NBA zvezde neuspešne u „ruskom ruletu“

Da bi jedan klub stabilno funkcionisao, nije dovoljan samo novac, većvizija, kvalitetan skauting i sistematski rad, reči su poznatog trenera Duška Vujoševića koje se bukvalno doslovce mogu primeniti na pojedine klubove iz Rusije.

U pokušaju da što podrobnije obradimo ovu problematiku na početku ćemo navesti pozitivan primer moskovskog CSKA, koji je sigurno najbogatiji tim na Starom kontinentu sa godišnjim budžetom od 50 miliona evra. Mnogi će reći da su popularni „armejci“ državni projekat, koji na najbolji način reprezentuje Rusiju, što je evidentno, ali im niko ne može osporiti ozbiljan, studiozan i temeljan rad. Pred početak svake sezone, uprava u saradnji sa stručnim osobljem angažuje proverene košarkaše na tačno određenim mestima u timu. Tako su u septembru dovedeni Zoran Planinićna mestu plejmejkera, koji je došao umesto Teodorosa Papalukasa, Terens Moris na poziciji krilnog centra, u zamenu za Davida Andersena kao i Viktor Hrijapa koji bi trebalo u potpunosti da nadoknadi odlazak Markusa Gorija. Na takav način, stvoren je tim kadar da u konkurenciji Himkija, Dinama iz Moskve, Uniksa i Trijumfa apsolutno dominira u ruskom prvenstvu.

Postavlje se pitanje zašto ostala tri kluba (Himki, Trijumf i Dinamo iz Moskve), nisu sledila sličan metodološki pristup. Odgovor možemo pronaći u težnji da se liga popularizuje ili u nameri da se CSKA što pre „skine“ sa trona.

Tako je Himki iz Toronto Reptorsa doveo Karlosa Delfina i Horhea Garbahosu. Argentinac se obavezao na trogodišnju vernost izraženu u nerazumnih 10 miliona evra, dok se Španac zadovoljio sa nešto manjom svotom novca. Upravo su ova dva košarkaša sa zavidnom reputacijom u najjačoj ligi na svetu, trebalo da predstavljaju okusnicu tima, ali njihovi nastupi u dosadašnjem delu sezone nisu ni u približnoj meri zadovoljili gazde kluba. Iako statistički pokazatelji nisu merodavna naznaka nečijih kvaliteta, prosečan učinak od 12 poena i pet skokova po meču Karlosa Delfina jasno ukazuje da ovaj bek šuter nema liderske performanse. U sistemu gde ne može da uputi šut iz neizgrađene pozicije ili da po svom nahođenju odigra leđima na niskom postu, Argentinac nikako ne uspeva da se prilagodi zahtevima nešto drugačijeg stila košarke u odnosu na NBA ligu. Isto se može reći za Dženara Parga, košarkaša koji je prošle sezone imao veoma značajnu ulogu u Nju Orleans Hornetsima. Većini ljubitelja košarke bila je iznenađujuća vest da tako dobro pozicioniran igraču timu koji konkuriše za titulu u najboljoj ligi na svetu, dolazi u Dinamo iz Moskve. Suma od 3,5 miliona evra po sezoni bila je više nego primamljiva da Pargo dođe u redove plavo-belih. Kako je vreme prolazilo, iz utakmice u utakmicu, njegovi nastupi bivali su sve bleđi. Na mestu beka šutera, on nije imao tu vrstu slobode da kolokvijalno rečeno „izdivlja“ kad god poželi. U evropskim okvirima,većina šuteva mora biti osmišljena, dok saradnja sa visokim košarkašima treba da bude vidljiva, što je Amerikancu predstavljalo popriličan problem. Naviknut da većinu akcija rešava jedan na jedan, uz neodgovoran nastup u odbrani, Pargo sve manje vremena provodi na terenu, tako da nikoga ne treba da začudi što prosečno po meču beleži svega 10 poena i tri asistencije.

Jedini pozitivan primer, od košarkaša koji su u letnjem prelaznom roku došli iz NBA u ruske timove, Boštjan Nahbar, uspeo je da se uklopi u sistem igre Davida Plata. Tako je, za sada, vižljasti Slovenac opravdao 14,5 miliona evra, koliko je uprava Dinama iz Moskve uložila u nameri da ga dovede iz Nju Džersi Netsa. Skorom od 16 poena, kao i kvalitetnom igrom u odbrani u kojoj do izražaja dolaze njegove brze noge, dobro zagrađivanje protivničkog igrača i dominacija prilikom tranzicije iz odbrane u napad, Nahbar zaista predstavlja oslonoc u jednom od boljih ruskih timova.

Nezadovoljni statusom u klubu, Pargo i Delfino najavljuju odlazak iz svojih timova. Iako postoje određene indicije da je osnovni razlog kašnjenje sa isplatama dogovorenih „honorara“, zbog ekonomske krize koja je veoma prisutna u Rusiji, zaintrigirani mogućim razvojem situacije, upitali smo Acu Petrovića, trenera ruskog Uniksa, u čemu je zapravo suštinski problem.

– Pojedini igrači, po dolasku u Rusiju, nisu imali pravu sliku o kvalitetu lige. Slobodno mogu reći da većina klubova ima veoma dobre košarkaše pogotovu na pozicijama dva i tri. Konkretno, Pargo i Delfino su navikli da u NBA upute po petnaestak šuteva na svakom meču što u evropskoj košarci nije ustaljena praksa. Jedino merilo vrednosti jeste parket, a njihovi „visoki“ ugovori ne predstavljaju nikakvu garanciju kada je u pitanju minutaža na terenu. Takođe, u Rusiji svaki tim može imati maksimalno pet stranih igrača, a Himki ima sedmoricu, tako da na utakmici po dva strana igrača moraju se odmarati. Teško je objasniti Delfinu da neće na svakom meču imati potpunu slobodu u igri. Jedan od razoga jeste i Keli Mekarti, Amerikanac sa ruskim pasošem, koji igra na sličnoj poziciji u timu, a po mom mišljenju mnogo je bolji košarkaš od Argentinca. Koliko znam, upravo je nezadovoljstvo Karlosa Delfina u vezi sa njegovim statusom u klubu, bio osnovni razlog smene trenera i dovođenje Serđa Skariola. Što se tiče Parga, zbog svoje fizičke konstitucije, poprilično je limitiran kada je odbrana u pitanju, a ukoliko ga izolujete u napadu, njegove ofanzivne karakteristike neće doći do izražaja. To su osnovni razlozi nešto slabijih partija, koje stvaraju nezadovoljstvo ne samo kod košarkaša veći kod uprave kluba. Dolazi do dvostrukog animoziteta. Igračnije zadovoljan ulogom i minutažom, a trener njegovim nastupima – ističe renomirani stručnjak.

Sumirajući utiske možemo doći do zaključka da je samo pitanje dana ili meseca kada će neko od pomenutih košarkaša krenuti stopama Nenada Krstića koji je pre desetak dana napustio trijumf i vratio se u NBA ligu. Može se pretpostaviti da će naredni, eventualni transferi renomiranih NBA igrača u rusku ligu, biti dobro promišljeni kako od strane uprave Himkija, Dinama, Trijumfa i ostalih klubova iz najveće zemlje na svetu, tako i od samih košarkaša. Iskustvo je važan parametar prilikom donošenja bilo kakve odluke, a ono nije utemeljeno na dobrim elementima kada je rečo Pargu, Delfinu, Garbahosi. Očigledno je da se njihovi „ruski“ snovi neće ostvariti. Ipak, sačekajmo kraj sezone, jer su iznenađenja uvek moguća.

Krstić: Nisam bio zadovoljan statusom u Trijumfu

Srpski centar Nenad Krstić,koji je napustio ekipu Trijumfa iako je imao važeći ugovor po kome je za dve sezone trebalo da zaradi šest miliona evra, objašnjava za Danas razloge zbog kojih je odlučio da se vrati u NBA ligu.

– Moje osnovne ambicije po dolasku u Trijumf bile su vezane za osvajanje nekog od brojnih trofeja i da čitavu sezonu odigram u „visokom“ ritmu. Tokom prvenstva, jednostavno nisam bio zadovoljan svojim mestom u timu. Navikao sam da tačno znam šta se od mene očekuje, koliko šuteva mogu da uputim na jednoj utakmici, koja mi je i kakva uloga u timu. Preneo sam treneru svoje nezadovoljstvo statusom u ekipi, ali ništa značajnije se nije promenilo u toku sezone. Mislim da sličan način razmišljanja imaju Pargo, Delfino, Garbahosa. Postoje indicije da Himki i Dinamo iz Moskve kasne sa isplatama ugovorene sume novca, što dodatno motiviše pomenute košarkaše da napuste Rusiju. Napomenuo bih da je uprava Trijumfa bila maksimalno korektna prema meni. Ugovor je u potpunosti ispoštovan – apostrofirao je novi član Oklahome sitija.