremeno lično Stojaković poklonio taj svoj dres. Oni su taj dres 11 godina čuvali u celofanu, okačenog na zidu, i tek tako su odlučili da mi ga daju. Taj dres je po mom mišljenju prodat za mizernih 1.500 evra, pošto je u pitanju zaista raritetni kolekcionarski primerak. Međutim, bolje išta nego ništa, siguran sam da je dres u pravim rukama jer su i te pare i te kako doprinele da se sakupi što veća cifra za Nađu – konstatuje Jovan Simić.